Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 397

патријарх Арсеније, а 1742 патријарх Јоаникије. У 17 и 18 веку спомиње се, да. је при манастиру П. била школа. Пошто се манастир налази у неприступном пределу, био је склониште књига и утвари. B. JI-h.

ПИВАРА И. М. ВАЈФЕРТ У ПАНЧЕВУ. Основана. је 1840. Има покретну снагу од 140 коњских сната. Капацитет је око 60.000 хектолитара пива и 70 ватона слада годишње. Запослено је 35 радника.

ПИВАРА ЛАЗАРА ДУНЂЕРСНКОГ У ВЕЛИНОМ БЕЧНЕРЕКУ. Основана, је 1845, а, обновљена. 1911. Покретна јој је снага 260 НР. Капацитет је 100.000 хектолитара. пива и 50 вагона слада годишње. ~

ПИВНА, понорница у Крањској, изворишни део Љубљанице. Извире из пећине ниже села Дрековча, на висини око 550 м, а. 3:5 км југоисточно од места Шент Петра. Са изворишта, П. тече према северу - северозападу, описујући неколико великих окука, и први пут понире 1:83 км источно - североисточно од села Славине, односно 1:1 км јужно од Жеја. Подземним путем тече око 900 м, па: се поново појави на земљиној површини 0:3 км јужно од Жеја, на своме току јако меандрира, а углавном тече према северу. Одмах после поновног извора почне тонити воденице, којих је и много даље на северу, близу Постојне, где П. по други пут понире у великој и знаменитој пећини Постојне, на северозападном подножју Оовича (674 м), код последњих кућа села Великог Отока. Око 2 км источно од понора, П. почне тећи према североистоку, а у томе правцу тече и кроз Џостојнску Шећину. После подземнот тока појави се вода П. у пољу Планине, али одатле, после сутока. са, Ра ком, почне тећи под именом Унеца. Дужина П. тока је преко 15 км. На своме току прима врло мало притока. Од њих је највећа Наношчица, лева притока, која утиче у П. око 2 км зашадно од места. Постојне. JI. B.

ПИВЉАНИН (НИКОЛИЋ) БАЈО, хајдучки харамбаша. (По предању из Рудинаца, у Пиви — 16855, Вргијељка). Џомиње се у актима први пут 1669, као човек, коме млетачка власт, ради ратничких 3аслуга, и као поглавици хајдука, који чувају котореки крај, даје новчану награду. 1670 одредили су Млечани за становање хајдука град Рисан, са; неколико села, али су их наскоро, по захтеву Порте, раселили одатле и превезли у Истру. У Истри су хајдуци били веома незадовољни, бунили су се и бежали, тако, да их је република,

на П. личну молбу, 1674 преселила у За-·

дар. Ту је живео и П. до бечког рата. Када. су почеле нове борбе с Турцима, он је (4/11 1683) умакао из Задра и повео чету са Илијом Јанковићем. Од 1684 поново је

ДИВОКА ШЛАНИНА

био у млетачкој служби, у Боки. O његовом четовању има велики број народних песама и предања. Џогинуо је око 7/5 1685 у кланцу на Вртијељци, бранећи узалуд Турцима продирање према Цетињу. Литература: Ј. Томић, Последње две године живота и рада харамбаше Баја Николића Пивљанина (1909). PP. ИЕ

ПИВНИЦА се састоји из радионице, где се прерађује грожђе (прешаоница), вреонице, где маст ври, и подрума, где се вино гаји и дозрева. У Краљевини ОХО мало је потпуних П., које имају све те просторије. Има их код властелина и на државним добрима. Има крајева, где и мали поседници имају лепе П. (Мостар, Благај), но оне редовно имају само једну просторију, где се. грожђе прерађује, маст ври и вино дозрева. Према крају, величини и облику зграда, те се просторије називају: избе, киљери (од немачког КеПег), конобе, колибе, шупе (немачка реч), подруми. У многим се крајевима грожђе гази или тешти у винограду. под ведрим 'небом, добивени се маст спрема у бачве, спремљене у избе, клијети или конобе, које су у самим виноградима (Хрватско Заторје). Но многи виноградари имају у винограду и једноставну шупу (дашчару), у којој су заштићени од непогоде, где прерађују грожђе и спремају вино. Те зграде у виноградима грађене су већином неразумно и за невољу, те су за рационално випарство неподесне. Има и солидније грађених зграда, на пр. подруми под виноградима. Крајини код Неготина (РогљеBO, 0 У Срему се налази у многим двориштима, која су уз брет, у земљи водоравно издубених П. Ти су подруми добри и трајни. Има много таквих П. у прапору, које су зидом раздељене у два одељења, те спољни служи као вреоница, а онај, што је дубље у земљи, као подрум за, старија вина. — Највише II. има под зградама, за, становање (подруми). У Далмацији су то конобе, обично у кућама, подземне просторије, које би могле служити и за становање. За винарство су неподесне, па у томе је и узрок, што се тамо многа вина покваре. И. Ритиг.

ПИВСКА ПЛАНИНА, кршна висораван

у Црној Гори, између река: КомарницеШиве-Гаре-Сушице и планине Трескавца,

· западно од масива Дурмитора. Земљиште

Џ. П. је уз долину Шиве равно као плоча, а према истоку се постепено диже. Шреовлађујући облици рељефа су затворени, дугуљасти долови, већином плитки и каткад извијугани, а између ових се издижу киска узвишења, прилично благих облика. Местимице има увала, већих карсних удолина, 2—5 км у пречнику, као што су Барни До, увала око Војводића, Турски До, Николин До и Милатов До. Према Дурмитору терен постаје валовитији, долова, постепено нестаје, вртаче су дубље и кршније, а узвишења виша, гдегде као

— 385 — 25