Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 455

452

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

приликом маниФестује према њему велику симпатију, даје му своју ^араму да се обрише, и неће после да је прими натраг. Ове ово истина сувише је дрско, да би могло бити рђаво, али опет је кадро узнемирити Рожера, што узбуђен свакога часа обраћа пажњу војвоткињи на Сузану и Белака. Најзад .ова, кад је Сузана хтела прећи у други салон за осталима где ће поета читати своју трагедију, упита је: — Шта је теби Сузана? — Мени? па забављам се. — Шта је теби? — Та ништа, тетка, забављам се кад вам кажем. — Шта је теби? — Јетка сам. Ја не знам били би се боље могао илустровати Сузанин (1ерП(, атоигеих него овим кратким диалогом. Ви сте јамачно гшгоди.ш да он долази отуда, што она хоће да пркоси Рожеру, јор мисли да је он писао оно писмо Лудији. У свима овим немим демонстрацијама ви видите иервозно и до екстрема љубоморно девојче. што се смеје грохотом а тек што јој нису грунуле сузе из очију; умиљава се око Белака, прави што већи шум, удара у пролазу јако по клавиру, затвори силовито врата за собом, и једнако испод ока гледа, како Роже прима све то. А Роже? Огањ живи. Био је чуо ире кратког времена, како се неки љубе горе на степеницама, али није могао видети ко су, па помисли наравно да је то била Оузана са Белаком; с тога сад тврдо верује, да га она воли и да ће имати с њим састднак у башти, ма да му војвоткиња рмложно доказује: да није довољно само мислити, него ваља имати јаких доказа. Роже не слуша, већ, гњеван, прети да ће, ако буде иетина, ишћушати јавно Белака, пред свима. А.ли да би знао на чисто шта је у ствари, хоће да чека овде у салону, њу, куда мора проћи, да би огишла у башту. Ситуација се овде тако затеже и заоштрава, да би вам се чинило, да гледате озбиљиу драму, кад не би нешто весело у вама шапутало: сад је баш добро, ево гарантије за срећан крај! И мати његова чекаће поред војвоткиње. Тако сви троје седну и пажљиво мотре: ко ћс се појавити из оног салона, где поета чита. Сцена, што сад иде тако је лепа и занимљива, да долази међу најлепше сцене ове најлепше комедије, по мом мишљењу. Врата се полако отварају. — Пс! пс!.... Ево је! шапуће Роже. Што се врата већма отварају, то се јаче чује пое^а, како де кламује своје стихове. Глас слаби и врата са свим затвара — Жана.