Delo, 01. 04. 1903., str. 118

П0Р0Д1П1А II()ЛАЊЕЦКИX 113 — Не, гоепођнце. Дошао сам само да се обавестим како јој је и одмах идем. — Не знам... али ће можда она хтетн да ее впди с вама а ја идем да јој поменем да сте дошлн. Вас је Литка толико волела, да ће можда само због тога бити мило Еми да вас внди. — Добро — рече Полањецки. Марина уђе у суседну собу, али вероватно нпје могла одмах почети разговор. Полањецкоме кроз ошкрпнута врата не допре њен глас, него глас професора Васковскога, глас пун убеђивања, и као неког упињања, којим се старао да проби.је оклоп неосећајности и бола. Старп је професор овако говорпо: ,,....То је толико исто као да је отншла у другу собу да се забави и поигра, и као да ће се кроз који час вратити. Она се неће вратити, али ћете вн отићи к њој. Драга госпођо, гледај на смрт не са земаљске но са божанске стране. Дете н жнви п срећно је, јер како .је само у вечности оно гледа на растанак с вама као на трен ока. Лнтка је жнва — говорио је наглашујући — жива и срећна. Она вас видп кад идете к њој. Она вам пружа ручице, и зна да ћете за који тренутак п ви к њој. Тамо је цео наш жнвот п боловање ништа, док длан о длан а затим долази вечност, заједно с Литком, у миру, весељу, без бола, без смрти. Нестаће светова и векова и ви ћете битп заједно....“ Полањецки грко помисли: — Кад бих тако осећао, имао бнх бар рашта тамо пћи. Иначе не! Али нпак упркос тим мислима, уђе не чекајући да се вратп Марина; јер му се чннило: ако није имао повода за то, била му је дужност, и да му ни.је слободно ту битп страшљиву пред туђнм злом. Ушавши опази г-ђу Емнлију да седи на софи, нзнад ње лампа а нспод ове палма, која је бацала на ову несрећну главу сенку, која је личила на гигантске прсте. Поред ње је седео професор Насковскн и држећн је за руке гледао јој нраво у очи. Полањецкн узе њене руке из руку професорових, наже се над њпх и стаде нх притискивати уснама. Госпођа Емилнја грепну неколико пута очима, као кад се човек мучи да се разбуди пза сна, па зајаука пзненадно: — Сећате ли се, господпне, како она... Дело књ. 27. 8