Delo, 01. 04. 1903., str. 103

98 Д Е Л 0 да промене у неколико евој облик нод утицајем воденог напона. Што је јачп напон, дакле што је внше воде у ћелпци, тпм затегнутпје н уздигнутије стоје те две затворне ћелпце и на тај начин остављају отворену одушку. На против, кад се смањи напон, оне олабаве, спадну једна к другој и тако затворе одушку. Стоме су нрема томе најважнији регулатори трансппрацпје. Код свих биљака ннсу стоме у подједнакој колпчини н на исти начин по лншћу распоређене. Док водеие биљке, којнма је лпшће увек под водом, немају никаквих стома (које би биле и излишне, јер те биљке не испаравају) налазимо опет код биљака, којима је лишће у ваздуху, огроман број тнх апарата. Тако н. пр. на једном једином квадратном милиметру лнсне поврпшне може да нх буде до 7 00! Али како већ видесмо ни на самом лицу и налнчју листа једне биљке није распоред стома свагда исти. Нз примера, које у нпже наводим (по Вајсу), види се лепо у каквом односу може да стојн горња п доња страна листа у погледу количпне стома. На 1 квадратном милиметру лисне повришне има: млеч (Асег р1а1апо1с1еб) с лица: 0 С наличја: 550 стома фикус (Ршпб екбПса) V 0 V 150 V бршљан (НеНега НеПх) V 0 ЈЈ 90 V липа (ТШа еигораса) V 0 V 60 ЈЈ велебиље (АНора Ве11ас1оппа) V 10 V 55 каћунак (ОгсШб 1аШ'оПа) V 20 V 67 V јоргован (бупп^а уШ^апб) V 100 V 150 V купус (Вгаббхса о1егасеа) V 219 V 801 ЈЈ сунцокрет (НеПапНшб апшшб) V 175 ЈЈ 325 ЈЈ локвањ (Хушрћаеа а1ћа) V 460 V 0 ЈЈ Број стома у лнсту зависи од самог кроја лпшћа II ОД еколошких прилика дотичне бцљке. Код дорсивентрално развпјеног лишћа, које је више или мање хорпзонтално ноложено (дакле чије је лице право на впше окренуто а наличје на ниже) обично нема озго никаквих стома или нм је број знатно редукован. На против, код оних биљака, чије лишће вертпкално стоји, као н. пр. код сабљичице (01асПо1пб), перунике (Мз), код евкалиптуса, некпх акација н т. д., ту је број стома на лицу п наличју скоро нодједнак. Лшцће што на водн плива (као н. пр. кодбелог |Хушрћаеа| или код жутог локвања |Хурћаг|, код ви-