Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 400

ПИЈЕМОНТ

рика ПТ. 1447 именован је бискупом у Трсту; да му повећа приходе, цар га је 1453 именовао жупником богате жупе у Старом Тргу, код СОловентраца, у јужној Штајерској. П. је врло добро познавао црквене прилике у словенским земљама, па, је, на жељу цареву, као паша 1462. потврдио установу љубљанске бискупије. Као изврстан дипломата и учени историчар врло је добро разумевао замашност Источног Питања, те је сав свој ауторитет уложио, да придобије државе европске за велики рат против Турака, чак је намислио сам лично учествовати у њему, али та у Јакину задеси смрт, пре него се сабрала хришћанска војска. У П. историским делима има врло много грађе за историју наших земаља, особито за цељске грофове, али његово причање о Цељскима није сасвим објективно, што је разумљиво, јер је П. био у служби Фридерика Хапсбуршкот, љутота противника, цељских грофова.

Литература: Разбог, Сезеећее дег

Рарзе; А. Медвед, Енеј Силвиј Шиј Џ (Дом ин Свет, 1905). Ф. К-ћ. ПИЈЕМОНТ, дневни Политички ЛИСТ.

Излазио је у Београду 1911—1915. Први

уредник и власник био је Љубомир Јо-'

вановић, доцније Бранко Божовић. IL je вршио националну пропатанду. ЈА. 077

ПИКОЛИТ ВИПАВСНИ, вино из грожђа, које се остави до Божића и тек онда тешти. Уобичајено је у випавском крају, обично само за домаћу потребу.

И Ор.

ПИЛАР МАРТИН, архитект (16/11 1861, Брод на Сави). Основну школу свршио је у Броду, реалну гимназију у Загребу, а Техничку Високу Школу у Бечу 1884. После свршених наука студирао је 1884 до 1586 специјално тотику код проф. Шмита на Уметничкој Академији у Бечу. Шрак-

тички рад почео је 1886. код рестаурације

затребачке катедрале. 1887—1891' био је у државној и градској служби, а 1892 отворио је у Загребу самосталну канцеларију. Од тога времена ради као цивилни архитект и члан разних предузећа. 1919 именован је за професора ново основане Техничке Високе Школе у Загребу, са задатком, да ради на њеној организацији, но већ 1920 ступио је у пенсију. 1919 био је П. председник загребачке Секције Удружења Југославенских Инжињера и Архитекта. — Џ. је много сарађивао у Бијестима Хрватског Друштва Инжењера и Архитекта. Главни му је научни рад: Хрватски грађевни облици, збирка нацрта сељачких кућа у Хрватској, коју је израдио у заједници са архитектом Јанком Хољцем (5 свезака, 1904—1909, | издало Хрватско Друштво Инжењера и Архитекта). РГ.

ПИЛЕТИЋ ЈОЛЕ, сердар (1814, Завала, Шипери — 5/1 1900, Ниш). Истакао се као јунак, нарочито у борбама с Омер-пашом, 1853, кад је са мало јунака одолевао турским навалама, и 1876 у борбама по Херцеговини. Песме о њему још и сад су веома популарне. 1879 дошао је у сукоб с кнезом Николом, па је, озлојеђен, напустио Црну Гору и нрешао у (Србију, где је и умро. JE JB

ПИЛЕТИЋ СПАСОЈЕ, министар на расположењу и политичар, бивши народни посланик (19/5 1877, Завала, пиперска општина, зетска област). Нижу гимназију је учио на Цетињу, вишу у Дубровнику, а правни факултет у Загребу. У државну службу Црне Горе ступио је 1903, а када је кнез Никола дао Црној Гори Устав, Џ. је узео активног учешћа у политици. ПЏ. спада у коло оних млађих политичких људи, који су се искрено и отворено изјаснили за заједницу са Србијом. Када је 1906 створена народна странка. међу истакнутим присталицама, те странке, који су (познати под именом клубаши) изабрани за народне посланике и образовали Клуб народне странке, био је и П. У познатој бомбашкој афери 1907 ШП. је, ca осталим друговима, народним посланицима, осуђен на десет година робије. По свршетку Оветског Рата П. је био посланик Црногорске Велике Скупштине, која је прогласила уједињење Црне Горе са Србијом, и члан црногорског Извршног Народног Одбора, који је, под председништвом војводе (СОтеве Вукотића, узео у своје руке сву власт, док нису стигли у Црну Гору органи владе из Београда. После тога П. је био члан Привременог Народног Шредставништва, министар у влади Љубе Давидовића и посланик у Уставотворној Скупштини, па се затим повукао из политике. Џ. је један од најатилнијих чланова, Народне А M. M.

ПИЛОН ВЕНО, сликар (1896, Ајдовшчина, код Випаве). Учио је Академију у Прагу, Бечу и Фиренци. Оада живи у Ајдовшчини. У почетку је радио нежне покрајинске аквареле, затим графичке листе са социјалним садржајем, а најпосле слике уљем, портрете и покрајине у реалистичко-конструктивном смислу (портрети М. Котоја и Опацапана, Јутро и т. д.).

Литература: Фр. Месеснел, Зборник за уметностно згодовино, ТУ, 84; Б. Радица, Вијенац, 1994, 487. Ф. С.

ПИЛЦ РУДОЛФ, главни директор Атрарне и Комерцијалне Банке (6/9 1883, Костошад). Трговачко образовање стекао је у: Чехословачкој и Бечу, а затим у Шаризу, тде је ступио у службу Socićtć d'Etudes еб а'Епеергзе5, које је тада основало, у заједници са београдским индустријалцем Ђорђем Вајфертом, Француско Друштво Борских Рудника у Бору. са седиштем у Паризу. 1908 вратио се Џ. у Београд и

— 898 —

kaya Ak ji