Pravda, 25. 06. 1933., str. 1

ПОШГАРИНЛ ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 10.285

Огласи се примају у алминичрацији Влајкови»1ееа 8. Чековнн рачуи кол Поцланске Шгеаиониие 6р. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 25 ЈУН 1933 ГОД.

ЗА СТВАРАЊЕ ПОДУНАВ СКЕ ВЕЛИКЕ АНТАНТЕ

Уредниилво: Влајковићева Н. Месечна мрегмлата за наиЈу земл>> 20 дин., за инос1рансгво 50 аин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАК»ИЈЕ: 25.555. 25.552. 25.556, 25.558. 25.553, 25.554. - Рукомнси се не враћају.

ГОДИНА XXIX

Један нови план о груписању Аустрије Маџарске у велики савез са Малом

антантом

Ниј« потврђеио да је г. Мусолкни рзтео план о стварању у«и,је Аустрнје и Маџарске под Хабсубрговцима. Али нова бура је избила. Тако да сада готчуво нису потребна ни офчциозна потврђивања тнх вести, ни рфкциозни деманти. Врло је дахле јасно да шеф фашистичке владе разрија свој шнроки плаи о формирању возе констелаци.је у Европи који, међуткм, исувише тешко погађа мнр на ааропскои контмнвнту и ствара сасвим турбулентну ситуацију. Ако је реч о унији Беча и Пеште, није ротребно опет наглашавати да је то кругша ствар за Европу н да је прчјатељи мира не могу ни желети. Оиа, исто тако, није потребна ни Италијк. И не би бнла потребна особито у случају кад би се Италија нашла у искреној саралњ-и нарола који стеа рају опоразуме међу државама, не рушећи данашње основе европског мира Алн г. Мусолини не престаје да се боји Аншлуса. Г. Тардјеов план о ежономској саралњи пет подунавских земаља није ишао само на то да апасава Италију Аншлуса. Он је превасходно био управл>е« на то да се нзцеде привредио и финансијско оздрављење Средње Европе. Али, као што Европа види, баш г. Тардјеов план, без задњих планова, на здрав начин отклањао је јел/ну тешку опасност за Италију, спајање Аустрије са Немачком. Г. Мусолинијева политика учинила би извеоно корисно дело за Италију кад би искрено прихватила гу француску иницијативу. Поводом тога могло би се уопште рећи да ће и Пакт учетворо битч мртво слово у погледу еманципације Рима од свога интрасингвнтног става према Паризу, ако г. Мусолиин не жели стварно хармонију и опоразуме међу нацијама. Са стране париске владе, као и са стране влада земаља које су у савезу и пријатељству са Француском, учиње<но је особито ^ јно го да дође до добре сарадње са Италијом. Г. Мусолини би то, извесно, могао признатн, и могао би такође нагласнти да је Италији омогућеио данас да игра улогу какву она не памти одавно. Ннје дакле потребно потсећати да Италија ни у Женеви, ни у Стрезн није играла улогу коју ва У часу су јој данас дали народи заједно са сејски КеЈ. Паризом и Лондоном. Тамо, као што ана европска јавност, Италија се ниаашта није питала и она је све прихватала. Данас, друкчија је ситуација, захваљујућ« једној широј и до макснмума развијеној толеранцији и Лондона и Париза и осталих европоких међународних фактора. Данас се са Римом прави сарадња која би пожазала кад би је он одбијао, избегавао, или неискрено прихватио, да г. Мусолини занста само остаје при својој политнци рушен.а садањег европског стзња, политици Исувнше немирној и риокантној.

Г. г. Бенеш и Јевтић

бедити себи напредак, док би за Европу таква промена претстављала једну гарантнју за мир. Међутим, уједињење Маџарске са Аустрнјом не само да не бн допринело стварању савеза подунавских наррда, него би такво ЈЈеднфењои- .• зазвало носе размкрице, које Ок Онле елеменат нереда. Уједињење Аустрије н Маџарске нзгледало би нам као образовање једне нове Мале антанте, која би била уперена против данашњег савеза Југославије, Чехословачке и Румуније, што би повећало садашњу међународну забринутост. Што се тиче извесних веровања да једна републиканска влада у Француској може припомоћи при постављању на престо хабсбуршке монархије сматрамо да је лудо тако што и помислити.

ИЗЈАВА Г. ЈЕВТИЋА ПАРИЗ, 24 јун. — (А. А.) — Сви јутрешњи лнстови репродукују изјаве које је југословенски минчстар иностраних послова г. Богољуб Јевтић дао претставницима штампе. Објављујући ту изјаву г. Јевгића, „Матен" и „Пти Паризиен" доносе на својнм странама слике Југословенског министра иностраних посло ва у часу његовог доласка ва Ор-

ПРОТИВ УНИЈЕ АУСТРИЈЕ И МАЏАРСКЕ ПАРИЗ. 24 јуи. — (А.А.). — БавеНи се плановнма о уједињењу Маџарске и Аустрије, данашњи „Ом либр" између осталог вели: — Несумњиво је да бисмо врло брзо запали у невоље, када би пристали да усвоЈимо све фантазије коЈе потичу из Рима, и да би било свршено са свима мирољубивим плановима у случају да државе Мале антанте допусте*да их преваре. Зато Је потребно да угроженн народи Јасио нстакну своја гледишта и да се држе у стању приправностн. Бити ећергичан не значи бнти неваспитан и нндискретан. Ми верујемо да разговори између г. Пол -Боикура и претставннка држава Мале антанте теку врло повољно и на опште задовољСтво. Истичи питањем бави се и данашња „Ла Репиблнк", која вели: — Неоспорно Је да бн било корисно кад би се подунавски народи и приврелно и политички зближили и претворнли данашњу Малу антанту у Једну Велнку антанту, што би зна-

РАЗГОВОР Г. Г. ПОЛ-БОНКУР БЕНЕШ ПАРИЗ, 24 јун. — (Б. изв. „Правди"). — Министар иностраних послова чехословачке републике г. др. Еудард Бенеш синоћ касно допутовао Је из Лондона у Париз. Он је да нас у 11 часова посетио Ке Д' ОрсеЈ и био примљен од француског минн стра иностраних послова г. Пол-Бонкура. Г. др. Бенеш остао Је у разго вору са г. Пол-Бонкуром дуже времена и имао с њим важне разговоре о дунавском проблему. МАЏАРСКИ ДЕМАНТИ БУДИМПЕШТА, 24. јун. — (А. А.). — Маџарски Корбиро јавља: Јуче су у Једном делу светске пггам пе обЈављсне разне вести о стављању на дневни ред питања униЈе између АустриЈе и Маџарске. У вези са овим вестима у извесним маџарским листовима исто Је тако обЈављена вест да Је шеф италијанске вла де поднео Један нацрт коЈи се односн на политичку униЈу АустриЈе и Маџарске у облику рестаурациЈе монархиЈе. У меродавним круговима изјављуЈе се да су све те вести лишене сваког основа.

Одликовање г-ђе и г.

ЊУЈОРК, 24 Јуиа. (А. А.) — Фрањ цуски амбасадор горедао Је данас ор ден Легије Части, степена „гран офисиЈе" г. Џону Рокфелеру-млађем и ордеи ЛегиЈе Части, степена „офв*

у једну 1 >елнку антаиту, ш1о чило за заинтеоесттне државе обез- снЈе г-ђи Рокфелер.

„Пуном доналд

Г. МАКДОНАЛД НИЈЕ ПЕСИМИСТИЧКИ РАСПОЛОЖЕН

паром напред! и вели г. Макда се иде на Конференцији

— ПРЕТСЕДНИК ЛОНДОНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СМАТРА ДА БИ БИ ЛА ВЕЛИКА БЕСМИСЛИЦА, АКО БИ СЕ КОНФЕРЕНЦИЈА ОДЛОЖИЛа. —

ЛОНДОН, 24. — (Б. Изв. „Правди"). — „Пуном паром напред" — то је смисао оне изјаве коју, је синоћ дао претседник Светске привредне конференције г. Макдоналд претстав ницима светске штампе и у којоЈ Је разлагао садању ситуациЈу на конфе ренцији. Г. Макдоналд се трудио да побиЈа онај, по његовом мишљењу, претерани песимизам, коЈи Је послед њих дана дошао до нзражаја у листовима целога света. — Искуство Је показало, каже г. Макдоналд, да се на међународним конферекциЈама скоро увек у другоЈ недељи, када постају Јасне супротности интереса, појављује криза расположења. Међутим, он коЈи потпуно зна ситуацију на конференцнји може изјавити да шефови делегација са пуиим надама нду у сусрет трећоЈ недељи конференције. Г. Макдоналд Је обратио пажњу на велику опасност која постоЈи у томе што је расположење Јавног мнења зависно од нови на. Ако су листови песимистичнн, он да н народи губе иаду и поверење у конференцију и своје делегације. Г. Макдоналд Је затим говорио о америчкој изјави, у коЈој се заузима став против привремене стабилизацпје валута. Снтуација створена о-

Г. Макдоналд вом изјавом никако ниЈе критична, јер, на против, конференција је сасрим у стању да лродужи свој рад.

Идеја одлагања конференциЈе до Јв сени је сасвим бесмислена, јер би у Јесен нзгледи за успех конференције били много неповољниЈи. — Могућно Је, завршио Је г. Макдоналд, да ће резултат конференциЈе зависити од стабилизовања валута, али за сада конференција иде пу ном паром напред. убеђена да ће до ћи до успешног завршетка. Г-ЂА ЛИТВИНОВ НА РУЧКУ КОД Г. МАКДОНАЛДА ЛОНДОН, 24. јуна. — (А.А.) — Г. Литвинов и госпођа били су данас на ручку код претседника владе г. Макдоналда који је приређен у прет седништву владе. У совјетским круговима изражава се задовољство од носно држања Америке по питању царинских баријера, које ђе г. Литвинов, како се тврди, енергично по моћи. Г. МАКДОНАЛД У ЧЕКЕРСУ ЛОНДОН, 24. јуна. — (А.А.) Претседник владе г. Макдоналд отпу товао је за Чекерс где ће провесги "недељни одмор. Г. Литвинов имаће у понедел>ник са министром иностраннх послоВа сер Џон Сајмоном састанак.

СЕНЗАЦИОНАЛНА ВЕСТ О Г. РУЗВЕЛТОВОМ ДОЛАСКУ У ЕНГЛЕСКУ Г. Рузвелт долазн у Европу? 00 Г. РУЗВЕЛТ НЕ БИ ИЗЛАЗИО ИЗ АМЕРИЧКОГ БРОДА НА ЕНГЛЕСКО ТЛО —о:о

ЛОНДОН, 24. јуна. — (Б. изв. „Правди"). — Главно интересовање Светске привредне конференције сад је уперено на новога човека поверења претседника Сједињених Америч ких Држава г. Рузвелта, на до сад мало познатог професора г. Молеја. Г. Молеј у уторник стиже у Лондон да предузме вођство америчке делегације на Светској привредној конференицји и да предузме вођење преговора са ееропским водећнм по литичарнма. За ове преговоре већ се врше потребне прнпреме. Водеће европске лн чности на Светској привредноЈ конференцији већ су израднле главне ли ниЈе ЈеДне нове Светске привредне политике коЈа ће бити саопштеиа про фесору МолеЈу оДмах чим он стигне у Лондон. У главним линиЈама обухваћени су већ до сад постигнути ре зултати Свстске привреДне конференциЈе, као н главни захтеви СЈедињених Америчких Држава, наиме: по вишење нивоа пена и већа слобода међународне трговине. Као нова сензациЈа коЈу нико није очекивао. сад су се пронели гласови о доласку претсеДника СЈеДињених

Г. Рузвелт Америчких Држава г. Рузвелта у Ен глеску. Ти се гласови још увек упорно одржавају у круговима Свет-

ске привредне конференциЈе и гврдн се чак Да Је наређено команданту америчке крстарице „Индианополис* да идућег петка крстари дуж обале Месечусето, гДе има д а се састане с Јахтом претсеДника г. Рузвелта. Ту негде уз обалу Месечусетса, г. Рузвелт би имао да се укрца на крстарицу „Индианополис" и да рДмах отплови за Европу. Претпоставља се да би за четири дана био већ у енглеским водама. Даље се тврди Да претсеДннк г. Рузвелт за све време боравка у ЕнглескоЈ неће налуштати крстарицу „Индианополис", већ ће остати на америчком тлу. Остварење овога плана, наравио, завнси највише да лн ће преговорв коЈе ће на Светској пр«шредној конференциЈи у г. Рузвелтово име воДити професор г. МолеЈ са главним делегатима на конференцији, нмати успеха или не. Ако се у овим прегово рима покаже немогућност споразума, који се сада увиђа, претседннк г. Рузвелт би, наравно, одустао од овог сензационалног пута у Европу«

СУШТИНА ПРОБЛЕМА ЛОНДОНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ Америка жели нове авантуре, спекулације и хазардирања - -о: :о ( СПЕЦИЈАЛНО ЗА „ПРАВДУ" ПИШЕ ЛИСЈЕН РОМЈЕ )

Мучна ситуација у којој се до са да налазила Лондонска конференција, произлази из тешкоћа, које изгледају многобројне и компликоване. Али, у суштини, конфликт је прост. Кад се једанпут схвати суштина конфликта, позиције, маневри и држање једних или других постају јасни. Сагласни су сви у томе да нездраво економско стање произлази из тога што капитали и кредити не циркулишу више нормално. Пошто капитали остају неупотребљени а кредит ограничен, општа активност пада у пропорцију. У исто време, падају приходи, зараде и плате всћи не људи. Отуда пад цене акцијама и роби, које више не налазе купиа. Како ниво цена и обим послова сдређују принос од такса од којих жи ве државе, јавни буџети су у дефициту. Треба дакле капитале и кредит по

се постигло оживљење активности коЈ 'а ће поправити цене и спасти буџете. На тој полазној тачци нема оз биљних супротности. Али како да се поступи? Овде се појављу/у размимоилажења. Предложена су три јасна и одређе на решења. Једно одговара принципима које заступа Француска; друго позицији Енглеске, а треће темпера менту и преферснцијама Америке. Цела препирка је у томе да се утврди да ли ће једна од ових солу ција победити, или ће се наћи неки добар компромис, или ће непомирљива супротност гледишта проузро ковати неуспех Конференције. Француска је једна штедљива нација која тражи нарочнто сигурност. Ради оживљења кредита и послова, француска солуција састоји се у вра ћању поверења онима који могу ку повати или продавати, давати у зајам капитале, покретатн заједницу

рре коригиратн оно што застрашава нницијативе штедње: нестабилност вредности монета н неред у, размени добара. Енглеска је нација тргооаца и баи* кара. Она одобрава принцип васпостављања стабилности монета, зато што њеним трговцима треба једна стална мера за њихове послове и зато што њенн банкари не могу да привуку капитале к себи, јер су та капитали заштићени протнв опасио-« сти од монетарне депресијације. Тамо где се Енглеока одваја од Француоке, то је у питању начина манеарисања кредита. Енглеска сматра да, ради оживљења послова, тре ба давати што је могуће шире кредите, не бринући се много за непо« средне гараиције које може дати онај коме се даје кредит. Француска на то одговара да, ако се кредит бу* де давао овуда и свакоме без озбиљних гаранција, поново ће се пасти у

ново ставити у циркулацију, да би на рад. С обзнром на тр, требг. вдј попрешке које су проуарокоаале лл*