Pravda, 25. 06. 1933., str. 2

БРОЈ 10.283

правда, и л 'Н |„зз године

ЛИКВИДАЦИЈА ЕНГЛЕСКО — СОВЈЕТСКОГ СУКОБА Пуштање на слободу осуђених енгле скнх нкжељеоа, укндање ?абране увоза руске робе у Енглеску — —о'.:о *-»—* » ПРЕГОВОРИ Г. ЛИТВИНОВА У ЛОНДОНУ \

КРОЗ КУЛОАРЕ ЛОНДОНСКС КОНФЕРЕНЦИЈЕ Замршени плакови г. Хела, жалбе хитлероваца, вести о Кајзеру и Хинденбургу и друге омиљене теме у Лондону о: ^ - о чему разговарају делегати светске привредне конференције за време паузе. о:о 1 —• - проГони и Манија расизма у немачкој и лондонски делегати. —

(ПИСМО ИЗ ЛОНЛОНА) — «« о: Јо —

ЗаиЈто сте приређквали ону стразо« вито детнњасту комелију са сНб /вн* вањем ,,нераснстнчкнх" умних гворевина?;^ Д>'х и његове идеЈе сс н* могу никада спалити на ломачи! Та| ваш гест окренуо је цео културни свет против вас....

кајзер је „у приправности'

ФраНЦуски делегати у часовима оа. мора лондоиске конференције за-1 диркују немачке делегате: — Хоће ли вам се ској Ј о вратити V берЛин кајз&р? Иема одговора Само бесни погле: дИ. Јелан енглески новннар показу-1 1е тбЛеграМ из Холашшје. КаЈзер Пр| ви пут после Светског рата ово!а! лета неће отићи на одмо-р (а шта ра. дн у Дориу?) и неће посетнти ни Једну ба»у. Он је цу приправиосгИ",' чека, ваЉда, на поЗив да се врати у нвмдмку«; " г 0''•-'с «1Ч-гт .г . ' Изгледа, међутим, додаје иронично енгл.ески новииар, да је сасвим Јруги разлог по среди. Друкчије сс оојашњзва ово остајање кајзера у Дорну... Холандска влада је недавно сасвнм дискретно замолила оившег немачког цара да, с обзиром на деликатан положај холандоке владе: и догаћаје у самој Немачкој, за из-ј весно време никако не напушта Дорн. ; ,. Екскајзер је одговорио холаидској влајјн да о<н И не мислн да одлази у Немачку... Чесго приређуЈе излете аутомобилом у правцу немачке гран!Ше... Ради сваке сигурност^, један холандокн мајор и један полициски аггнт стилло прате екскаЈзера Иа тоМ путу.... У Ј1ондоИу се не верује у вести које су ових дана проносили амерИЧкИ И ИеКИ еИглескИ листови о тодоЖИ>бј ?ешкој бОЛеСТИ НретседнИка Мемачке републнке г. ХинДенбурГа. ГоћорИло се да |е г. Хиидеибург већ На саМрти и да )е у свом тестамен1"У одредИо као свог насЛедНикд с И ј на Ви.иема Другог. г1р0г0њења у немачкој још трају

Екс-кајзер Внљем за време својих свакодневннх шетњн

Незапамћена нервоза влада )ош увек међу учесницима Светске привредне конференцнЈе у Дондоиу. ЈЈи ко ие зна Шта ће донети сутраШњи дан И пнкада пословица „колико љу . дн толико ћуди" ниЈе би.1а у толичо) мсри оправдана као сада Иа овом еветском конгресу држава. „Колико делегата, толико мишљења'", рекао је )едан енглесмн новиИар и можда није претерао. А пошто Свет 1 ској конференцнЈИ присуетвзуу преко 2000 делегата, данас у Лондону постоЈе две хиљаде разних гледншта о спасавању света и изласку нз кризе... Ко бн се ту снашао? Г. ХЕЛОВИ ФАНТАСТИЧНИ ПЛАНОВИ Државии секретар за ииостране послове Сједињених Америчких Држава г. Кордел Хел дао )е ју4е ссн зациоНаЛну изјаву нОвИнаримд, Он је претрпан новим и оригиналним плановима за 'спасввање света. Има чнтаву торбу пуну пројеката и прс : ДЛоГа. г. Хел- је V томе И дуКовнг и '(еисцрпан. Мађутнм, и сам )е мишљеЊа да се без Јединствено. заузетог становИШта у ПИтању ваЛуте не могу рсшаватн остала важна питања. — Мн нисмо дошли у Лондон, ка же г. Хел, ни са каКвим програиом, нити желимо наша америчка РЛвди« шта биЛо коме да натурнмо. Али |а сам мншљења да би се ипак на)ламше дошло До споразума, ако би се израдиЛа два разна плана за реше 4 И>е кризе, два засебна плана за сваку државу у свету. Све државе Ои имале да се одлуче за један од тих планова и пЛанови који иа конференцији добију већипу имали Ои да се остваре... У кулоарима лондоиске конфбрсн ци)е већина се дблегата маЛо слаже са предлозима г. Хела. Многима се чини да је америчка делегацИја доШла поМало и да омета рад на коНференцијИ, отеЖава)ући »-а разним приговорима и одвојеним МИшљеЊч ма. У крутовима ДђлеГата најомит>ени ја тема разговора зд време пауде еу АмерИка и Немачка. Хитлер јоШ У* век интересује овет, све политичаре ван Немачке. Али Ие би се МогЛо рс ћи у симпати^ном смислу. Сами делегати немачке вЛаЛб у Лондону се много жале какб Хитле рова Немачка има у целом Индстраи стђу „врло рћаВУ Ттампу". Нико Ие пите повољно о НеМачкој, сви |е 1 нападаЈу, сИоро свИ су ггротив Ње... Еи{-лези умссно опомињу г. Хи. тлерове Делегате у Лоидоиу: — Сами сте криви... Ваша рВСИбТИ I чка манија Ие зна за границе! Чему ' 1е то потребно? Зашто с*е прбгиали најбвље интелектуалие из земље?.-..

Енергичне изјаве г. Вогоена

Г. Вогоен се неће „башгти пред ноге г. Хитлеру" >—

ПАРИЗ, 24 Јун. - (А. А.К - Јављају из Мадрнда да Је и други син бившег крал»а Алфонса ТриМаестОГ дон ХаЈме одјстзо од своЈих права иаслеђа шпанског престола и да Јв о томе известио свога оца коЈи борави у Фонтенеблоу.

ПАРИЗ, 24 јун. — (Б. изв. „Правди"). — Аустрнски мннистар војске г. Вогоел дао )е нарочитом извештачу „Матена" изјаву о аустриској во|сии. Миннстар г. Вогоен је нагласио да се Аустри;а слоббдИо може поуздбти у своју војску. — Углед аустриске воЈске, рекао Је г. Вогоен, ц многоме Је порастао за послеДњИх неколико гоДнна. ВоЈска Је солилна и Јака и она Је иашла у канцелару г. др. Долфуса човека коЈи Је одушевљава. Патриотски апел савезног канцелара наишао Је на јан и повољан одјек у војсци. ВоЈска сматра незавноност АустрнЈе кћо свој идеал. АустриЈа ће живети и може рачунати на своЈу воЈску. На крају је г. Вогоен регкао допнснику „Матена" да се он Ии у ком случају неће баиити пред ноге -г, Хитлеру и молити га за милост.

ПАРИЗ, 24 Јуи. - (а. а.). — Св« Јутрошња парнска штампа рецродукуЈе саопштење, коЈе Је објавила не мачка полуслужбена агенинја Кон« тн, да је Јуче некн таЈанствеии а» вион, чија народност ннје могла битн утврћена, летео над Берлнном н да је таЈ догаћај изазвао огромно запрепашНење мећу берлинским сIановннштвом. Парискн листови доносе ово саопштење немачке агенциЈе без икаквог комсптара.

ПрбГоњења у НеМачкој, из расистичких побуда ( још трају, и то аиа т-ио отежава положа) немаИке делегације у Лондону. Сви странн делегати су озлбјећени због тих протоњења у Рајху. Велико узбуђење је међу делсгатима иза^вала аест о тобожњем самоубиетву начелника округа Белгард у Немачкој др. Брауна. Сгари полициски чинрвник наћен је мртаа у св 6 ј(> Ј ооби, Немачка влада у зва ничИом комииикеу тврди да је узрок самоубиства непознат... Књижевници и новинари и даљс беже из Немачке. Познати публицнста и уредиик „ФосиШе Цајтунга" у Бврлину Георг Бернхард, који је на пустио Немачку одмах по доласку китЛероваца на власт, упнсао се иедавно у чланство француског нођи« нарског удружења н постао Сарад41 иК „Пти Паризи)е(на". Овај лис! као Штб )е познато, ВвОма Је близан Ке д'Орсе)у. талас песимизма

Постављења

РИГА, 24 Јуна. (А. А.) — Штампа балтичкнх држава свакодневно оОЈављује обавештења о тешкоћама о- ,, ,, „ ко Исхране н гладн коЈе су настале Указом Његовог Величлнства Кра у СовјетскоЈ РуснЈи. ла - на предлог г. Мииистар ПросвеПрема писању московске штампе ге * постављен Је за Секретара 7. -ру 21 о. м. обЈављен је тамо декрет Ко- пе Течничког факултета Уиивер<ИМ Јим се нарећуЈе обавезно н хитно ТЈ У Београду, ВоЈнслав Марковић, предавање жетве влади чим иста бу- "ристав Университетп, исте групе. де готова, Са друге стране народни Указом Његовог Величанства Кра комесар за пољопривреду овластио на предлог г. Миннстра просвеЈе све чланове пољоприврелних оп- те , постављен Је за по.моћног рефештЈГна да за лнчну употребу могу у- рента 6. групе у Министарству прозети на реверс по Једну краву, ситну свете, Петар Маћарац, учнтељ из стоку н живину. Боограда, исте групе. (А. А.). ОПШТИНСКН РАДОВИ У ЗЕМУНУ Опадање беспвслнце 3 УНРМПиКП иама ДобановачкоЈ, 11ара Душана I Ј ЈовановскоЈ. Предрачунска сума Је —1,290.000 линара. Израдом овог ка* БЕРЛИН, 24 Јун. — (А. А<). — Пр- нала биће постигнута асанаш»Ја иаЈ« вих 15 дана месеца Јуна знатно се нездравијег дела Земуна. побољшала ситуациЈа на Берзи рала ОБРАЗОВАЊЕ САНИТЕТСКИХ пошто Је велнки броЈ незапослених КОМИСИЈА радннка занослен потребама пролећ Санитетска секциЈа Општине гране сезоне, тако да Је за то време у- да Београла донела Је оллуку о <>• послено Још 62 хИљаде незапослених бразовању санитетских комнснЈа, У ралника, лок Је у нсто Дбба прошле ко.?е су ушлн но Један општннски године било запослено само 1В.ООО. одборник и реонски лекар, као и по На дан 15 о, м. броЈ незапослених Један полициски оргаи дотнчног радника у НемачкоЈ изнео Је 4,977.000 квартЗ. па Је према томе првн пут од 1931 Овако састављене комисиЈе нзврГодине броЈ незапослених радника у шиће саннтетско хигиЈенске прегл«* Иечдчкој сала испод 5 ктилиона. де у целом Београду.

СТРАНА 2

хнитост предузаћа, анархнјт 'Производње, сукцесивИе крахове, општу крнзу и беспослнЦу. АлИ енглескн банкари су навиклИ Да се богате при мајући провизије од МеђуИародног кредита н зато ОнИ ннсИс+Ирају да умноже те кредИте ; Амернка је» наИОслетку, зе.мља Спекуланата и хазардера. ДаЛбМб бд то га да тра*КН стабнлност, коЈУ НбДУпиру штШћв и редован прб^рес* она тражи кретање, нестабнлнОсТ, ШтО омогућује њеним спекулзнтима да остваре .зараде на разликама скока нлИ пада курсева. За Америку, капнтолн не треба спмо да циркулишу; оИи треба дв трМе Када не циркулишу умеаТо да м»ф\ју треба их изазватИ и ПОНОВО С+авнти у покрет. Већ три године она узалуд покушааа да изазове вештачке „бумсе" без сутрашњице. Данас. она. верује да је поново уСПела Ла натера капнтале да трче и да је изазвала код Њнх вртоглавииу девалваЦијом до.тара и претњом иифлацНме Она Радб хоће Да Једнбг дана стабилизује своју монету, али само по1гто спекулација бУде ПОНОВо ЛобИла сво! пун елам. ИзлиШНО је рећи .1а ЕнгЛези. исто као. и Франиузи, предвићају да ће Амерички мгтол произаес+и. у лужем или краћем року, погоршање хббса. Постојн дакле једна заједничка. склј нбст ЕНгЛеза и Француза за се обеЗбеде од те опасностИ. Алн ЕнглезИ, иа Мнб/-обро)них разлога, приморанн су да штнТе Америку... Игра је у тоМе да се покуша да се наведу АмериканНн не да се одрекну њнхове авантуре, Што изглеДа Немогућно. већ да им се ограниМ чазардирање. Да лн ће се игра Конферениије, на коипу, сагласитн са задњим мнслима и средствима акције прбтСеЛнИка Рузвелта? У томе је Цео лондонски Проблем, нзраЖен кроз садашње несугласице.

Нонференција за разоружање биће одложена •- За сада, не може се мислнти на споразум о разоружању. ЛОНДОН, 24. — (Б. изв. „Правди"). — Главни одбор Конференци)с за рпзоружзње ко)И )е одложио сво|е за^еДање с обзИром на саСтанВК Саетске приђредне коиференциЈе у ЛоИдону) треба опет да се састане почетком месеца јУЛа у Женсви. Међутим већ Је бдлучено, Јавља данас „Њус Кронинл", да ће нОнфе ренција за разоружање Још одмах на самом почетку бнти одложена ло половнне месеца ок1обра. ОДлучено ,ј^ да се конференција за разоружање охтожи за то што се претседник конференциЈе (•. Хендерсо« прИлико.м својнх информатиЕМнх разговора на СветскоЈ привредној конферен цији уверио да се за сВд не Може ин мислити на могућност споразума о разоружању. Сличну информацИЈу има данас и „ДеЈли Телеграф" који овоме Још ДоДДЈе да Је Немачки мннистар слољ Н11Х Послова г. фои НоЈрат изЈавИо ла ће Немачка у случ^ју да се К0ИференциЈа за разоружање одложи До месеца октобра, задржатИ себи Право Да отворн дискУсИЈу о практичноЈ прнменн признате равНоправНости Не.мачкоЈ у наоружању. 9ттт*т*«ттттттт*«тттт*тттттттгтТТтТТ< Дмерика ће прнзнзти Совјете — Пред трговинске преговоре. ВАШИНГТОН, 24 Јун. - (А. А.). — Из кругова кОЈи су добро унозна ти са совЈетсио — америчним оДИосима изЈављује се да ће Сједињене Америчке Државе Де Јуре признаги Совјете у току месеца Јула и да бн одмах после тога дошло до закључења трговИИског уговора, као н Да вање СовЈеТиМа великнх кредита Ка ко би могли финаисирати своје индустрИске поруџбине у Америци. Спо разум би био закључен на бази не1авног споразума закљученог измећу кннеске владе и Корпораинје за реконструкциЈу. Преговори се воде у ЛоИДОну изиеђу г. Внлиама Булита, члана америчке делегације на Светској Привредној конфереМииЈи и совЈетсиог народног комесара за иностране послове г. Литвинова. Исто тако Је и приликом разговора између г. Лнтви нова и претставника СЈедкњених Америчких Држава на конференцији чет-ун велике силе по питањ> жита г. Моргентауа било речи о уашстав љању дипломаТскнх односа измећу СовЈетске РусиЈе и СЈедињени* АМсричкнх Држава, као н о екоиомским уговори.ма. •тттттт 'т9 »7тттттттттттттТттттттттттт* Заштита цена жита у Француској ПАРИЗ, 24. Јуна. — (А. А.) Скупштина Је иеле ноћн насгаинла тебату о преллогу закона о заштиги пијаце жита. У зору Је седиица прекинута, па !е настављена Јутрос у 7 часова. Предлог закона утврђуЈе за вреИе од 1. августа о. год. до 30. )уна идуће године цену жита са 115 фра иака, и тиме да се та цена може сввког месеца повисити за по јелан франак. УсвоЈен Је предлог соцнЈалнста г. Венсан-Ориола о кредиту од 18 милиона франака за помагање осиива ња складишннх и млинарскич зазру га.