Delo, 01. 04. 1903., str. 104
0 ТРАНСПИРАЦИЈП БИЉАКА 99 кторије п т. д.) пој.мљиво је, да може да има само с лица стома а не с наличја, јер је само горња страна листа над водом и изложена сунчевој светлостп, која загрејава лисна ткива н пзазивље на тај начин траиспирацпју. Као год што број стома, тако нсто и распоред њихов нпје случајан нитн је без свога значаја, него је удешен према месту н начину живљења дотичне биљке. Разноврстан распоред и разна количнна стома служи за изазивање бујније транспирације или пак за умеравање њене струје. У пределима, где је атмосфера засићена нли барек обилна влагом, као што је н. пр. случај у шумама или у тропским крајевима, ту је биљка сама собом приморана да подржава што живљу транспирациону струју, пошто у тим влагом богатим пределнма не изазивљу испаравање скоро никако клнматскн фактори (ветар, топлота, светлост II т. д.). Уђимо часком у једну нашу густу букову шуму. Чим стуннмо под дебели свод висока дрвећа одмах осетимо пријатну хладовину и наше очи уживају у мирној полутами. Под дрвећем видимо сијасет бујних биљака, које се надмећу која ће више места да заузме и да се боље развије н рашири. Ту се цремош (АШшп игзтит) ухватио у коштац са лопухом (Рећазпез оШстаИз) н оманом (Те1е1Па зрестза), копитац (Азагпш еигораеиш) са крстатим копитњаком (НераПса НПоћа), великданче (Рићпопапа 1ићегоза) са мртвом копрнвом (Патшт таси1а1ит) а из.међу свега тога помаља се по неки струк брадавичка (Е)еп1аг1а ћићзНега), млађе (СогуИаПз зоИПа), петровог крста (Рапз ср1ас1гНоИа) и разноврсннх папрати, маховнна п толиких других бп.љака. Разгледајмо малко какве су те биљке по своме изгледу н облику, па ћемо одмах приметити, да су оне снабдевене нарочитнм саставом и кројем и нарочнтом грађом. Пре свега ће нам пасти у очи, да скоро све те биљке имају релативно доста велнко лншће, да је то лншће махом глатко, равно и хоризонтално положено. Даље ћемо приметитп, да је код неких од тнх бнљака лишће прошарано белим пегама (као н. пр. код РпПпопапа и код ћатшт — врста) а код другнх опет, да је оздо црвено обојено. Све те особине иду само на то, да омогуће п олакшају што већу транспирацпону струју, којајетим биљкама ту, у тој влази ваздушној и теренској од преке нотребе. Очевндно је, да је увелпчањем лисне површине омогућен приступ већем броју светлоснпх зрака п да је у исто доба постигнут и