Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 407

су на њима биле разноврсне шаре, лепо распоређене, бојадисане и изаткане. lilaре су, поред „старих узорака, узимане и са разних анадолских, смирњанских, па и са переиских ћилимова.

П. Ћ. привукли су још пре 50 година пажњу у бољим круговима Београда. Тадањи професор М. Милутиновић био је израдио неке обрасце, које је намеравао дати Пироћанкама, да нове мустре израђују. Доцније је покушао и М. Живковић (који је 1900 марљиво и лепо описао П. Ћ.), да по његовом нацрту израђују једну врсту ћилима. Ови покушаји нису имали успеха. Раденице су се држале оних шара, које су од својих мајки и баба научиле, и нерадо су примале новине. Женске подружине су такођер покушавале да уведу неку новину, и успеле су, те се сада израђује Ћилим источњачкога TJIOрекла, који је донео ђенерал М. Рашић са свота пута по Истоку. Ови су мотиви познати под именом Рашићева мустра. Затим су и други давали своје нове обрасце.

Ћилимови који су подражавали белгиске и француске · жанилске , ћилимове имају вештачке шаре, и немају никакве сличности Ca оригиналним – пиротским ћилимовима. Напротив, ти сада уведени фабрички ћилимови потпуно ће ушропастити ШП. 'B. Пиротске ткаље заслужују сваку хвалу, јер је њихова израда одлична и марљива. Оне су показале да умеју и те фабричке ћилимове израдити. (Ови ови ћилимови, израђени у новије доба, поред“ све марљиве и добре израде, не могу се такмичити са правим жанилским ћилимовима. Зато не би требало да се позната оригиналност П. “%Ћ. упропасти.

Оригиналност П. 'ЋА. лежи у томе, што су, и ако на први поглед слични, ипак веома различити, по боји и по појединим шарама, на пр. ако је узета главна шара. венци за средину ћилима-поље, плоча ће бити различна, као: корњача, Рашићева или Гуштер-плоча и т. д. а поред тога умећу у унутрашњем ћенару-оквиру разне ситне шаре, као: амајлије, куке, чешљеве, ибрике, гугутке, бардакже и т. JL Ове мале шаре, које у плочи или у унутрашњем ћенару налазимо, и ако су увек једнаке по облику нису по боји. Исти је тај случај код тлавне шаре, која се у пољу (средини) ћилима налази. Ткаље раде ово по свом укусу, и не трпе шаблонски рад. Само ће они пиротски ћидимови у више примерака бити једнаки, како по пољу, тако и по плочи, ако се поручи по нарочитој изабраној шари више ћилимова; а докле тод ткаље буду градиле ћилимове по свом укусу, дотле ће ти ћилимови бити сважи друкчији.

IL Ћ. баш због те торе наведене оритиналности, познати су далеко и ван наших граница, и стално се траже и продају. Њихов добар квалитет и израда признати су. :

: ; ПИРЦ.

Литература: M. Живковић, AJбум Широтских Ћилимова (1900); О. 'Гројановић, Широтско Ћилимарство (Календар за 1918, издање Ц. и KR. Во). Глав. Губерније у Србији); Ж. Живановић, Отаџбина (1890, 94); Драг. Здравковић, Дело (1919, 62); Мил. Савић, Наша Индустрија. и Занати. Н. Зега.

ПИРОЋАНАЦ МИЛАН, политичар, правник и књижевник (7/1 1837, Јагодина 1/3 1897, Београд). Положио је дисанс права у Паризу 1860. Служио је под Илијом Гарашанином у Министарству Иностраних Дела, где је постао начелник одељења 1966. После погибије кнеза Михаила, премештен. је у судску струку. Неко време био је адвокат у Београду, 1874 постављен је за члана Касационога, (Суда, затим је, 1874/75, био министар Иностраних Дела у Чумићевом министар ству. После Чумићева пада вратио се у Касацију. П. је био један од оснивача напредне странке и, 1881—1886, њен BOD. 1880, после Ристићева пада, постао je II. председник министарства, прво са портфељем министра Правде, па онда са портфељем министра Иностраних Дела. Под његовом владом закључена је тајна конвенција с Аустријом (1881) и први трговински утовор са том земљом, саграђена. је прва железничка пруга, проглашена. је Србија за Краљевину (1882), донети су закони о судској независности, о слободи штампе, збора и удружења, закључени су први зајмови на страни, уведена је стајаћа место народне војске и т. д. П. министарство било је“ јако нападано од радикалне странке, која је својом изборном победом од 1883 изазвала, његов пад. — 1886 П. се повукао из политике и сасвим предао пословима своје адвокатске канцеларије, коју је отворио одмах после силаска с власти. Био је адвокат краљице Наталије у њеном брачном спору са краљем Миланом. — П. је објавио неколико политичких расправа: Међународни положај Орбије (1899), Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа (1895), Белешке поводом једне дипломатске историје (1896), Наша, завршна, реч (1596). Све су ове расправе важни прилози за дипломатску историју Орбије друге половипе 19 века.

Литература: Милићевић, · Додатак Поменику, 125; Ол. Јовановић, Политичке и правне расправе, ПЏ. |

(0. Јовановић.

ПИРЦ ГУСТАВ, економски стручњак (1859, Шкофја · Лока, Горенско — 1998, Бохињ). После довршених. средњошколских и пољопривредних студија, служио је најпре као пристав на бившој виноградарској и воћарској школи на, Слапу. код Випаве. 1884 постао је тајник Кметијеке Дружбе у Љубљани, а уједно је вршио и службу државног пољошпривредног путујућег учитеља. У том свој-

= 395. __