Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 474

КЊИЖЕВПИ ПРЕГЛЕД

471

то, што г. Клерић и није матенатичар бар ми не знамо ни за један љегов чисто матоматички рад, ми смо уверони, да ће он сам признати г. Нешићу првенство. А ако је до тога стало, да се ко в на немачком језику« одликује, онда ћемо ми приметити, да смо од једног универзитетског проФесора иа страни чули такав с-уд о г. Нешићу, да нам је он улио још много више поштовања, но што смо га према заслужноме научару дотле имали. »Господином Нешићем, рекао је тај проФесор, могао би се поносити сваки универзитст у Европи«. Колико је нама познато, стручњаци су и у Србији сви сложни у томе, да је г. Нешић на пољу математике у нас први, а ако је баш стало до страних језика, на њима су излазили и његови радови. Далеко од тога, да се ма коме истичемо за адвоката, а сувише скромни и непозвани да то чинимо за г. Пешића, ми смо учшшли ову примедбу само с тога, што н^м се чини, да је у књизи — можда и нехотице — учињена неправда једноме трудбенику првога реда. Напомињемо само још то, да с браћом Илићима у песми стоји на барабар Владимир Јовановић; и ако он бројем можда изостаје иза њих, то једрина и узвишеност његових мисли надмашују све млађе иеснике нашега времена. Најпосле би овде приметили, да никако није било згодно и умесно што је књижевност у Орбији одвојена и усамљена од књижевности наше изван Краљевине. Ако се за све остало могу поставити државне границе, књижевност не нознаје никаквих. 13. Оледеће главе о уметности (296 — 309), о разним удружењима ■('210—322) не заостају иза својих ранијих друга, а »морална статистика« (328—336) заслужује особиту пажњу већ и с тога, што је ово код нас готово први покушај своје врсте, и што је он поред све своје краткоће опет доста критички обрађен. У глави о уметности би се можда могло приметити, да г. писац код глумске вештине (305) и сувише строго суди, кад ни покојноме Бачванском ни г. Цветићу не признаје студију ни познавање људи. 14. Особито је лепо разрађен и сваке хвале достојан одељак »Привредно стање« (336 — 450). У њему се на ио се говори о по.ђоиривреди (ратарство; винодеља, воћарство; ливадарство и шумарство сточарство; гајење других животиња), о лоеу, о рударству, о индцстрији, трговипи, новчаним заводима и о новцу и мери. Сваки од ових одељака је посебно студвда и принуђава сваког, ко хоће и уме да мисли, да размишљава о цашем јадном и чемерном стању. Глава о рударству показује нам како на злату и бисеру спавамо, како у богаству и изобиљу киптимо, а неумемо и нећемо да се њима користимо. Али је још лепше оно, што се говори у глави о пољопривреди. Ми не можемо да пропустимо а да не наведемо следеће