Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 393

је Војну Академију у Винер-Најштату и 1935 је постао поручник, 1841 натпоручник, 1846 изван реда капетан, 1849 је ратовао у јужној Буковини и Ердељу, те се особито одликовао код Карлибиба и код одбране прелаза Кошна и Тешна. Исте тодине постао је мајор, 1857 потпуковник, 1859 пуковник и заповедник 5 граничарске Вараждинске пуковније, 1866 бригадир и генералмајор, те је заповедао. једном бригадом у Истри за време аустроталијанског рата. 1868 је додељен војном заповедништву у Задру, 1869 за време кривошиског устанка водио је заповедништво у Задру. 1874 постао је подмаршал и заповедник 18 Мостарске дивизије. 1877 добио је пенсију, а 1878 племство. Радио је осам година у организацији школства. са великим успехом. LJ

ПЕШИЋ ПЕТАР, армиски ђенерал (9/10 1871, Ниш). По свршетку 6 разреда гимназије у Нишу, ступио је у Војну Академију 16/9 1889. За артилериског потпоручника. произведен је 1892, за Ђенералштабног капетана, 1901, за пуковника 1913, за ђенерала 1918, за армиског ђенерала 1993. До 1894 био је водник у артилерији, 1895 до 1596 био је на вишој школи Војне Академије, 1596—1897 ~ командир батерије, 1597—1900 на припреми за ђенералштабну струку и ордонанс официр Њ. ВБ. Краља, 1900—1901 био је на одсуству у Француској, 1901—1903 — начелник штаба · дивизиске области (Моравске). У 1903 био је командант батаљона, у пешадији, 1903—1904 био је ађутант начелника Главног 'Ђенералштаба, 1904—1910 начелник штаба дивизиске области (Дунавске) и командант батаљона у пешадији, 1910—1911 командант пука у пешадији, 1911—1912 ађутант главног инспектора. 10/19 1918—10/10 1919 био је делегат на Конференцији Мира, 10/10 1919—16/8 1920 заступник начелника, штаба, Врховне Команде, 16/83 1920—16/8 1921 заступник начелника Главног 'Ђенералштаба, 16/8 1921—20/7 1921 командант дивизиске области (Савске), 20/7 1921 до 16/12 1921 помоћник и заступник команданта армиске области (ТУ), 16/19 1991 до 4/11 1922 начелник Главног Ђенералштаоба, 4/11 1922—30/7 1994 министар Војске и Морнарице, од 30/7 1924 начелник је Главног Ђенералштаба. Био је професор Војне Академије 1904—1914 са ратним прекидима, (тактика). :

У рату 1912 био је на служби за оперативне послове у штабу 1 Армије. У рату 1913 био је помоћник начелника штаба, 1 Армије. У рату 1914—1918 био је до 1915 помоћник начелника штаба црногорске Врховне Команде, начелник штаба црноторске Врховне Команде и делегат српске Врховне Команде при црногорској Врховној Команди, од 1915 био је помоћник начелника, штаба српске Врховне Ko-

манде.

ПЕШТЕР

Поред многих расправа, чланака у Ратнику и другим часописима, нашисао је и штампао: Решавање тактичких задатака, Елементи тактике, Тактика 1 и П део, Виша тактика, Тактика коњице, Сто тактичких задатака, Тактика, на земљишту, Пробој солунског фронта, Наш рат са 'Турцима, 1876—1877 године. В. Белић.

ПЕШИЋА ЈЕЗЕРА, језера у Црној Гори, на источној страни планине Бјеласице, под њеним највишим врхом (2.117 м), на 49959 сев. шир. и 19941:6' ист. Гр., око 14 км источно-североисточно од Колашина. То су четири језера у цирку, који је у горњим деловима, усечен у кречњак, у нижима, у зеленкасти шкриљац. Његово дно је покривено моренским бедемима, 2 између њих, у улегнућима, леже П. Ј. на апсолутној висини око 1.600 м. Најмање од њих више је за 100 м. Из највећег отиче према истоку-североистоку | један поток.

Литература: Ј. Цвијић, Ледено доба у Проклетијама и околним планинама (Глас, 91 и 93, 1914). ШД. B.

ПЕШТА. В. Будимпешта.

ПЕШТАН, речица у Орбији, десна притока. Колубаре. Извире на северној страни Букуље (720 м), углавном тече према западу-северозападу, између брегова Орловице, Вагана, Виса, Главице са леве, а Кљештевице, Медведњака, Равња и Волујака са десне стране. Код улаза у долину Колубаре, IL почне тећи према северу, и утиче око 95 км северозападно од села, Вреоца у десни рукав Колубаре, који се зове Лукавица, или Џештан, и који се опет споји са Колубаром западно од села. Дражевца. На своме току П. прима неколико незнатних · притока. Дужина ~ тока je 33'2 км, а, површина, слива. 750:8 км“.

ПЕШТЕР. 1. Планински предео у Јужној Србији, на великој висоравни, између долине Лима, на западу, Ибра на југу, Новопазарског Поља на истоку и Ојеничког Поља. на северу. П. је у целини велика и кршевита динарска површ, висока 1.000 до 1.200 м, скоро сва састављена од кречњака, у коме су развијени типеки облици карста. У површи П. су са свих страна засечени изворни краци бочних притока Лима, Ибра, Рашке и Ваше, али ни једна од ових река не залази дубље у саму површ, која највећим делом не припада ни једном од суседних сливова, већ чини засебан слив главне пештерске понорнице Боровштице.

У сливу понорнице Боровштице Џ. има изглед плитке котлине неправилног облика, која је у површи незнатно удубљена. Уздужна, осовина. котлине има динарски правац. Изузевши неколико узвишења, оквир овако затвореног слива понорнице Боровштице ретко где достиже висину од 100 м изнад дна плитке котлине. Цео слив

== 581 __