Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, str. 1177

ПРИМЈЕРИ СРПОСКО-СЛАВЕНСЕОГТА ЈЕЗИКА 89

много већма ријечи скраћивао или, као што народ наш каже, празнословио него што је мало прије спомејнуто ва црквене србуље, н. п. мјесто декл или барем дка има гдјешто само дкл, тако дки мјесто деки, дкг мјесто дохоке, ДЕ мјесто дахок, клдацехе мјесто Еладице Христе, лгик мјесто литергио, охе " мјесто о христе, престом мјесто прескетои, млтва мјесто молитва; кселиг мјесто кеселис и т. Д. А тдјешто. је слова испреметао, као н. п. у ријечима () сна мјесто () нас, не сота мјесто не оста; а гдјешто је и друга са свијем написао, као н.п. слад мјесто стазе. Ја мислим да у правнословљење иде и ово (што сам ја оставио): к (КЕ Бллгогокени, КА монастир) мјесто ел (као што има на много мјеста), ксе, кси, ксех, кссго мјесто клсе, Каси, Клсех, Касего (које се такођер налави на много мјеста), ксескрбно, Кседашно, кселобазни, Ксескркни, ксешедраго, ксеблаженок мјесто касескрбно, ЕКаседашно, каселоказни, Клсескврни, касешедраго, касеблаженок (као н. п. што има касеблаги, касесилному и от. д.); а као што је у ријечима слова изостављао или друга писао, тако је јемачно гдјешто чиниоис читавијем ријечима. А да би читатељи наши видјели како се поред овакога Олавенског језика Српски писало, додао сам на крају писмо патријара ЏШећскога Арсенија, на коме стоји да је преписано године 1692., али је јамачно старије најмање 2—8 године, јер је ово онај исти патријар Арсеније (Чарнојевић), који је 1690. године ес мноштвом народа нашега пребјегао у Маџарску; а иза тога из прве од поменутијех рукописнијех књига десет запокисди кожих и Како се ваља Богу молити.

На нашу несрећу и на срамоту ваља ми још и то овдје казати, да у овијем примјериима а не значи ши него шт. Ја сам до сад доказивао више пута како глас овога слова у народу нашему, као и у Бугарскоме, није ши него шт; како су то наши књижевници од неко сто година тако наопако научили и у народ, најприје у данашњој војводини а по том, од скора, и у кнежевини Србији увели; како је архимандрит Павле Кенгелац, Н. п. аш: и аје читао аште и јеште; како сам ја и у Сријему слушао старе попове гдје тако читају (н. п. у Лежимиру старога попа Борића); како у Русији има и читавијех књига написанијех, у којима је мјесто и готово свуда шт; и још ни у каквоме нашем Буквару нигдје није казано да се ш зове шта!

=

од =