Pravda, 24. 07. 1933., str. 4

ОНАНА

ПРАВДА, 24 ЈУЛ 1933 ГОДИНЕ

^ ^ БРОЈ 10.314

Даваоци крви

У „Правди" од прошле суботе (15 ов. м.) у члан-ку „Лекар и болеоннин" изнета је драмска сцена пррликом трансфузије крви, коју је доживео и, тако лепо, испричао један велики немачкн хирург. -Сличне сцене се догађају свнма хирурзима врло често, али бих ја н>их назвао пре величанственим него ли драматичним. Драматнчних сцена има много више. Њих је свака болница пуна и препуна, а хирурзима оне нарочито тешко падају баш у питању трансфузије крви. Ево запјто. Има тешких искрвављења која довоДе живот оболелог или повређеног лица до ивице пропасти. Овим несрећницима сва наша вештина не помаже ако не успемо наћи једног несебичног човека, који би био

дан већнм делом већ надокнадио узету му крв, уверен сам, кажем, да би врло лако било увек добити погодна даваоца, јер би цео свет увидео да је тачно тврђење: опасности за даваоца нема ни какве. У кратко речено трансфузија крви је преношење извеоне количине (100, 50о, 800 гр.) крви од здравог човека болесноме. Али свак не може сва коме дати крв. Људи се у погледу крви деле у четири групе, од којих се међусобно само извесне подудара ју, што се мора увек пре трансфузи је тачно испитати. Затим се мора код давалаца у главном искључити сифилис, туберкулоза и маларија. Он да се преЛази на преношење крви која се даваоцу узима, обично помо ћу једне игле и шприца, из лакатне вене и преноси у вену оболеног.

љан да нам стави на расположење | Све се врши у локалној анастезиј коју стотину грама своје крви. За њега безначајна количина крви, коју би дао, била би од животног значаја за оног коме би се унела у организам. Често, врло често призор за време .трансфузије крви раван је ономе библиСком оживљавању мртвих, Само онај ко није имао прилике да види како болесник без пулса и даха, блед као смрт до трансфузије, почиње дубоко да дише порумени и срце почињс наново да куца још на столу за време преношења крви, може'бити равнолушан у питању ове најспасоносније тековине савремене медицине. И обрнуто. СаЈ>о онај који није био у ситуацији да има сав материјал на расположењу за спас живота ближњег може наћн једног свесног хуманог човека за мало крви, само тај може осетити сву драматичност оваквих беспомоћних и безизлазних сцена, на жалост у нашим болницама још увек много чешћих од оних првих. Бити свестан да ће се живот болесника спасти сасвим сигурно са малом количином свеже крви, а немоћи наћи нлкуд то мало крви, то је заиста драматична сцена коју ми хирур аи готово свакодневно преживљујемо. Јер ми још увек оскуде-вамо у даваоцима крви. Међутим дати крв није ни мало опасно за даваоца. Ако има какве опасности има је само за примаоца. И ја сам увјерен кад би '■свет имао прилике да присуствује трансфузијама крви. које се дана«с на хирушким одељењима раде чао сваки остали текући посао, и ко >и видео како то лако цбез икакве збрке и галаме иде и како се даватац крви после завршене трансфузи је днжб са стола, сам одлази у собу или некад и својој кући да би два три добра залогаја мееа ( еутра

без икаквих болова и без икаквих тегоба за даваоца. Цео посао је обављен за 10—15 минута и после овог времена већина давалаца може се мирно вратити своме дому да би, ако им је узето испод 500 гр. крви, несметано могли сутра дан вршити свој обичан посао. Ако им је узето преко 5оО гр. крви довољан је одмор од један до два дана и добра, месната храна за то време. У страном овету од овога се посла створио већ позив. Болнице има ју адресе и телефоноке бројеве даваоиа крвн који се за извесну награ ду стављају увек на расположење. У Немачкој постоји један давалац који је до краја прошле године дао 57 пута крв и сад је предложен за награду од 25.000 долара, коју су Аме риканци расписали за оног даваоца који је највише пута давањем крви спасао живот другим људима. Ако би ови редови успели да убе де читаоце у потпуну безопасност давања крви за спас живота свога ближег — највиши идеал свих религија на свету — и ако би потстрекли кога на готовост да се стави на расположење у ову сврху наша би се жеља испунила, а многн и иноги драгоцени живот би био спа-сен утрвена многа суза и многи уздах за овирепо и непотребно изгубљеном мајком, оцем, братом, другом, јединчетом. Бол и безочна свирепост, који свакога од нас сваког момента мо гу снаћи, а које би нам могао уштедити какав хумани и разуман човек, као, наравно, и ми њему, могу се дакле каткад, на тај хумани начин, отклонити. Др. Радован Данић

Органн Одељна фннансисне нонтроле у Крушевцу убили су једног сељана при покушају да кријумчари дуван

КРУШЕВАЦ, 23 јул. - (М. Ст. изв. „Правди"). — Одељак финанси ске контроле у Крушевцу бно је оба вештен да ће извесна лнца у близини села Кукљина у току јучерањег дана пренети веће количине прокријумчареног дувана. Услед тога упућена је нарочита патрола са задатком да похвата кријумчаре. Ову патролу сачињавали су службеници Мн лан Рудић и Миле Марковић. Патро ла је, после дужег чекања, увече око осам часова приметнла кријумчаре ван села Кукљина у кукурузном пољу. Одмах је предузето гоњење уз припомоћ већег броја сељака који су радили у пољу. Кријумчара је било четири, од којих је један имао улогу путовође, док су остала тројица били натоварени џаковима искрижаног дувана. Кад се појавила патрола финансиских органа. са сељацима, кријумча ри су^почели да беже. Двојица од оне тројице, који су били натоварени цаксвима, бацила су своје џакове да би сигурније побегли, али то није учинио и трећи кријумчар, који је, напротив, извадио каму и, спреман да се брани, тако је наставно своје бекство. Органи су позвали све кријумчаре да стану, али они то нису хтели да учине. Онда су они опалнли више хи таца у ваздух, па када ни то није по могло службеник Миле Марковић нанишанио је и тешко ранио кријум чара, који је био спремио каму да се брани. Затим је сав дуван заплењен, у тежини од 60 килограма, па је и тешко повређени кријумчар, коме Је пушча но зрно пробило грудни кош, пренет хитно у Крушевачку бановинску бол ницу. Лекарска интервенција није по могла, и он је умро ноћас, поштоје пре тога изјавио да је земљорадник из села Гарачнћи у околини Чачка и да се зове Радосав Радосављевић. Власти воде даљу истрагу. ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТГ

Сајам у Љубљани

ЉУБЉАНА, 23. јула. — ОвогодИ' шњи јесењи велесајам у Љубљанн одржаће се од 2. до 11. септембра. О' снм индустријоког, обртни^ког и трговачког дела овогодишњн јесењи велесајам у Љубљани обухватиће још и ветеринарску изложбу коза и оваца, пољопривредну и домаћиноку изложбу, изложбу словеначких црка ва, богородица, књига и традиционелну изложбу покућства.

ЗБОР РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА У СК0ПЉУ

Скопље, 23 јул. — (Д. изв. „Правди"). — Данас пре подне одржан је у Скопљу велики јавни збор радника и намештеника, сазван заједнички преко Месног међуструковног одбора од стране свих овдашњих раднич ких и намештеничких организација. Збор је одржан под ведрим небом, у башти хотела „Балкан". Посета је била огромма. Цени се да је могло бити преко 3.000 присутних. Поред радника и намештеника који су били у претежном броју, збору је присуствовао и леп број осталог грађанства, нарочито интелектуалаца. Пре отварања збора друштво „Гра ђевинар" отсвирало је Радничку химну, коју су присутни стојећи саслуша.ти. Затим је претседник зОора г. Никола Вујановић, графичк« радник, прикладних говором отворио збор, објаенивши његов значај. После тога добио је реч г. Милорад Белић, секретар Главног радничког савеза из Београда. Г. Белић је говорио скоро пуна два сата о општем положају радничке класе, дотичући се при том тешких последица незапослености, која и код нас у прилично великој мери влада, и која је резултирала у обарање над ница и погоршавање. услова рада и живота радника ч намештеника у свим струкама. На крају говорник апелује на све раднике и намештенике да приступе својим синдикалним организацшама и да се кроз њих боре за поправку свога положаја. У исто време пред ложио је и једну опширну резолуцију, која је од збора једногласно прихваћена. На крају је донета резолуци-а. У њој се тражи: 1) Да се у циљу олакшања положаја радника и намештеника и сузбијања незапослености у редовима њиховим радно време строго ограни чи и сведе на максимум од 8 часова дневно. У томе циљу радништво тра жи да се и уредбе о отварању и затварању радњи измене и време држања отворених радњи саобрази мак сималном радном времену помоћног особља' од 8 часова на дан. 2) Да се примени законска заштита радника у свима њеним деловима од стране надзорних органа поклони ггуна пажња. 3). Да се свима радницима и намештеницима обезбеди пун недељни одмор од непрекндних 36 часова. 4) Да се радионице и радне просторије одржавају у хигијенском стању и да ,буду снабдевене са свима направама које ће служити као заштитне ^ере на раду. 5) Да се стално спроводи контро-

ла над заштитом ученика као и младих радника на раду, као и да се спречи њихова употреба и жена у ноћном раду. 6) Да органи Инспекције рада поклоне више пажње законској заштити радника и да у томе послу не одбијају сарадњу радничких синдикал них организација, које се најнепосредније залажу за спровођење законске запгтите радника. 7) да се што пре приступи организовању судова добрих људи и то на такав начин који ће омогућити брзо и ефикасно решавање спорова и извршења наплате закинуте радничке зараде. По пријему ове резолуцнје збор је закључен.

За 17 места у Цетињсном позоришту пријавило се 70 глумаца

ЦЕТИЊЕ, 23. јула. — (Н. Д. изв. „Правди". — Пре неколико дана расписан је конкурс за 17 глумаца и особља овдашњег Позоришта. За ових неколико дана стигло је управн преко 70 молби. Сви молиоци су већином бивши глумци чланови Сара јевског, Скопског и Љубљанског позоришта. Многи од њих имају дугогодишњи глумачки стаж.

туча двеју породица око земље

ИВАЊИЦА, 23 јул — (В. Бој. нза. „Правди"). — У путу кућама у село Сивчину, на месту званом Грабовнца, свађајући се око земље, потукли су се рођаци Крсман и Радомир Буројевић из Сивчине, општине опаље ничке, среза моравичког. У тучи јец с једне стране, учествовао сам Радомир, док су Крсману помагали још и његова жена и ћерка, које се т? десиле. У дужој опасној тучи Радомир је добкк) неколико повреда, а м дао је исто тако Крсману, његовођ жени и ћерци по више повреда. Судија Среског суда у Ивањици г. Жнвко Б. Луковић повео је истра гу.

друге, и за оне коЈ-и чекају жетву као „озебло сунце" и за оне којн ишчекују да ће им жетва донети више користи. Рана пшеница се делимично већ коси. Врше се на „дора/ни". А „дорана" то је први хлеб овогодишње жетве. Тако, обори се низ откоса, остави на сунцу дан-два и онда са крстина, у кола, из кола на вршалицу и одатле вреће се носе право у млин на Лељаву. Тако, да се сељак дохрани^ Професор г. др. Алексаидар Стебут, анализирајући узроке пшеНичне рђе, прошле године ; истакао је да се узрок пшеничној рђи налази у задоц њавању жетве. Неће ли и ове године позна жетва претрпети штете од пшеничне рђе? То је питање које ће решити скори дани. А поља на коЈима се у јулу зелени пшеница ни су малобројна. Још увек се таласа даљииом пи1еница у зрењу. Највеће штете претрпела је пшеница од набујале траве. Лоља је обузео коров, било грахорица било неко друго биље. Не веже се тако лако оборени откос, не купе га купачице. Полог је учинио своје! Само лепе наие наговештава кукуруз. Он је набујао и помодрео. Таласа се пољима море свеже модоине. Шуме родна поља. Не говори сељак, као оио сушних година, како је кукуруз слаб, како нема наде да ће порасти и дати добар плод. Као оно срећних година, он је набујао да се коњаник на коњу из њега не види! Тако, док се ове године страхује за пшеницу и очекује слаба жетва, дотле се за жетву мукуруза везују најлепше наде. Јер судбина и успех сељакова рада не завиои само од његових жуљевитих руку, већ и од неба — кише и сунца. И тешко је увек бити задовољан. Обичио, поготову последњих несталних година, ако пшеница роди, кукуруз изневери. И тако, окоро редовно. Воће је понело богат род. Нека дозре и добро се уновчи, биће добро. И сељак гледа у те плодове са радошћу и страхом. Треба много радити, а много му је и потребно. Толико се нема. А имало би се када би сваки напор уродио плодом. Овако, сељак, повијен над земљом, броји дане. Није много изорао, али и малим, минимумом, он је задовољан. Да ли ће и ове године запевати као некада? Да ли ће стрети у јесеи бразде са песмом и радошћу? Све зависи од жетве. Каква сетва таква жетва — кружи крилатица. Па он је са напорима савладао све препреке и сетву свршио на време. А жетва? Она треба да га овесе.ти и распева. Неће ли и ова јесен, која је већ на прагу, бити тмурна и облаци наткрилити и небо и душу његову? Р. М-арковић

Зебња над класјем што дозрева

— ДА ЛИ ЋЕ ОВОГОДИШЊА ЛЕТИНА БИТИ ПЛОДОНОСНА? — хозввнвввава

Жетва са ШАБАЦ, јула Први је сноп пао . Чекао се са зебњом и прве жетве донеле су прве радости. Али није све дозрело. Још увек небом прелећу сиви облаци, киша још увек може пасти и дозесги у питање вишемесечни труд жуљавих руку. Прве жетве дале су добре резултате, први онопови дали су добар плод, први вршаји дали су дОбар хлеб. Само, лето је каоно отпочело. Многи усеви, нарочито они познији, још нису дозрели, а ето дани теку тако неизвесно. Да ли ће се и оно што још није дозрело уредити на време, да ли ће се сува пшеница унети у Хамбаре? Класје зри, дозрева, али зебња још увек земљорадника не напушта. Још га увек обузима нека злослутна мисао. Тако, разговарам јуче са једним земљорадником из Мајура. — Како је жетва? — питам га. — Народ каже нема хлеба без полога а поЛог ове године много је упропастио усеве, одговара ми он. Па, наш сељачки рад колико зависи од нашег труда толико зависи и од неба. Радимо ми месецима а, ево, удари један град и све пропадне, и кукуруз и пшеница и воће. Код Обреновца видео сам; полегла пшеница. Дуге пролетње кише обориле су је на земљу, а грахоР&П.9, 1 која је од киша набујала, обузела је класје, извила се над њим,

колико градобит није учииила своје. Мачва, некадања житница Србије, неће ни ове године изневерити. Овогодишња жетва распеваће Мачву н дати могућности мачванском сељаку да свој труд искористи. Истина, до сада је кошен јечам, и то онај рани, али има изгледа да ће и вшеница добро сазрети. Страх од пшеничне рђе није још прошао. Ето, налазимо се у другој десетини јула, а пшеница још увек, без сунца и топлијих дана, не може сва да сазре. Неће ли и ове године пшенична рђа нанети велике штете? Неће ли и ове године квалитативно наша пшеница опасти и слаб квалитет онемогућити њен извоз. Житарски трговци већ крстаре кроз Мачву и купују стару пшеницу. Добро плаћају. А шта ће бити са новим плодовима? На њивама се обарају откоси јечма, нижу се један за другим. Слаже се класје у снопље, снопови у крстине и онда вршаји. Сви су ти радови убрзани због рђавог времена. Напори су утростручени Да се уберу плодови који се још дају убрати. Тако и са јечмом који не може у влату да чека. А вршаји показују да труд није узалудан. Само, од јечма се не да жнвети. Бар мачвански сељак не једе јечмеии хлеб. Зато се још з^век гледа у класје што дозрева са зебњом: Нека само оВако истраје н биће хлеба и за једне и за

срповима...

Подне

житородна поља претворила у ливаде. Оборена пшеница не може да сазре, а обилна влага земље изазива труљење и буђање влата. А ако и сазре житр, г оно проклија и ,рпет од хлеба нема нићгга а вишемесечни рзд и толике наде отишле' су у

пропаст, Та поља данас пружају жалоону слику. Сељаци косе тај влат и себи намењену храну припремају за стоку. Таква се слика пружа дуж Саве, скоро до Шапца. У Посавотамнави и Поцерини жетва је ове г^одине 'доЈГела добре резуЛтате, у-