Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 371

орику коломаза, али је она ускоро обуставила, рад, јер миклеушки извори нису давали довољно нафте. Било је примитивних радова и око Баћиндола, Нове Градишке и Петрова Села. У томе је терену израђено 1860—1872 OKO 2.00 4 нафте. Експлоатисала се и нафта из околине Лудбрега и Рибника. 1882—1905 извађено је у том крају око 3.600 а нафте. Код Пречеца излазе из дубоких бунара земни тасови, који имају 44% метана са горивом вредности од 4.300 калорија. Велике количине земних гасова дају бушотине око Бујавице. У дубини од 351 м наишли су 1917 на сидне количине земнога гаса. Ту је у почетку, под притиском од 30—32 атмосфере, ~ излазило дневно по 9250.000 мг гаса, са 94% метана, од 900 калорија. У дубини од 391 м наишло се на лежишта нафте. Земно уље Бујавице припада земном жкжатрану; црне је боје, а садржи 91% тешких уља и 90% кекса. Дестилацијом даје 6—8% петролеја. За експлоатацију нафте у Хрватској основана су нека друштва. :

»Југославенско · Петролејско _Д. Д.« у "Загребу основано је 1920 са 12.500.000 Дин капитала. Оно врши бушења у Седларици, код Питомаче. Истражна поља тога друштва запремају површину од 2.560 км“.

»Уљаник«, Петролејско Д. Д. у Загребу, основано је 1991, са, капиталом од 15,000.000 Дин. Истражна поља друштва налазе се између Новске и Дарувара на простору од 1.200 км“. Највише ради у Бујавици, где се налазе уређене 3 бушотине. Бушотина бр. 1 дубока је 396 м; даје већ од 1919 велике количине земнога таса, Ca 94% метана. Гас употребљавају за погон у руднику, за осветлење у циглани и за осветлење железничких вагона државних железница. Вушотина бр. 2 дубока је до сада 860 м, и даје такође силне количине земнот таса. Бушотина бр. 3 дубока је 570 м. Гас је сукљао у почетку неколико дана под притиском од 100 атмосфера и разорио је сав уређај. У дубини од 390 до 400 м наишло се на лежиште нафте у песковитом тлу.

»Битумен«, Хрватско Друштво па Диопице за Искоришћивање Земнога Џлина и Уља у Загребу, основано је 1920. са капиталом од 3,000.000 Дин. Џредузеће има. 240 истражних поља у срезу копривничком, чазманском и новоградишком. Почело је бушењем у Решетарима. крај Нове Градишке, у Иванић-Граду и Мариновцу, крај Крижеваца. Бушотина у Решетарима, дала, је у дубини од 340 м велике количине земнога таса: уз притисак од 98 атмосфера. излазило је на дан око 20.000 мз земнога, гаса. Бушењем код Иванић-Града. и у Мариновцу наишло се на лежишта нафте. ;

_ Американско-Југославенско Петролејско Д. Д. у Загребу основано је са капиталом од 5.000.000 Дин. Има око 400 истражних поља. око Одвораца, Михаљеваца, Совекога,

ПЕТРОНИЈЕВИЋ

Дола, Харкановаца, Ровишта, Жабљака, И те ДЕ

»Pannonia«, Петродејско Д. Д. у Београду, има 67 истражних поља у Међумурју. у чазманском срезу и др.

»Славонско ШПетролејско Д. Д« у За гребу има 18 истражних поља у Мославини, Виљеву, Црнцу, Сухој Млаки, ПЏредријеву и др.

Влад. Арко има 9 истражних поља у Трњу и Трновљу крај Загреба.

»Промет«, Комерцијална и Техничка. Пословница. у Загребу, има. 12 истражних 1IO-

ља у Нрдуту.

„Техника«, Грађевно и Трговачко Д. Д. у Београду, има 8 истражних поља око Приставе у Међумурју и Словеначкој (према Љутомеру).

»Петролеј«, Д. Д. у Загребу, има 3 истражна поља код Поповаче, Брњана пи Хлебина. Овет. Јанковић и Лад. Михел из Земуна имају 22 истражна поља код Глотовнице, Подцркавља, Граберја, Здепшаца, Миклеушке, Пакленице, Шуметлице и Беочина. Управа загребачке надбискупије има 1 истражни простор код ШПресеке MH 89 петражна простора код Џредаваца, Липовца и Иванић-Клоштра.

»Конзорциј Загреб« има поља око Миклеушке.

Петролејско друштво »Олавија«. Д. Д. Загреб, има 15 истражних поља око Копривнице и Новиграда.

У Босни је позната нафта испод Ражањ-Шланине код Доње Тузле. у Црној Гори код Буковика и СОирдена. По индустрију нафте биће од велике важности нафтина лежишта у Јужној Србији, код Охрида и у Бучину. Нарочито охридска нафта чини се да је зашремила огромне кросторе, те се домаћи и страни капитал у велико интересује за та лежишта.

Ф. Тућан.

ПЕТРОНИЈЕВИЋ АВРАМ (2/9 1791. 'Текија — 10/4 1852, Цариград). Школовао се у Оршави. Прешао је у Србију 1817, и почео је трговати. Исте године постао је писар у гружанској кнежини, а идуће године секретар кнежеве канцеларије. — 20/10 1820 отишао је у Цариград, као главни писар велике депутације, која је имала да код Порте изради потврђење Милоша. Обреновића, за кнеза Србије и наследство тога достојанства у његовој породици. а сем тога и да задобије за српски народ извесна, права и слободе у погледу унутрашње управе, трговине, школа, ношења. оружја и т. д.;, као и ограничење: настањиpama Турака и завођења турских гарнизона, по Србији. Кад је букнуо грчки устанак ова је депутација притворена (jaпуара 1821) и претрпела, је велике муке: један је члан умро (архимапдрит Самуило Јаковљевић), један је умно оболео (Димитрије 'Ђорђевић). П. је остао у Царитраду до марта 1896, и ако је више пута

10 истражних

~ = 350!