Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 392

ПЕДКА.

ни, а 70 Цигани муслимани. Велики земљотрес 1904 уништио је старо Ш., а затим се варошица постепено обновила. У И. има поштанска и телеграфека. станица.

B

ПЕЦНА, река у Орбији, лева притока Јадра. Изворишта П. су северозападно од Медведника, на северној страни Бара. (085 м), Гаревине (934 м) и Оуводола (983 м), одакле почиње тећи Драгодолска. Река, као изворишни поток П. Са изворишта тече доста неправилним током према северу - северозападу, OJ варошице Пешке према северу, 2 од Братачића. и Ђелотића према североистоку, чинећи повеће окуке. У Јадар утиче око 4 км се верозападно и низводно од села Осечине. На своме току П. прима неколико малих притока. Дужина П. тока. је 25'4 км, а површина, слива, 96:1 кг. i. _B.

ПЕЦКО ЈЕЗЕРО, језерце у Хрватској, у храстовичком торском крају, од града Петриње к југу. Дуго је 20 м, а широко 10 M. J. M-u.

ПЕЧА, велика марама, која је на једном крају богато извезена. Њоме жене убрађују главу, Носи се у Хрватској.

ПЕЧИЋ БЕЛА, пропататор концертне савремене музике (7/4 1878, Загреб). Основину и средњу школу свршио је у Загребу. Истодобно је учио клавир код Катинелија и Марака. Фармацеутске науке учио је у Загребу, Лозани и Паризу, после којих је управљао својом фармацијом у Загребу. Као клавирист проучавао је страну старију и новију литературу. Оженио се оперном и концертном певачицом Маријом де Crponu, ma се сасвим одао музици, као концертни пратилац клавирист. своје супруге, и постигао је велике успехе. Први пут изнео је дела за соло и клавир Коњовића, Широле, Добронића, Новака. 'Тајчевића и Гргошевића, а многе ове ауторе је директно потицао на стваралачки рад. Извађањем дела неких ових аутора у ЦИриху и Прагу, свратио је пажњу и стране критике на нашу музичку продукцију. Осим тога је, такођер са својом супругом у Загребу и код нас први пут у опште, изнео дела Дебисија, ЈЉадова, Гречанипова, Черепњина, Мусоргекога, затим стилске концерте савремене талијанске, француске, немачке и руске музике, Нарочито ваља подвући његове интерпретације Отравинскога. АД

ПЕЧУЈ, варош у Барањи, у Мађарској. Има 49.92 становника (1910), од којих је било: Мађара, 41.628, Срба 125, а шравославних 234. — У средњем веку био je IJ. врло знатно културно место са чувеном библиотеком и првим мађарским Университетом. 1543 пао је под турску власт. За турског доба и одмах по ослобођењу од Турака П. је био место са југословенским становништвом, православним и католи-

== 380

чким. За време Ракоцијева устанка, у II и околини изгинуло је врло много Срба. 2011 1918 заузела је Ш. српска војска, а 19/8 1921 напустила та је грађанска а, затим 21/9 и војна власт. Џ. је знатно културно, тртовачко и индустриско место. Д. И.

ПЕЧУЈСКА | ЕПАРХИЈА. ~ В. Мохачка епархија.

ПЕШ. БВ. ОСкути.

ПЕШАТА, река у СОловеначкој, десна притока Камнишке Бистрице. Извире на јужној страни Камнишких Алпа, испод врха. Крвавеца, (1.853 M). Ca изворишта. тече око 3 км према југозашаду, затим према југу, кроз стеновиту долину. Код Берника скрене на југоисток, а од Кашпље Васи почне тећи према југу-југристоку у јако вијугавом току. Утиче у Камнишку Бистрицу код села Боричева, на висини 269 M. ORO 1'8 км северозападно од ушћа Камнишке Бистрице у Саву. Са огранака. Камнишких Алпа прима већи број притока, махом са леве стране. Дужина П. тока је 35:7 км, а површина слива 137:6 КМ2.

17. 18.

ПЕШИЋ ДУШАН, дивизиски ђенерал (151 1873, Поповић, Космајски, Београдски). По свршетку 6 разреда гимназије у Београду ступио је у Војну Академију 15/9 1889. За артилериског потпоручника. произведен је 15/9 1892, за. Ђенералштаоног капетана, 5/4 1901, за пуковника. 14/1 1913, за ђенерала 5/1 1923. До 1894 био је водник у пољској артилерији, 1894—1896 на вишој школи Војне Академије, 1896—1897 водник коњичке артилерије, 1897—1898 командир батерије у пољској артилерији. 1998—1900 био је на припреми за ђенералштабну струку, 1901—1905 помоћник и начелник ђенералштаба дивизиске области (Дунавске), 1905—1907 командант батаљона у пешадији (18 пук). У 1907 био је начелник штаба дивизиске (области (Дунавске), 1907—1910 био је шеф Ђенералштабног одсека опште-војног оделења Министарства Војног, 1910—1912 командант пука у пешадији (19 и 1), 1913—1914. начелник историског одељења Главног 'Deнерадштаба, 1918—1920 војни изасланик у Италији, 23/8 1920—2/4. 1923 командант дивизиске области (Битољске), 3/4 1923 до 14/ј9 1994. помоћник команданта армиске области (III), 14/0—4/9 19924 био је инспектор економске струке, 4/9 1924—30/12 1995 помоћник управника Војне Ажкадемије за нижу школу. Од 30/19 1995 члан је Војног Савета. Од 1924 професор је Војне Академије (историја ратне вештине). У рату 1912—1913 био је начелник штаба. Армије (Ш1). У рату 1914—1918 био је начелник штаба 11. Армије до 1916, начелник опште - војног одељења. Војног Министарства 1916 до 1917, војни изасланик у Италији 1917 до конца рата. В. Белић.

ПЕШИЋ МАНСИМИЛИЈАН, подмаршал (5/5 1815, Ђурђево — 1890, Грац). Свршио