Vreme, 21. 10. 1934., str. 6

ЈЕДАН ОД НАЈОПАСНИЈИХ ЧЛАНОВА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ БАНДЕ

Ко је Звонимир Поспишил, саучесник у марсељском атентату

Лоповски подвизи убнцс директора загребачке Југо-штампе, Тоии Шлегла

У нашој јавности за последњнх аеколико година често су помињана нмена Звоннмнра Поспишнла, браварског помоћника н Мнје Бабића, шофера, који су, у ноћи од 30 октобра 1929 године, нзвршили атентат на агенте загребачке полиције. Бабић је са Поспишилом и друговима, као што је позиато, 22 марта 1929 годнне убио и директора југословенске штампе Тони Шлегла, док је Поспишил сам ставио експлозив на скретницу код Велике Горице. Обкчнн лоповн и обијачи Са извесне стране, још тада, покушавало се да се они прлкажу као политички борци. Међутим, да би се добила јасна слика о сзему ,треба знати да су Бабић и Поспишил два криминална тила који су вршили обичне крађе и друга кривична дела у целој земљн. Поспишил је, пре него што је ступио у злочиначку банду Павелић—Перчец. гоњен од београдске полиције као један од најопаснијнх лопова и коцкара. Он је месецима поткрадао један винарски подрум на Врачару, у који је долазио да краде уредно, као у канцеларију, у 1 час по поноћи. Лопов је увек успевао да се неопажен извуче. Сви напори полиције остали су узалудни. Једна н^жељена ноћна посета У то доба, у Зориној улици број 4, налазио се винарски подрум бра ће Јевђенијевић, који су стварно више радили с пивом, содом и крахером него с вином. На годнву дана пре тога сопственици подрума, браћа Јевђенијевић, приметили су да им непрестано нестају из радње час балони са вином, час боце с ракијом, а често и готов новац. Сопственицима је убрзо постало јасно да се неки лопов наврзао на њихову имо вину. Видећи да сами не могу пронаћн крадљивца, они су најзад поднели пријаву кварту врачарском, који је повео истрагу. Члан кварта наредио је једноме агенту Управе града да припреми клопку лопову н већ следеће ноћи чучали су у .чраку подрума агент и г. Душан Милосавл>евић, сарач, који се пријавио као добровољац да ухвати лопова. Заседа није дуго чекала, јер Је §ећ око поноћи опазила где се неко проалачи кроз прозор из дво ришта и спушта у подрум. Чим је човек скочио на под подрумски, агент је дрекнуо на њега: — Стој! То је била лозинка; у истом гренутку сарач је упалио електрику. Агент је с упереним револвером пошао ка човеку који је кроз прозор упао у подрум. Тд није био нико други већ рођак сопственика куће, Витомкр Илић, бравар, ко>и је ту у истој кући становао. Видећи да је ухваћен, и да је агент уперио на њега револвер Витомнр се раздрао: — Јао, течо, убише ме! На његову дреку дотрчао је власник зграде. теча Витомиров, и отпочео да виче: — Шта то значи? Ја сам њега послао да прегледа чесму! Агент није хтео ништа ни да чује. Отерао је Витомира у кварт и овај је одлежао неколико дана у притвору, али је на јемство доцније пуштен. Мистериозан иестанак новца Крађе у винарском подруму би жс су за неко време престале. Међутим, после две недеље, браћа Јевђенијевићи приметили су да им из чекмеџета у подр>му нестаје сваке ноћи по 200—300 динара ситнине. Најзад, једне ноћи, пре него што г/ затворили подрум, сопштвеници намерно оставе 300 динара ситнине у чекмеџету. Кад су ујутр" дошли, нашли су само сто динара. Реше се да удвоструче пажњу. Узежу идуће вечери 400 динара ситнине и спусте у фијоку. Када су ујутру дошли нађу само двеста, и ако су врата била закључана и неповређена. Сете се тада догаћаја од пре годину даиа, и прегледају прозоре на подруму. Опазе да на једноме нема једнс шипке и одлуче те још исте Вечеои поставе заседу. У подруму остане г. Света Јевђенијевић, са једним момком. Чекали су у мраку свс до 1 часа по поиоћи. Видећи да лопов не долази, они напусте подрум и оду на спавање Ујутру примете да им из чекмеуета нема 160 динара што ј\ значчло да је

лопов ипак долазио по њиховом одласку. „Хајде, хајде, не бој се!" Следеће вечерн остаде у заседи други брат, г. Младен Јевђенијевнћ, са својим пријатељем г. Бошком ..Дебељком". Било је тачно 1.10 час по поноћи, када је зашкрипао кључ на подрумским вратима са улице. — Пст, дошанули су ловци лопова један другоме. Главна врата тихо шкрнпнуте и отворише се, а иотом се чуше кораци. Два млаза светлости из ручних електричних лампи просуше се низ подрумске степечице. Два човека силазила су опрез но у подрум. Како је одмах крај степе«ница био клозет, то су лопови са електричним лампама по гледали прво да се није неко тамо сакрио. У томе један од њпх викне другоме: — Хајде, хајде, не бој се!.. Један од лопова крете напред у подрум обасјавајући уепном електричном лампом цео простор| пред собом. У једном моменту, ј као да је слутио опасност, окреТе ј лампу право ка бурету. Светлогг | паде право на лице „Дебељка". Видећи да је откривен, он ; дрекну: — Стојте! и одапну револвер, али овај не упали. Тада „Дебељко" раепали штапом из све снаге човека са електричном лампом по глави. Овај наже да бежи натраг; његов друг исто тако, као .туд појури на врата. Необична трка уз револверску пуцњаву Лопови су жжористили прв>и тренутак те су успели да излете из подрума. Када су г. Јевђенијевић и „Дебе-љко" истрчали на улицу спазили су само на углу Зорине и | Шумадиске улице једног човека' који бежи као поманитао. Други је већ био ишчезао. „Дебељко" је остао да чува подрум, док је г. Јевђенијевић појурио за човеком који је бежао. Настала је једна лу да грка. Човек је бежао ка Министарству пошта и телеграфа, кроз улицу Војводе Миленка. Г. Јевђенијевић је јурио за њмм, вичући из свег грла: — Држ'те лопова! Најзад је испалио за бегуицем три револверска метка. Ипак, оваЈЈ би успео да побегне да нису од не куд наишла два студента, који, чувши дреку и пуцњаву, зграбе лопова и предаду га гониоцу. Код бироа „Рокс" наиђу три жандарма, ставе ухваћеном човеку лисице на руке и одведу га гред подрум, а одатле па потера<ју у кварт врачарски. Тајанствени Поспишилов саучесник На саслушању, у кварту, човек је рекао да се зове З вониујир Поспишил, машин-бравар из Загреба. Претресо^м код њега је нађен револвер, динар на коме је било оловком написано „Свет" (Света), потпис једног од браће Језђеиијевића, даље једна тубица мириса и калауз од алумин-иума. Одмах је признао дело. За саучесника је оз начио Витомира И.гића, машинбравара, који није могао бити про нађен. Пред судом, исто тако, при знао је дело без устезања. Кад му је саопштена пресуда, којом је осуђен на годину дана за твора, Поспишил је то равнодушно примио. Једном свом познанику је добацио: — Ћути, није много... Купци крадене робе из подрума браће Јевђенијевић, међутим нису могли бити пронађени. На тај начин, тужиоци ниоу могли доћи до седамдесет хиљада динара, колико су по процени били оштећени. За хватање бравара Витомира Илића, кога је Поспишил означио за саучесиика полиција је предузела све мере али без резултата. Изгледало је, као да му се никада неће моћи ући у траг. Међутим, после дуже времена Илић је ухваћен у Београду. Био је дошао из унутрашњости да тражм посао. Чим ]е дошао у кварт да пријави стан, полицајци су га ухапсили. Али, убрзо је пуштен на слободу. Полиција је »ашла да сем прећења" Посткжшмових противу Илића не постоје никакви докази. Илић, међутим, је упорно одрицао дело. Поставило се одмах питање: зашто Поспишил није хтео да ода свог друга. који је заједно са њим врпкио крађе у подруму браће Јевђенијезића, у Зориној улици бр. 4? НајвеооватниЈе је да је ово био шофер Мија Бабић.

чито за неком тајанствено.м особом која се зове Рачек, а којој је полиција већ у трагу. Он је станова° целу неде .Ђу дана пре атентата у париском хотелу Сен Лазер. Полиција верује да је ова личност такође непосредно умешана у атентат. Што се тиче истраге над похап шеним терористима, констатује се све в^опе да овн терористи, који своје исказе пргд полгашјом дају течно, као унапред научене лекције, настоје да донекле пре-

| узму на себе кргтипе качо би полиш:ја засгала у даљим »рагаљима и у потерама за другнм, можда још много већим винов ншмма. Специјално се труде да затру свакн траг оном тајанс.веном чо веку који је са неком женом отI сео у хотелу Сен Ан. Мијо Краљ ! је тврдио да је он бно тај човек, алн је утврђеио да он није био са том женом. Свакако да се ради ту о неком чоЕеку чија је улога од великог значаја у овом комплоту, и да похапшени настоје да тога човека прикрију. (Време)

Новак — Поспишил н Бенеш — Рајић

Кад је дошад из Загреба у Београд, Посгтишкл је ступио на посао код г. Милеика Ђорђевића, сопственика браварске радионице „Разв1итак". Као другим калфама, г. Ђорђевић је и њему дао лепу плату. Међутим, недељу дана по доласку Поспишила у радионици а>' се почете појављивати крађе. Нарочито је нестајао материјал за овсивање. После више оваквих крађа г. Ђорђевићу је било јасно да га неки од момака поткрада. Посумњао је одмах на Поспишила. И није се преварио. Поспишил, ухваћен изненада у крађи, одмах је најурен с посла, без отказа. После тога, г. Ђорђевић је дознао да је П осшшјил био ноторан крад ,Ђивац; кудгод је ишао да итгарши неку оправку крао је све што му је до руке дошло. Тако, по причању момака, он је често доносио у радионицу крадене кобасице, шваргле, прибор за јело, чоколаду и друге ствари, из кућа и радњи где је био упућен на посао. Једном приликом украо је ручак момцима, те су остали гладни. Код себе је увек имао доста нова<ца, па се прет поставља да је вршио и веће крађе. Још тада је био познат као убо>ица. За најмању ситницу био је у стању да се побије. Собо.м је нооио једаи већи нож. Из свега јасно излази да су кра ђе биле стална професија Звонимира Поспишила. Да се опасни лопов извогне у убицу иије требало много. Неко је морао да га плати. А он је за паре на све био готов. Како су Поспшпнл и Бабић убилн Тони Шлегла, претседника Југоштампе и днрехтора „Новости" Пос^е извршеног великог броја крађа и кад им је полиција била за петама, Звони.мир Поспишил и Мијо Бабић побегли су у једну страну, суседну државу. Ту су, разу.ме се за паре, јер они без пара -нису ништа предузимали,

ступили у злочиначку баиду Павелић—Перчец. Доцније, 22 марта 1929 године, они су већ упућени у Загреб, у злочиначкој мисији. Увече, у 8.45 часова, Поспишил и Бабић извршили су атентат на претседника Југоштампе и директора „Новости" Тони Шлегла. Атентатори су били сакривеми у капији Шлегеловог стана, који се налази на прилазу Ђуре Дежелића број 84, и ту су га сачекали. Кад се Шлегл после завршеног посла у редакцији вратио аутомо билом, и кад је шофер био отишао, један од атентатора (Поспи шил), обучен у кожни капут, изишао је из мрака и опалио на њега револверски метак којм је Шлегла погодио у леву лопагицу, прошао кроз срце и задржао се испод левог пазуха, тако да је убрзо умро. После тога, злочинци су побегли, користећи се прилазом који је био осветљен само гасним сијалиц&ма, доста ретким и засађеним дуплим дрворедом. Осим тога у том делу булевара они су се користили празним плацевнма и недовршенил зградама, а на крају великим тргом исгред касарне који је у то доба необично пуст. Доцније, 30 октобра 1929 године, Бабић и Поспишил поново су упућени у Загреб у злочиначкој мисији. Тада су извршили атентат на агенте загребачке полиције, којо.м су приликом убијена два агента, док су један агент и један стражар рањени. Исказн похапшених терориста су лекције које су они унапред научили Париз, 20 октобра. — У Паризу је изазвало велшсу сензацију хапшење Павелића и Кватерника у То р:шу. Парнска по.чицнја настгвл»а истрагу и даље трага за саучесницима марсељск>ог атентата, наро-

Како је Павелић спремао Ореба да изврши атентат на Блажено« почившег Краља у Загребу 1933 године

БОРБЕ У ШПАНИЈИ ЈОШ УВЕК ТРАЈУ Трупе заузимају једну железничку раскрсницу у Астурији

Трупе бомбардују артилеријом палату у коју се склонила каталонска влада, после проклачовања независне каталонске републике у Бариелони

Мадрид, 20 октобра. — Трупе су заузеле Норену, важну железничку раскрсницу у Астурији. Покрајнна Астурија се још није смирила Берлин, 20 октобра. — Д. Н. Б. јавља из Мадрида: Астурија се још није смирила. По лиција и војска и даље имају пуне руке посла. У главном граду Астурије већим делом се опет ради али су ипак радници који раде на поправци телефонских веза ван вароши били нападнути од побуњеника. У Овиеду потпу-

но или делимично су изгорели универзитет, Астуријска банка, два хотела, енглески институт, сабор, позориште „Кампо амор" и већи број триватних кућа. Од бомбардовања нарочито је страдала телефонска централл. У њеној згради нађено је у оцаку преко стотпну метака. Мадридски ли<п „Ел Сол" каже да су прилигсом заузећа Овиеда владине трупе стрељале 26 лица. Лкст каже да је специјалним возом послато из Мадрида у АстуриЈу неколико оклопних лутомобила који су намењени еладииим трупама у Астурији. Из истог терористичког гнезда припреман је атентат против Блаженопочившег Краља и прошле године. Он није успео захваљујући само одличној обавештености наше полиције, па се догодило да су атентатори на дан 17 децембра прошле године похватани живи у Загребу. Њима је неколико месеци после тога суђено, и том су приликом откривене значајне чињенице, које бацају пуну светлост на организаторе терористичке акције против наше зем ље. Исто тако на овоме суђењу утврђен је и несумњиви идентитет главне организационе личности, која се појављује и у позадини атентата у Марсел>у. Терориста Петар Ореб, коме је било стављено у задатак да у Загребу пуца на Блаженопокојног Краља, и поред свих завета датих овој банди испричао је, пред судом, да је организатор терористичке акције у иностранству про тив Југославије главом Анте Павелић. Своје послове овај „шеф" изводио је преко најамника концентрисаних у више логора. Ове установе, у којима је владала касарнска дисциплина, финансирали су непријатељи младе југословенске државе. Вежбе у руковању бомбама Као и остали, у банду, познату под именом „Усташа", и Ореб Је придобијен после врбовања која су била бескрупулозна. Обично се сва активност усредсређује да би се придобило лице чија је прошлост мрачна. Узимају се људи који су већ учествовали у криминадним актима, и на тај су начин оспособљени за највеће злочине. Логори су на иностраној територији и имају неколико стотина чланова. У њима владају војнички пропис«. Леже се и устаје по труб ним знацима, а дани се проводе у непрекидном вежбању оружјем. Ипак, главна пажња обраћена је на обучавању људи у руковању бомбама и вршењу атентата на об;екте и личности. За овај посао они су располагали егзерцириштима у близини својих касарни. Носили су једнообразну униформу. Било је уведено поздрављање старешина. Храна се примала на казану, а уз то и извесна сума новца за дуван и друге потребе. Све то показује да бандити.ма стоје на расположењу велике суме новаца, помоћу којих је и једино могућно ове логоре издржавати и вршити све припреме за пребацивање терориста у разне крајеве, и њихово •снабдевање оружјем и муницијом. ЦеремОнијад прн ступању у логор Над свима овнм логорима стоји личност Анте Павелића. Исто тако он је главни организатор свих атентата и човек за чији се рачун сви терористички акти изводе. Због тога се појединцима при ступању у ове логоре саопштава са извесном свечаном церемонијалношћу: — Ти ступаш у Павелићеву војску! Потом се нови члан упознаје са правилима логора и његовим унутрашњим животом, што му се чита из њиховог такозваног »Устава«, а доцније такав члан полаже и заклетву Павелићу на верност. Текст заклетве садржи и помирење с казном која ће стићи свакога ако не буде извршивао наређења шефа Павелића. По од^уци воћства ове банде врше се сви злочини, после чега не постоји двоумљење у питању ко је интелектуални злочинац.

За припреме чија је жртва требало да буд? Блаженопочивилн Краљ, још прошле године логор у коме су се налазили чланови ове бандитске оргздкзације није онао ништа. Тек једнога дана у њега се довезао Анте Павелић у умиформи члана органнзације, и Ореба позвао к себи. Тада му је саопштио од речи до речи: | Наређење Оребу и понуда ј 500.000 д»шара > — Т<и се одређен да извршиш атентат на Краља у Загребу, и би-» ћеш упућен како то треба да изведеш. Не бој се ничега! Вратићеш се нама срећан и жив, и добићеш 500.000 динара награде за тај посао. После тога моћи ћеш да жнвиш где год желиш. Ову наредбу Павелић је издао личио, обећавајући пола милиона награде у случају јадног успеха. Исто тако Паветић је, према накнадншм обавештењима, и поред свег његовог порицања пред властима у Торину, пре два дана где је ухапшен, иодао сличну наредбу злочинцима пред њихов полазак у Марсељ. Систам ове организације предвиђа устаноБљавање што више логора, како се терористи међусобно не би позмавали, и да на тај^то начин једни друге не би мог.ти да одаду. Живот у логорима је с»ирепо присиљавање њихових становника на извршење свих наредаба шефа Павелића. То су већ познате и утврђене чињенице које се не могу заобићи у пмтању крш- чне одговорности Анте Пап*лића, интелектуа.тног убице Блаженопочившег Крал>а у Марсељу, човека, који :е пре непуннх десет месеци Оребу нудио пола ммлЈКжа награде у случају бедног уопеха. Носилац јединства, Краљ Алексаидар, био је прза и на<;већа сметња мрачним плановима Анте Павелића. I

Политички разговори Г. Мусолинта и /. Кање у Ричу Париз, 20 октобра. — „Пти Паризјен" јавља из Ри.ма да је мађарски миннстар иностраних послоза г. Кања, који се од пре извесног времена налази у Сан Рему на опоравку, желео да пре него што напусти Италију посети г. Мусплииија. Стигавши јуче пре подне у Рич он је био примљен од стране г. Мусопинија око 18 часова по по-« дне у палати Венеција. Лист додаје да се у мађарокн.ч дипломатским круговима тврди да је по среди једна посета чисте кур тоазнје, што међути.м не искључује могућност да су два државника у току свога разговора дотакла међународну политичку ситуацију. Долазак и Тстбсша у Варшапу Варшава, 20 октобра. — П.А.Т. јавља: 1 Синоћ у 23 часа стигао је мађарски министар претседник г. Ге.мбеш. С њим су допутовали директор политичког оделења у мзђарском министарству ишостраних послова барон Бакач-Бесењеј Ус три виша чи::овника мађарског министарства иностраних послова. На стаиици је г. Гембеш дочекан од претседника министарског савета г. Козловског, министра иностраних послова г. Бека и дру|*их грађанских и војних великодостоЈника. Исгим возом са министром-прет седннком г. Гембешом стигла је и делегација мађарске штампе која броји 7 чланова.