Delo, 01. 04. 1903., str. 117

112 Д Е Л 0 ће нзаћн последњи, те је и чекао, опет говорећи у душп: „До виђења, ,'1ито!“ II мислећи на смрт, на то како и он најзад мора доћп овако ту; како је то океан, у којем ће утонути еве мисли, нанори, осећајн... показало му се сад као да су он и сви они што су били при оном гробу, или од њега отпшли, били на броду, који је водпо право у пропаст. 0 жпвоту на другом свету није му ни на ум падало. Убрзо се спусти хитри јесењи мрак. Крстови дођоше још блеђи. Стари професор и Хвастовски поведоше Емилију капнји од гробља, без нкаквог противљења од њене стране. Полањецки рече још једном: „Збогом, мило дете!“ н изађе. Кад би изван каппје помисли: — Срећом што јој мати није при чнстој свестн; како ли би била њој страшна помисао: да јој је дете онде само! Умрли остављају нас, али и ми њпх. У даљини внде кола која одвезоше Емилију — и учини му се да такав поредак ствари на овом свету има у себи нечега што човека буни. II сам седајући у кола осети неко саможпво лакнуће, које је ироизлазило пз осећања: да се свршио неки тежак н мучан акат, за којим настаје одмор. Кад се вратио, сам му његов стан изгледао некако празан, без и мало веселости, без лакнућа и надања, али кад се после чаја опружи на софи, спопаде га неко зверско задовољство за одмором после силног умора, осећање лакнућа и чисто неког задовољства због тога што је погреб свршен и Литка сарањена спопаде га и по други пут. 0 вечери сетн се да треба да се нзвести о госпођи Емнлпји, коју је Марнна требало да одведе к својој кући за неколико седмпца. Пзлазећи спази на столу фотографију Литкину, иа је пољуби. Четврт часа доцније зазвонп код Плавнцких. Слуга му рече: да је господин нзашао, али да је ту госпођа Хвастовска н професор Васковски п свештенпк Хплак. 5' салону га прими Марина незаглађена, с поцрвенелим очнма, готово ружна. Међутим ранији начин опхођења с њпм сасвим се изменно, као да је заборавила на све увреде, поред ствари, које с-у бнле много несрећније. Код мене је Ема — поче шаптатп. — Зло јој је, али као да разуме што јој се говорн. Код ње је нрофесор Васковски. Он говори као да човеку из срца вади... Би ли хтели да се видите с Емом?