Pravda, 25. 06. 1933., str. 9

Етнографска прошлост бивше Војводине

— НАПИСАО: Д-Р ВЛАДИМИР МАРГАН —

О бкетпој Војеодгми писало се и пкше се иного. Та велика ревност похазује да је темељао поанавазће прошлост« нвше бивше Војводине прека потреба.. Остаанио нашни историчарима, лозванима н непсованима, да се на свој начнн баее Војво* дином, да жучио расзправљају по|е. Дша питања. Ми нм на том послу Зацело нећемо завидети, већ Кемо обратити нашу пажњу даиас тако важ ном питању, етиографској прошлости о©их крајева. У доста далекој прошлостн у обла сти наше Војводине, у колкко нам )е то поанато, живелн су, које ста-тно хоје привремено, отприлике следећл рароди, народностн, племвна: 1. Скптска: Скити, Сарматн (Слове«н?) 2. Тракодачка: Трачагнп (Беси? Ага тирзи? Дарданн); Пананцн, даље: Бу•ри, Катинци, Дерани, (Албукензн, Потулн, Салденн, Картн, Констобојци). Г етн. 8. Германсш: Готи, Гелидн, (ТеуЧуигри), Ваида.тн, Тајфлн, Свеви, Ата би , Лаигобарбн, Маркоманн, Квади, Бастерш. н др. 4. Иадогермл:а1: Кедти, Илнри, (па Азали, Бојци, Скорднсци, Арееисци, Брнјицн, Армекцн). ' 6. Турско — Туралска — Татарска. 'Аварл, Хупн, Хазари, Куманн, Печењечи, Татари, Монголи, Бесци, Мацари, Бугари н Турци (са равносврсиим примесзма). 6. Стовеиска: СарљЈатн, Анти (Вен'ди?), Срби, Хрвати н Моразци и др. 7. Другн: Мизи, Склабени, Цигани в другн, Ваља натЛасит.1 да се тачна поде. 'ла не V е апровестн, јер је немогуће утврдитн која су од ових бнла самостална племена, и.ти народи, а »чрја су огранци; нитн је могуће утвр Д^ТИ.у .каквој вези стоге оИи међ> $?одп' На оСиову 'ђсјдата&1 којнма ТУасбо^гажемо, озаква питања ^еликим делом остаће и даље отворена, па ■ваљда н за сва времена нерешена. За ареЈме рнмске кмперије (106—255 одн. 274) пролазиле су овим крајевима разне рлмске легије, које су св рекрутозале од становнигка из: Ита» лије, Астурије, Тумгрије, Босфора, Итурије (Палестине), Комагене, Палмирије; иа алписких покрајина; даље •чак из Брита«.и,)е, па Двлмацнје, ИлириЈе, Галије, Ибије, Венделиције, Реције, те и из Нумндије и Шпани.је; та ко дакле, скоро из целе римске империје. Под аусгриском управом <1716-1779), а особито у М е РСИ1&вом периоду, настањени су колонисти из: Италије, Шпаније, Франконије, Баварске, Е.тваца, Келна, Бресгауа, Вир тенберга, Бамберга, Тријента, Шварц валда, Пфалца, Доње Аустрије, Маји. па, Луксенбурга, Насауа, Бадена, Швабена, Дамберга, Твајцарске н нз Пијемонта. Годиие 1722-36 позвао и населно )е гроф Мерси, један од најгенијални§их администратора н организатора света, многе рударе из Тиролске, Чешке, СаксоЈгије, Маџарске. У исто време дошли су Италнјанл из околи'не: Дал-Бујан, Гардоло, Терлого, Се« рузан, Пик де Транс, Вик де Меан» Ггзадииа, Бесенела, ди Телне, ла Пнко ди Рим. Перхан, Стринго, Русемо, 'Лиорла, Коркоднја, Валсугона, Вал'деном, Ровередо, Шошпнрало. Из Встих Мерснјевијевих пописа вихл се, дал>е, да је било насељеника чак и из Шпаније: Барцелоне, Бискаје, 'АсТУрије н т. д. ' Према јСдном попису из г. 1772 доселило се само у времену од 1766 до 1771 око 16.8В9 колониста скор(* из овију крајева нашег контлнента. Ово је велики број, јер целокупно 1стаиовништво истог »ремена (око т. 1716) износило је у бизшем Бана1гу само око 25.000 душа. За време царице Марије ТерезнЈе <1740-80) одолаћио се обичај неке врсте казне „роепа агђЈ1гаг1а". Сви беопослени, екиткице, зли?ковци, лопозм, убице, па свак&јаки противдруттвени и противдржавии елементи н олоши сваког реда и врсте били су из Аусгрије депортирани у Банат. И прекршај, па и најмање врсте, био |е довољан, да неко буде протеран из 'Аустрије у Банат. Овакво стање тра^јзло је око четврт столећа, све доКле томе није учинио краја сам цар Јосиф Другн г. 1770ч У своме мемеријалноме пиому упућеиом матери !ца!рици вели он, да се има прекинути >са досадањим иачином протерлзања ј У Банат, услед чега је ова покрајина ћреплзвљена свакојакнм штетним о'лошима, веф да се подипне једаи 1азил за принудни рад. После аустријског, наступио је маџарски режнм (1770-191б), којн је у све крајеве населио људе скоро из (свију крајева бивше Маџарске. Скоро све бивше жупаније маџарсз<е бнле су засту-пљене . Према горњим излагањЈша в.иднмо 'да ]е наСељено У овим кра}евима при ћремено, или стал-но ; око 60—70 раз^их, па и н&јразноврснијнх народа,

народиостн и племеиа, н то нз око 90—100 разних предела не само целе Европе, већ н из суседннх делова Мале Азије и Афрнке. Наш Банат био је аанста, као што га је Аустрија назвала, не само „Аустријскн Сибнр", већ је претстављао етнографнју Аустрије, Маџароке, па н целе Европе и суседне делозе Азнје и Африке? Лако је разуметн каква је силиа смеса наступила при оваквим прилнкама у Војводнни, и то смеса не са. мо народа, народности, племена, дакле, омеса у крзи; већ н у прзом реду у етнографаком, демографском, биолошком смислу. Смеса н укршта) не само у бнолошко« смнслу, већ смеса н укрштај, па н читав хаос: мисли, осећања, вере, обичаја, градицнје, прошлост н на целој линији фнзнолошких, бнолошких н психолошких особина. Све ово дсхнекле пш(аИ$ ти1ап(1Ј5 — важн ие само 9а Банат н Војводнну, већ и за цело балканско пол>-острво. Отуда оно стално врење и превирање, оно бурно таласање у друштвеном, у јавном и политичком животу балканских на рода. Свакн од нас индивидуално је иосилац целе те шарене прошлости; у сваком се усредсређују ове оне фа зе, сви они м31огобројки н безбројин моменти и чнњенице, као и онтоге. нетска садржина свега онога, што се филогенетосим плтем развијало и стварало кроз векове и кроз милионе индивидуа н поколења. Као једно каленаоекопско шареиило приказује нам се етнографска прошлост наших крајева. Није нужно доказивати шта аве ово значи по једно друшгво, по јед. но племе, по једаи народ, и по једну, особито, младу државу и међу оваквим јединствено тешкнм друштвеним, политичким и привредним приликама. Да ли смо мн свеснн овнх великих тиикоћа? Да ли смо уопште о њима разлишљзли?! У колико допире наше историоко знање, овим нашим краЈевима владали су следећи народи: Дачани од 300 г. пр. до 106 г. после Хр. Римљани од 106—255 г. после Хр. Готи од 255—380 г. Хуни 380—455 г. Гепиди: 455—568 г. Авари: 568—602 г. Бугари: 802—695 г. Маџарн: 815—1552 г. Турци: 1552—1716 г. Аустрија: 1716—1//9 г. и од 1849 до 1861 г. Маџари: 1661—1918 г. Свега око две хиљаде година и око 10 народа (просе<шо око 200 година на озаки иарод). Према томе, владали су овкм крајевима: Маџари сжо 714 годииа Дачани „ 400—500 , Авари , 2М „ Турци * 164 „ Римљаки п 149 „ Г оти „ 120 „ Гепидл »118 „ Бугарн ,93 „ Хуни „ 75 „ Нехши „ 73 и Најкраћег је века била владавииа аустриских Немаца. Када је 13 октобра 1716, капитулирао Теиишвар и тиме је Евгеније од СавоЈе ослободио Банат од Турака, тада је Баиат претстављао једиу ггустињу, пуну глиба, бара, мочвари н трске са пуно дивљих зверова, преп.мно отрошптм мијазмадЈа, и кужним ваздухом. Око две грећиие Баната стојало је под водом, а на целој овој области живело је око 25.000 душа. На овој истој области живе данас око 1 и по до 2 милиона стансгвника. Ослобођени Баиат предао је Евгетгје од Савоја на управу грофу и генералу Мероију. КлаудиЈе Флоримунд Мерси гроф, управљао |е Банатом око 17 година (1716—1733). Од целокупие површиие Баната око 8776 квадратних километара лежало Је та да под барама и мл г љем. А по Аугустину Јанку од 700.000 кат. Јутара продуктивне земље поплављено је било око 200.000. Још првих годииа своје управе отпочео је Мерси са великим радовима око регулисање вода, Тако је пре света ископаи једаи ве.тики каиал од Фачета до Темипгвара у дужиин од 70 километа-

ГрнзелиЈШ, први историчар Баиата. с праиом је писао о Баиату, д-а злогласне поитнске мочваре старе и нове околиие Рима, не могу се ни сравиити са банатским блатом. Једаи ве.тнки део оие непоодуктивне области претворио је Мерси у зиратиу земљу. За његово време насељеио око 30—35 хиљада душа. Цела колонизација стала је Аустрију око 2 милиоиа Форииата. Годич»е 1718 основао је. Мерси ггрву пнвару, а 1725. прву тексти.тну фабрику у Темишвару; оие и данас постоје. Тачо

је исто положио основу Мерси скоро свима оста.тнм ку.тгуриим уетановама ових крајева. Нико нема внше и веће заслуге око сређнвања Баната, као оваЈ геннјалии организатор, гроф Мера! (Француз, по пореклу из Шпаннје). С правом се може без претеривања рећи, да скоро ове, што се даиас у Банату култутЈо налазн посредио, и.ти непосредно од МероиЈа потиче, или се оснива на њему и на њстовом раду и труд>-1 Ни један спомеинк, па ни назив ииједие улице иије се одужио овом великом човеку. Када се пак г. 1768 одвоихиле алибуиарске баре по плановима чувеног инжењера Фремо-а, тада научин и ненаучни свет, позвани и непозваии повикали су: хидротехиичка немогућиост. Али тој „хидротехиичкој немогућности" можемо даиас благодарити за благостање и културу нашег Баната. Овако |е изгледала етиографска и хидрографска прошлост наших крајева. Нама мора у првом реду да аада)е велике бриге не толдасо буриа нсториска прошлост, кити хидротехиички, радови, иити верске и политичке борбе, које су се одиграле током мину.тих миогих столећа, већ и у првом реду етнографска прошлост, биолошкн ква.титет и бногнчна вредности овнх крајева. Да, зацело, ово је најкарднналиије питање, које мора данас у првом реду да нас заккма, као што овом питању, пнтању расне хИгкјене и еуреиике, данас поклањају највећу пажњу сви културни народи (Бнглези, Французи, Џемпн н др). Професор др. Ерист Шулце заједно са другим алтопортретима као: проф Чарл Е. Финч, Бокер Јатггн»птон. Фридритх Дуглас, Жаи Баптист де Лзкерда и др. иоказали су ма осиову вр.то богатог матермјала пре свега: 1. да укрпггајем раса постају мелезн, који се често Јаче иноже, него остали; 2. да су иелези, иако не увек, али врло често, иного отпориији н способниЈи за живот; 3. укрштајем раса разв»јају се повољније умне и душевне способност! Као доказ навоДе се Еиглези, Франиузи, Амернканци. Професор Вернер Сомбарт вели, у своме одличноме делу. „Немачка при вреда у 19. веку", да „управо становништво Немачке показује једну ваиредно компликоваиу о^есу раановрсиих народа и меии се чиии да се у тој срећној смеси иарода може наћц објашњење оне позиате околности да су Немци привредио наг.то и силно напредовали. Ни!једиа држава ие показује тако силиу смесу Германа, Келта и Словена, кво Немачка— Овакав укрогтај претставл>а у животу народа један фермеит, ква сац, без којет тесто не би иараслз... Један велики проценат развиЈвне ин дустрије у Берлииу, у рајиокгим И другим провиицијама, несумнгиво, фраицуског Је порекла. Ја иис.тим да не претерујем, када гврдим, да Француска н даиас још с болом осећа велики губитак своје елите предузнмача". Исти В. Сомбарт, с правом, указује и на јеврејсми елеменат у немачком народу, као што сам то већ раиије приказао (вииги „Правда", од 2—10 октобра 1932 „Јевре)н"). Рад Кола српских сестара у Панчеву

ПАНЧЕВО, 24 јун. — (Изв. „Правди"), — Коло српоких сестара у Пан чеву, као културно — национална хумана усганова, раднло ј& од увеч са миојо труда и воље и показал^ велико интересовање за многс стварн коЈе по своЈој суштини спада;у> њег^ов делокруг. Главни задатак Ко

Г-ђица НаталиЈа Јовановнћ

Г-ђица Деса Мутавџић ла је да, према својим скромнм материјалнм средствма, пружи што обилнију помоћ онима којима је она потребна.

ло у месни одбор Кола српских се» стара у Београду. Као успомену на дан уласка српске војске у Панчево на Митров-дам Коло сваке године на Митроздан др жи матине. На Митровдан 1923 г., на дан 10-годишњице ослобођења и уједињења, Коло српских сестара, на предлог г-це Десе Мутавџнћевс а у знак признања и сестринске љубави, Подигло је и осветило спомеи плочу палим и умрлим добровољцима из Панчева од црног шведског гранита, која се налази на спољњем зиду Св. Успенског Храма са овим натписом: „Коло српскнх сестара у знак иародиог признања за ослобођење » уједлњење своЈој браћи палим и у мрлим добровољцима и ратницнмл у ослободилачким ратовима од Кочина устанка до поптуног ослобођењи и уЈедињења заслужним сннови.ма града Панчева". Коло је поклонило иарочито пажњу рускнм избеглицама. Чланице су организовале и скупљале прило! е у новцу и натури. Исто тако вођено је рачуна и о исхранн сиромашних сту дената и незапослених радннка, затнм о одевању сиромашне школске деце. Коло помаже и подизање храмова, споменика и других кулгурник ииституцнЈа у целој земљи. Данашњу управу сачињавају; прет седница г-ца Деса Мутавџићева; пр ва потпретседница г-ца Мара Лет»ћева; друга потпретседница г-ђа До брила Кабрхел; благајнице г-це Иванка Радановићева и Неница Стефановић^, благајннца кухиње г к ђа ну жа МаноЈЛовић; секретарн г-це Наталија Јовановић и Ружица Павловић; чланови управе г-це Јелена ПетровнЋ, Вида Стејићеба, Аикица јаковљезићева, Добрила Николић, Ксе нија Легетић, Мица Павићева, Стаии-слава Бут«ур, Милева Радивојев»т Гордана Ђурковићева, Мара Парипо внћ, Соња Максинова, ЕуфемиЈа Ла фемнја Лазарић, и г-ђе Вукица Кецић и Деса Мајсторовнћ. М. Бр.

Митровици

Коло узима видна учешћа у саима СуНОб ИЗМбђУ АГПЗРНб 33" <авним културним манифестациЈама, г н< жалећи ни труда нн времена да пп » Г п ц Рорроо » КлРЛПГиП! у сваком даном моменту менифе:ту Н|1у1С П ОиОСЈи у 1Ш11Ји1»ГИЈЈ је прејвелнку љубав како према Отаџбини тако и према свима заслуж ним њеним оиновима. Пре рата је по стојало Девојачко коло, кОје јс за време рата престало да ради. ОДмах после ослобођења сакупнла с= женска омладина и основала Коло ослобођених сестара, које је било грана Друштва за заштиту југословенске деце у Београду. Оснивачице су: г-це Мара Драгоморовић (сада г-ђа Ж. Милутиновића), Мира Раннсављевић, Бука Летићеза н Деса Му тавџићева. Одмах по осттвању чланице су ггрккупиле прилоге у новцу и намирннцама, што је однето Друштву за заштиту југословеиске деце у Београду, а Животне намирннце послате меоној војној болници. Када се војска враћала иа зароОљеничких логора многи су се задржалн од изнемоглости и епидемиЈс која је владала, те беху смештени у војну болницу. Чланнце су им одла зиле и носиле повгуду. По вароши су прикупљале намирнице које су слале панчевачкој и београдској болници. Приликом доласка у Панчево великог родољуба и научника г. Ми хаила Пупина, чијом је сарадњом Коло одржало свечвну академнју у част претседника Вилсона, Коло )е израдило своју прву српоку и амери чку заставу, поклонивши јој Ошши ни. Од 10 октобра, на предлог г-це Ма ре Драгомировић, Коло се Претвори

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 23 јун. — (М. изв. „Правдн"). — Ових дана избио је сукоб између косовско-митровачке Аграрне задруге и Савеза из Скопља, вбог чега је сада управни одбор Задруге поднео оставку. 2 и 8 априла ове године Аграрна задруга тражила је од Савеза да јој стави на расположење 15 хиљада динара за набављачко-потрошачки магацин, а за обезбеђење ове суме четнрн члана управе нудили су Са везу меницу и тапнЈе од своЈих непокретности. Савез је 18 јуна извес тио овдашњу Аграрну задругу како није у могућностн да јој стави на расположење тражеНу суму. Одмах после овога управни одбор Задруге сазвао је седницу, на којој је решио да поднесе колектив ну оставку. У мотивациЈи оставке каже се да управни одбор не внди корисност од чланства у Савезу, Јер Задруга нема од тога никакве користи. Надзорнн одбор је у целости одобрно одлуку управног оДбо ра, те је на основу правила сазвао ванредну скупштнну за 2 јул, на ко јој ће се решнти ово питање сукоба нзмеђу Задруге и Савеза.

Поновнн успех младог нашег уметнина у иностранетву

Беч, 24. Новосађаннн г. Геза Шенбергер, млад оперски певач наступио је у Бечу на једном великом концерту, певајући између осталог и пролог и? опере Бајачо, од Леонкавала са огромним успехом. Његова креација „Пролога", глас н маска били су гако савршени да професори Муанч ке висоле школе у Бечу проф. Леман (брат чувене певачице Лоте Леман) н проф. НилиЈус (славни бечки дирнгент) свакако су настојали, да г. Шенбергер понова пева ову улогу на њиховом концерту, да чак нису ни жалили материјалне жртве Тај поновни успех нашег земљака, који Је и код нас при суделовању на многобројним концертима већ познат, јако нас радуЈ *е, и желели бисмо да га слушамо и код нас, да бисмо се моглн и ми лично уверитн о његовом успеху и напр^тку у сзудијама. ј _ _

НРОЈ 10-388 ... ПРАВДА, » ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА