Delo, 01. 04. 1903., str. 111

106 Д Е Л 0 наличју лпшћа. Та ирнвидно нарадоксална организацпја лншћа .једне биљке, која живи на топлнм кршевима, стоји ппак у врло тесној хармонпјп са њеним биолошким приликама. Рамонднје жпве на голпм кршевима, који се лети, услед јаке прнпеке, тако успјају, да не могу да задрже нн најмању количину влаге. Нешто летња суша, нешто јесење магле и хладне кише, нешто опет зимскп мразеви, доприносе и чнне, да су еколошке прнлнке врло неповољне за успешно развијање н растење биљака. Тек ако је једна трећина године повољна за беспрекидно развпјање вегетацпје. Из тнх узрока се ту смедоше настанпти само оне биљке, које су се могле задовољитн и са тако кратком вегетацноном перподом, п које су се тим прилпкама умеле прилагоднти. У такве сиадају нарочнто наше рамондије. Чим окопни снег п дани нешто одужају (а то је у већннн случајева већ крајем фебруара нлн почетком марта) почну већ утпцати сунчани зраци на делатност биљних ткива. Честе кнше н магле пружају довољно влаге и голим кршевима, и тако је омогућен и на њима доста бујан жнвот. II збиља ми видимо како рамондпје, на Сувој Планинн, већ марта терају ново лишће а старо им се постепено засушује и претвара у хумусну материју. Концем априла развијају оне већ и своје дивно љубичасто-плаво цвеће, које до краја маја са свим прецвета и претворн се у нлодове. Већ првих дана јуна (а по некад и концем маја) видимо, да је и семе зрело. Али није рамондија сада завршила само своје овогодпшње развиће, него је шта впше заметла н нупољке за лишће н цвеће, које ће се тек идућег пролећа развпти,1 н тиме је тек нотпуно довршпла целу своју вегетацнону периоду. Кад наступе жеге, све рамондије уврте своје лпшће, онако исто као год човек кад стнсне и скуин шаку. Тпме потпуно сакрију и затворе горњу страну (лнце) лишћа, а доњом која .је обрасла врло густнм руном, штите целокупно ткиво од припеке п суше. Тим умотавањем лишћа омогућпла је рамондпја себи опстанак п на голим кречнпм литицама и кликовима, које целог дана загревају сунчанн зраци. 1 Ја сам прошлог маја пспптао неколпко струкова рамонднје, која се гаји у Ботан. Башти и наишао сам на заметке лншћа п дветних нупо.дака. Концем јуна добила је Боган. Башта велику количину рамондија не еамо т Грбнје него и нз Гтаре Србије и Македоније а и са Олпмиа (Јапкаеа Не1»1гејсћн) н свуда су већ у налуху лншћа вирили цветни пупољци. Услед редовног и обилатог заливања процветаше тн пуиољци још пстог лета (концем сентеммра) \ место да остану за идући април.