Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 475

47*2

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

г. пишчево разлагање, молећи читаоца, да о њему добро промисли, »Да се ратарство унапреди, вели г. писац на 369 — 340-ој страни, о томе се код нас од стране државе почело веома рано старати. Још год. 1836. посред неугодних политичких прилика онога времена, стигао је кнез Милош да изда наредбу о сејању пшенице и осталих жита па и о сејању кромпира. Да се и шумама још у оно време поклањала пажња, види се по томе, што су исте године постављени и нарочпти шумари, а године 1837. на место њихово државни економи.... Да су се нанш потоњи учени државници угледали на овога неписмепог сељака, земља би наша у току пола века, што је протекло после оне прве пољопривредне наредбе, морала бити дивна градина, пуна вр/дних руку, у којој би из свакога кутића свако благостање вирило. Али и за педесет година после првих трагова озбиљне бриге о нашем народном пољопривредном газдинству, ми нисмо учинили ништа од онога, што би се с правом могло очекивати и од иоле развијеније модерне државе.« Врло је лепо — и ако не ново — разлагање о економној политици на 419 — 421. страни. 15. Главао саобраКајним средствима (451 -472: путови водени и сухоземни; пошта и телеграф) важна је и занимљива нарочито са својих повесничких података. И овде се огледа наш немар и наша зачмалост. Ми у прилог овоме наводимо следеће г. пишчеве речи без икаквог даљег објашњења с наше стране. — »У старо време, за време Римљана Моравом се јако бродило. Код вароши Маг§чд8 на ушћу Мораве на десној јој страни у четвртоме веку, помиње се, да је било пристаниште моравске Флоте. Путници пак и из друге половини XVII. века казују, да је Морава киптила бродовима, који су производе Србије извозили на велики водени друм, на Дунаво, и враћали се натоварени робом из Аустрије, а понајвише сољу.« (460). Дакле у IV. веку по христу и у половиии XVII. века могла се Морава употребити да помогне и унапреди трговину и да подигне благостање околнога народа, а данас обновљена српска краљевина није у стању да то учини. III. Особити део књиге бави се државом (475 — 620) Он се дели у главноме на два дела. 11рви се бави аостанком државе и основом њена уређења (475 — 522) и обухвата: име држави, грб краљевине, историју постанка Србије и облик државни и устав, а други описује државну уараву (523 — 620) излажући поделу државних послова, државу и школу, државу и цркву, државу и дељење правде, државу и војску, државно газдовање, управу и управну поделу и најпосле утицај државне и управне организације на укупни развитак Србије,