Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 408

ПИСАНИЈА —

ству много је урадио на просвећивању словенских пољопривредника и на унапређењу пољопривреде у широкој маси. Као тајник Кметијске Дружбе организовао је исту и подигао је њезину делатност, тако да је она порасла од 500 на. 30.000 чланова, и тиме је створио једну ванредно ~ напредну и јаку пољопривредну органивацију. П. је, после организације централе, уредио и многе подружнице, а исто тако млекарске и сточарске задруге. Њему припада. велика заслуга око снажног развитка пољопривредног задругарства у Оловеначкој. Већ 1894 основао је Кметовалец као лист Кметијске Дружбе, те му је био уредник пуних 35 година. П. је Кметовалца увек држао на висини, те је он важио као један од најбољих стручних листова, за словенски народ. У Кметовалцу је П. писао и сам безброј чланака. Од других радова главни су: Ооседа Разумника, говедореја, Соседа Разумника. прешичјереја, оба изванредни ~ преводи – Штајертових књита. Ваља поменути још и брошуру: Живинорејске размере на Крањекем, у којој је заговарао импорт сименталеког блата у Крањској. У овчарству је ПШ. заступао импортирање бертамалшке овце. II. је као одличан стручњак и родољуб посветио велики део свога живота пољопривредном напретку словенског земљорадника. C. Улмански.

ПИСАНИЈА се зове обичај калуђера. за. турске владавине по нашим земљама, када су манастири изгубили своја властелинства и баштине, да иду са малим ћивотима-моћницима и реликвијарима од села, до села, а често и од куће до куће, да благосиљају народ и пописују у манастирски поменик дароваоце у живом блату, житу, новцу и т. д. ради одржавања. манастира и исхране калуђера. П. је у областима под аустро - угарском влашћу забрањена у другој половини 18 века, а у Србији законом од 1847, те је том приликом одређено, да се Хиландару, у име Џ. даје стална тодишња, помоћ од 500 дуката. Де

ПИСАНИЦЕ, шарена ускршња, јаја; шарају се од давних времена. Има их или једнолико обојених једном бојом или шараних и иначе украшених, у више боја. Прва се само потопе у боју, док се прими (често врелој па се и скувају), а та, је редовно црвена. Друга се шарају или техником, као што је батиковање, да се линије

„и површине орнамента прекрију привремено воском помоћу особите »писаљице« (кичице«), који се доцније одстрани. Ако се хоће више боја, полаже се восак и натапа у бојама онолико шута, колико има, боја, идући од светлијих на тамније (изузевши само белу, боју коре, ако се и та у орнаменту налази). Иначе се шаре изводе још и стругањем боје са једнолико обојених јаја, помоћу какве оштри-

= 396 —

це, изједањем боје душичном киселином, пластичним орнаментима (лицитарским) шареним шећером, наплетањем лпамуком или свилом; украшују се, ређе, и стакленим перлицама и сличним. Боје су за шарање или природне вегетабилне (од броћа, коре од луке, неке траве, чађи

и др), или куповне (варзило, анилинске

боје данас све више преовлађују).

Неки крајеви у Хрватској, Славонији и Далмацији показују своје особите манире шарања, тако има: далматинска. макира (орнаментални се ликови састоје од низа капљи сличних елемената), подравска, Ђаковачка са сремским, а има и неких свуда заједничких црта. Тако је заједнички елеменат: свастика (крст с кукама), било чиста било у различним варијацијама. Иначе се, поред ређих геометриских орнамената, истичу већма биљни, а анималдни су сасвим спорадични. Доста често се сусреће срце као симбол, који карактерише најчешћу намену ШП. даривање момака од стране девојака. Шарање је посао жена, а врши се велике недеље.

Литература: А. Матасовић, Ускрена шарена јаја из неких крајева Хрватске (1917). М. Гаваци.

ПИСАРЕВИЋ АЛЕНСАНДАР ДР,, писац (1867, Ириг — 9/3 1905, Мељине, Бока Которска). Овршио је гимназију у Сремским Карловцима, а философеки факултет у Бјудимпешти 1893. Докторат је добио 1901, а теза му је била о Зрињијади Николе Зринског. Служио је у гимназији у Горњем Карловцу, у Загребу, Сарајеву. П. је још као омладинац писао, већином филолошке и књижевне чланке, у Бранкову Колу, Босанској Вили, Стражилову, Наставном Вјеснику, загребачким Народним Новинама. Позната му је била у своје време расправа Борба против босанског језика. Од П. реценсија запажене су његове критике на Маргалићев Мађарско-хрватски и Хрватско-мађарски речник, о Успоменама Аце Поповића-Здуба у Отражилову 1898, 0 Мађарској и Хрватској Зрињијади у Наставном Вјеснику, 10, и 7. д. П. је шреводио с грчког, латинског, руског и мађарског. Његови савесни књижевни преводи остали су растурени по савременим часописима, сем Окованог Прометеја од Есхила, који је издала Матица Српска. Добар му је и: превод Пушкинова Бориса Годунова као и Миксатов кишобран (СОв. Петра.

ПИСАРОВИНА, село у Хрватској, У области загребачкој, у Покупљу, подно Вукомерићких Горица, од Купе код Јамничке Киселице 4 км к северу, од железничке станице Зденчина 16 км к југоистоку, а од Загреба 21 км (правац) к јуту. Има 316 становника, општинско и среCRO поглаварство, котареки суд, пучку школу, пошту, телеграф и телефон.

Ј. М-н.