Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 401

прешао је у банкарску струку. Фебруара 1919 поверено му је оснивање филијале Југославенске Банке Д. Д. у Београду. 1922 постао је заменик генералног директора те банке. Почетком 1926 поверена му је санација Славенске Банке, но када она није успела, вратио се у Београд и 1997 постао директор Аграрне и Комерпијалне Банке. (O. E

ПИНДОР ЈОСИП ДР. (2/6 1864, Лишно, Шлеска — 15/7 1919, Трзница, Шлеска). ОСвршио је теолошке студије на евангеличком факултету у Бечу. 1881—1902 био је пастор у-Осеку. Заслужан је за организацију евангеличке цркве у Славонији, а напосе у Осеку. Издао је књигу: Рје Еуапgelische Kirche Kroatiens u, Slavoniens (1902), и књижицу: ЕззеК in Slavonien, eine Gustav Adolf-Gemeinde {1898}.

O. B.

ПИНТАР JIYRA, cmaBHcmra; (15/10 1857, Хотавље, на Трати, у Пољанској Долини — 712 1915, Љубљана). П. је свршио THмназију у ЈБубљани (1869—1877), класичне и славистичне студије у Грацу. СОлужио је као пробни кандидат и суплент у љубљанској вишој гимназији (1883—1890), као професор у Новом Месту (1390—1898), тде је неко време вршио и службу окружног школског надзорника, после као скриптор, и напокон као директор лицејске књижнице у Љубљани. Џ. је почео књижевно да ради са цртама по Огринчевом примеру у Стритаровом Звону (Образи из нараве, 1876, 1878—1879 под шифром: 0. П. Х.), којима је додао још читав ред епиграма и дидактичких стихова, Мисли (Звон, 1880, Љубљански Звон, 1886, 1888, шифра: У.). Превео је на словеначки више драматичких списа, између осталог и Кернерову Тоницу (1880) и сем једне (Дет Апдепкеп дез Ма јаз 7ћор) све Прешернове немачке песме (Љубљански Звон, 1896—1898). Џ. се рано почео бавити и научним питањима, а доцније искључиво, највише Прешерном и етимолошким тумачењем словеначког језичног блата, у првом реду тумачењем словеначких имена места. П. је васпоставио у својим издањима ПШрешернове поезије, илустрованим (1900) и народним (1901), првобитни Прешернов текст. Издао је истовремено Прешернове немачке песме (Деш сће Сеdichte, 1901), П. је сакупио у многобројним расправама, чланцима и објавама, доста материјала за коментар Прешернове поезије и за ПШрешернову биографију. Овај је рад започео у ЈЉЉубљанском Звону 1889, а продужио та је до последњих година: Акростихон у Прешернових поезијах (Љубљанеки Звон, 1889, 305; 1897, 193, 377; 1898, 255), Прешерен у писмих содобников (Прешернов албум, Љубљански Звон, 1900, бр. 12), Џрешерен в тшолах (ЈБубљансти Звон, 1896, 1902), Књижевне дробтине (Зборник Словенске Матице, 1902), Различне кореспонденце (Зборник Оловенске

ЏИНТЕРОВИЋ

Матице, 1904): особито је богата Сатура. (Љубљански Звон, 1905—1919). П. је објаснио много штошта из остале, особито из старије, словеначке књижевности, нарочито из Трубара (Љубљански Звон, 1905, Трубарјев Зборник, 1908), Похлина (Час, 19089), Копитара {Archiv јаг зјам, РЂИоlogie, 1900. 1908, Љубљански Звон, 1911) и др. За студије о речима интересовао се П. већ кад је предао Плетершнику опширну збирку за словеначки речник, 06јавио је после још Словарске ин беседословне паберке (Летопис Оловенске Матице, 1895 и 1898) и масу етимолошких тумачења, највише у Љубљанском Звону (1893—1915), Атсћу idr slavische PhiloТовје (1904—1915) и различитим словеначким листовима. II. тумачења показују оштроумност, солидно знање и строг метод. П. је писао и разне историске белешке, више критика и слично. Као члан одбора Словенске Матице. уредио је девет тодина Зборник Оловенске Матице (1899 до 1907).

Литература: Шлебинтер, Љубљански Звон (1915) 'и Сагшоја (1916); В. ЈаTHh, Archiv fur slavische Philologie {36),

И. Графенауер.

ПИНТАРИЋ ~ ФОРТУНАТ, ~ композитор (1798, Чаковац — 1867, Вировитица). Основну школу је свршио у родном месту, а тимназију у Бараждину. Ту се почео бавити музиком, нарочито црквеном, и ступио је у ред фрањеваца. Крено име му је Јосиф. Оргуље је учио најпре у Иванићу, а после тога код Лантера, органисте првостолне цркве у Загребу. После смрти овога свог учитеља наставио је музичке науке као самоук. У фрањевачком је реду дешао до части гвардијана самостана у Затребу и професора реторике у Вараждину. 1852 захвалио се на катедри и сасвим је прионуо израђивању великог кантуала, Црквене лире, коју је свршио 1866. — IL. је био врстан органист и клавирист. Оста-

·вио је у рукопису леп број дела из по-

дручја црквене и световне музике. Исти-

'че се миса у ас-дуру, и нека дела за орган

и клавир. Био је под упливом немачких и чешких класичних аутора, и поред наивности, није био без извесног позитивног музичког изражаја. Настројењем je претежно ведар. У неким П. радњама, (О0натине), примећује се тенденција имитовања, наших националних форма, (дуда); у њима доста сретно подражава пучку музику и игру.

Литература: Фр. Кухач, Илирски тлазбеници (Матица Хрватска, 1898); Б. Широла, Преглед повјести хрватске музике (1929).

ПИНТЕРОВИЋ АНТЕ ДР., адвокат и политичар (6/1 1865, Осек). Учио је гимназију у Осеку, а права у Загребу и Бечу. 1893 отворио је адвокатску канцеларију у Осеку. Као млад адвокат почео је, у ваједници с неколицином другова, а наро-

= 389