Pravda, 21. 12. 1933., str. 5

: 21 -XI1-33 Свечано бугарско вече г Удружење университетчгки образо. •аиих же«в лриреКује у четвртак. 21 овог иесеца, на Коларчевом народ«он уннзгрсшету свсчано бугарско вгче у част 6уг»рскнх кнтелвктуалВеч« ће отворити г-На Вера Кићевап, претседнииа Сет<цнје за балкаиске везе У>ружен»* унмверситетски ООразованих жена.

П Р А В Д А

Г-Ј>а ТеоДора Касабова После тога одржаће поздравне го»оре гошће из Бугарске. О српско-бугарском аблкжен>у у ирошлости говориће г. др Чиодраг Ибровац, професор универоитета. Г-Ј>| Зорка Каснар-КарациК реферисаКе о сарадн>и бугарских и ;угословемских ункверситегоки образо«»нкх жена.

МЕМОАРИ БРИТАНСКОГ АМБАСАДОРА ЛОКХАРТА Д е м а р ш Енглеске, Француске и Игалије у М о с к в и Чичерин и Карахаи примили су мирно ноту великих сила Енглеска проти и бољшевика У почетку бољшевичке револу ције у Русији настаје глад

46 А кад сам покушао да га уверим, да енглеска влада |Ош ннје повукла своју поиуцу да Совјетима пружи воIничку помоК против Немачке, Чичерин се само горко насмејао. Ако се с»аезници буду солиларисали са контрареволуционарима, и ако би они протнв жел»е Сов^ета упали у Руси|у, онда Совјетнма неКе преостати ништа друго, него да се бране. Још исте вечери отпутозао сам у Петроград, где сам конферисао са Кромијем и Мек Гретом на штаба генерала Пулза. Пре неколико недела Троцкн је > једлом тренутку нерасположен>а изрекао, да ме је енглеска влада само зато послала, да бољшевике примирим све дотле, док не сазре савезничка наси.тничка акција. И зато I« више нисам био толико оигурат! у овоје ствари. Смнрио сам се тек он да, када ми је Мек Грет саопштио да се планови о иСкрцавању налазс још у почетном стадиуму, да Енглес*а претхоано не води ни«акву руску политику и да је све одложено до долеска Пулаовог и његових обавештења. Али |ош витпе сам се узнемирио када сам сазнао, да је сам Пулз пле дирао за'ово искрцавање, да се Тарнхил у Мурманску марљиво спрема за то искрцавање и да се Лкндли. раиији отправник послова у Петрограду враКа у Русију. То је једино могло значити, да се мојв влада није више поуздавала у мене и зато сам се огорчен вратио у Москву, озло|е"Ке5Н, што се није нашао баш нико. ко би ии саопиггио оно, што је у Петрограду било опште познато. Демарш великих сила У Моокши аатекао сам инструкцн1е мо|е влале о чешким питањима. Још истог дана. поподне са саојим фра*ицуским н ит&лијанским колегама упутио сам се у комесаријат сполхних песлова. Демарш је протекао у хладним формама. Седели смо у једној дуго| соби, са само јеоним писаКим

Г-^а Лудмила МнхаЈловл О бутарским народним божиКни^м ■оесмама одржаКе предавање г-К»'столом у средини, а на дрвеним сто. Ра I на Кацарова. асиотент Етнограф- лииама пред Чнчерином и Карахаоког музеја у Софнји. I ном. Ми смо једаи за другим чнта.ти Бугарске наролне песме певаКе ј своје ноте. Моја је била најоштрије г-ђа НшпковиК-Грозано. чла«»гца бео- стилизована. Казао сам овим комуградске Опере. а г-Ка Злата Марко- нистима, да сам се месецнма трудио. ваи. чланика Драм*. читаКе песме да измеНу^њ&х и са-везника створим

бутарских песника Багрјане, Дебеламовз. Славејкова и Јазорова. На вра^у Ке се прнказати један фижм из Вугарске. Вече почиње у 1815 часова. Цене места 10, 5 и 3 динара. П1Ш11111111111Ш11111111111111 !111111н111 !1111111111111111111111111111Ш1111П11П|11Ш11> Убнство помпевачног ленара остаје и цаље тајна Ухапшсни „уЈка — Милан м пуштеи Је на слободу ПОЖАРЕВАЦ, 20 децембар

мост и да су ме они у томе стално ометали. Они су Чесима, који су (1е борили за словенаку ствар, а .о1н су се у Француској хтели борити против једног непријатеља, који је у исто време и непријат?љ бољшевика, обеКали слободну отступницу. По нареКењу моје владе, саопштио сам им. да би сваки покушаЈ разоружавања Чеха илн опреч.твање њихове отстутмице бити схваКено као непри!ател»ски акт инспирисаи од стране Немачке. Оба бољшевика, Чичерин и Карахан, саслушали су наше протесте без речи. Били су необично учтиви

■ ■ - _ Псј игчн. 1Јг1*1п I. у ј Истрага поволом убиства поко,н^Г| » НЈМ . приг1>ВО р е , 8 , 1и Т о др. Стач.о,а Милиао|евића. пожаре-| » учинилн. Чичерии |е више »а<жог лекара, опет |е дошла иа чр икад - на ^гуцмог пацОТ а. теу тачку- Чупото мало д«риштс, Је, 0 „ ик |е цел0 пога ,атрао овора Ж ивојнови К која је с Р°' иМ ј нм меланхо.тичним погледом А што се тиче Карахана, изгледало |е да 1е овај изван себе. Затим, непртатно Кутање. Сви смо били понешто нервозни. а нарочито 1а са мојом не баш најчишКом салешКу. Тада се изненадно Чичерин накашља и рече: — Господо, узео сам на знање ваше ноте! Збуњени пружисмо ру«е и 1ед»н за другим изиКосмо Наш протест учинио је онажан у-тисак. Неколико месеци доцније Карахан мн је v затворV причао. да су Чичерин и он били изненаКени оштр»тои мо|их речи. Ол тада постао сам им сумњив. Имал-и су право. Јер, пре но што сам и сам

А зашто сам ја капитулирао пред 1едном таквом политиком, која |е гако мало обеКавала и којз мс |е «зложила пребацивањима, да сам бескарактеран? ТруднКу се да се задржим код истине. Одговор на то не | може се баш нз рукава истрести. Консервативцнма, који сУ приликом васкрсавања ка<увог политичког питања одмах знали, где се налази пријатељ, а где непријатељ. било |е лакше, него мени. Мене |е моја влала послала у Русију, да рашчистим ситуаиију. Ја сам то и учинио, ко.гнко су ми мо)е снаге допуштале. Нарочите симпатије за бољшевике нисам имао. Мој кнстинкт говорио мк је, да |е бољшевизам, с оне стране пропаганде мира и поред свог фанагичног привредног програма, прожет једном идејом; да он није био никакав устанак маса под воКством немачких агсната. Делао сам са људима, који су радили осамнаео часова дневно, а који су билн прожети духом пожртвовања. Да ови мојн назори о бољшевизму нису кон венира.ги енглеској влади, сазнао сам то из једног саопштења мо1е жене, што ми је доцније било потврКено. Требало је да да*1 оставку н до хе вратим у Бнглеску. Тада бнч могао мирне душе уживати глас про рока, који је етапе руоке револуције знао да оцети и објасни са велнком ситурношКу. Али ја то нис&м учннио. За овоје оправдање могу да кажем, да >е мо| положа прнпадао мојој отаџбини и да нисам имао иика-квих права да се с^-протставим политици Енглеске или да овој положај усрел рата, напу. стим. као кава® војник пред непријатељем. На овај се мотив и не позивам. Он нкје био мој. Радек о Локхарту Када сам три иесеиа доцки|е седео V затвору, Раде* ме је у једном писму које је упутио Рансому назвао кариеркстом, који се после пропасти личне политике на врат на нос снашао пред сво^им претпостављенима као неко добро дете. Слелио сам два импулса. Један ки је тада био сакривен хтео сам о стати > Русији због Мураса. Друти. одлучнији и ме«и потпуно овестан била |е бојазан, да се као поборни* једне непонуларне политике не оцрним у очима мојих сународника. Можда ме је овле водмо н један треКи, чаонији мотив. Био сам можда свесатн, да Не моје богато искуство спречити савезницима да у Р у СИ1И учине коју фаталну грешку. Ни један Енглез није тала голико познавао бољшевике као баш ја. Већ од месеиа јануара мој је прст био на пулсу Русије. Тобожњи војни стручњац«, који су се драли за интервенци 'ом и који су бољшевнке сматрали уличном хордом. која би се могла растурити само са неколип<о топовских пуцња, веК због велике ПШ111111111111111111111111111111111111Ш11111111111111111111111111111Ш!ШШ11Ш111Ш111П

»сказом у прво време изазвала општу оензацију, рекавши да |е Д0К10 ра убио њен ужа — Милан, изјавкла прел полнцијом најзад да >е сче ој | о што )е раније говорнла лаж и да )е њен уЈак невин. Ово дериште успело је, изгледа несвеаи), дз скрсне и ззустави истрагу поводом убиства лекара, тако да је у целој и* стрази створила читаву забуну. Полнција и суоске иследне власти утвр диле су да је Всрнн у)ка, Милан ПетровиК, нз Београда, младиК од шсенаест година, невино осумњичен и пустила га на слободу. Изгледа да јс Вера била нагогсрена од неких лица да сумњичи свог ујака, само да д' и0 " "свестан тога. 1а сам се иаенти би истражне власти скренуле пажњу ф ИКО вао са једном страном политина ту страну, а да би праве убице хом чи ! а жаока није била окренута иогле за времена да се уклоне. | П р 0 тив Немачке, него насупрот Тако је цела мистерија око уби- против Соп'етске Р\"си1е. Ко^а дГл Р и а Ет -лески амбасадор Је олбиЈао

сала таЈна. Ко зна да (I уопште пронаКи. Б. №1ш111111111ш111111111111111111ш11111111111ш11ш1111111111ш111п11111111111111111ш11 Синзви на грозан начнн убнлн оца Да би ое домогли ње1Ч)аа имања

БОСАНСКИ ШАМАЦ, 20.

пнтервенциЈе против Совјета ПокушаКу, да изнесем мотиве, ко1 и су ме могли довестн у овакву иелогичну ситуаци)у. Четири и по месеиа поби1во сам оваку интервелшију била она ја-панска нли било ко|1 лруга. ко1а 1е била уперена против Сов1ета О онази р>'Оких противре— вол\лгионарних сила нисам имао Пре иеколико дана нестао је на много поК*а, а од новот фроита нл тајан.твен начин ви1>ени сељак Ми-, и стоку унереног против 7^ мач ?'' шко Уруи из Брестовца, Срез бР 0Д 'јнисам очекишао баш ништа. иомот* аси. О његову нестанку се спочетк«, В03л са дцплскматскнм претставнипии»Јразличитије говорило, али се и- ма ч еХ а одличпно сам упоанавво припак највише мислило да јс некуд от- у њихово! вокии. Она се маПУ10ВЗО МеКутим, прекјуче, секуКи са сто1ала ол бивших ратидкч дрва V шуми. неки сељаци су кра. 30 робљенижа. Словена. аустрИ1Сккх пута пронашли унакажен леш непо , поланика. ко1и су 1ош у почетку р шатога човека и то одмах при|ави-, та хиљалама пребегли Русима. за ли полииији. Иследнике је. пошто су | иа ривам. ко1и никада ни1е хтео да /тврЈи-ш ндентнтет леша, траг од- прИ м» и.икжу имависимт. оии „ аео право у дпориште Уруцевн* Су*јс\ били одушевљени. у М |е пал. н. сииове убијенога, Ђу вв лежата \е »« м " ати|а ' ' ™ ли ?у * Пс1ра. Браћа су, иајпре, буса- 1 с „,шати|е прип.л.ле су ру®т ™|Ли се V груди, поклзивалн како их бералима и сопнатнии Г тоОоже ДУбоко коснулз очева -рим,. Од и.их се никко ии|е могло емот в 1и су најзад призналн сао,е очжниати за Ли бе$ трвеч.а мог гђоЈно иелело. Као иотиа убнстаа сар.Кивати са иарнаичким офицнрн Х»е" » д. и» |е било ст.ло да који су претст.вљали језгро м•с што пре доиогну очева имап,., Iтибол>шс«ичкс «о)ске.

смета ■ ои оссКа, II ј« СХ1ТН.« сво|о| оволв■м То му оотр«бно. ј«р с« иш»» мож« <аио излсчмта КРЕЗИВАЛОМ.

даљнне нису билн способни да оцене сит^ацију И када сам се веК Оаиио на интервенцију, хтео сам да она не буде без успеха. Био сам уверен да „лоЈвлни" Руси са сво/им воКима, оружјем и савезничкнм новцем нису дорасли бољШевицима и на|зад сам био уверен, да би само улагањел великих сввезничких нпп.»ра мргли постиКн оно. што &»смс> и сами били у стању Мо|а неодлучност джжредитовала мс је на свнма странама. Интервенцнонисги сматрали су ме гуравом мазго>м. која се најзад опаметила и.ги каменом смутње. који је среКно уклоњен с пута. За бољшевике опет био сам оно, што је Радек кратко рекао: човек, кој« седи на двема столииама. Последице тогд осеКам још и данас. Бољшевици су у мени видели персонифнкацију контрареволуције. Другн су ме опет сматрали пртатељем бољшевнка, који је способан да побруа њнхове рачуне. Бекство балерине Карсавине из Русије Иако су савевници интервеинсали тек 4 августа. наш положа) )е веК у јуну и 1улу био неподношљив. У колико су опасности за бољшевнке биI вале веКе, у толкко су се узде све I внше прнтезале. 10 |у«а Бе/нци Брас стигао је у Мосмву, да одведе своју дивну и чаробну жену, играчицу Карсавлну. Он ми је донео велики пакет поверљквих писама из Енглеске. У том пакету било је н јелно писмо од Цориа Клер«а, који је водио ратно одељење у министарству споллних по слова и ко)н је поред пуковника Киша ив министарства војске био једиии вниш ф\тнкпионер, којн мл је био наклоњен и допуштао да је мо1 суд о Русији тачан. Али у погледу мо.е . непопуларности у Ентлеској у време једнси- про • бољшевичко! времена Брас ме није оставио у и.тузијама. Од њега сам сазнао да Ку битн уклоњен веК месеца марта Упркос кратке његове посете, оник неколико часова, које сам с њим лровео у разговору били су за мене као освежавајуКи поветарац у пустињи. Онај, који је веК пет месеин био отсечен од овета, као што сам био ја. осеКао је велико задовол>ство, да аутентично чује све оно што се де шава и дешавало у Енглеској и западном фронту. Карсавина и Бра^ дочепали су се Мурманака прошав ши кроз пео лавнринт авантура. Они су отпутовали без бољшевнчког пасоша. а ја нисам више био у положају да им при!ател»ски помогнем. Јун |е био неутешан. Можда баш зато, што ми савест ннје била чиста, осеКао сам око себе агмосферу сумњичавости. Троцки није више хтео да нешто зна о нама. У равговорима. које сам готово свакодневно имао са Чичерцном, Карахадом и Радеком, избегавали смо осетљквија питања. У исто време са промењеним држањем бољшевика, променно се и наш материа.тни положај. Било је све теже и теже набављаги овеже месо и поврКе и да није било консерава америчког Црвеног крста, наша би кујна изгледала веома бедно. Хнкс је био човек, који је одржавао моје везе са непријатељима СовIета. Они су у Москви нма.ии своју централу са левнм н десрим крилом, а поред тога постојала је и лнга за обнову Русије, коју' је створио Савинков. ИзмеКу ових организаиија неопоразуми нису никако престајали. Цонтрум је био у уок.ој вези са белнм трупама на југу, чији су генерали Савинкова гледали са неповерењем. Ја сам у то време пркмио једно писмо од генерала Алексијева, да |е пре спреман да сараКује са Лењнном и Троцким, него ли са Савннковим и Керенскнм. Обе стрзне биле су једино опоразумие у примању грута и новчаме помоКи од савезника. Са воКама једних и др>тих био сам у везн, па тако и са Петром Трувом, нарочито истакнутим прет ставннхом руоке ннтелитенције, ко1п 1е у вреа>е своје наклоњености социалистима Лењину био при руц^| приликом састављања првог манифеста. а »сто тако са Мнхајлом Фелоровим, ранијим помоКннком иинистра, који су били људи од каражтера и оба убедљнви пријатељи савезника. Па ипак пазио сам шта говорнм Званнчио ми још није бнло саопштено. да се Енглеска одлучила за интервенцију у РусиК Речима и делом солндарнсао сам се са белнма тек онда, када ми је то званично наредила моја влада.

! Једна занимљнва нерамнчна изложба (-1је Оанме Ддамовнћ Дунђерскн у Новом Саду

НОВИ САД, 20 децембар. Данас, пре подне, на првом спрату „Аполо"-бноскопа у Новом Саду, отвара се изложба керамичких и вајарских радова г-ђе Ванче др.

Г-1>а Аллмовн^-Дунђерскл Александра АдамовнКа. Ов1 ивложба побудила је велико ннтересован-е, јер, сем блнжих пријатеља породица АдамовиК и Дунђерски, ннје се знало да се ова угледна дама са успехом* бави керамичком уметношКу и вајарством. Г-Ка АдамовиК је отмена, озбнљна ч скромна дама. У разговору, она нам каже: — Ја сам на почетку својик студија. Пре две године сам почела да се бавим керамиком. Учила саи код једног познатог вајара, али од де1ињства сам осеКала љубав према вајзрству и, како налазим да свака модерна жена треба нешто да ради поред својих послова као домаКица, решила сам да озбнљно студирам керамику. Ннсам нмала намеру да отворим изложбу, али су ме моји пријатељи задобили за то да прнкажем своЈе радове пред -о нима који их не познају. Г-Ка АдамовнК Ке изложити око 50 својих радова. керамичких, вајар ских ваза. чирака, кутија и т. д. Међу нзложеним радовима нма један велик женски акт. 1ШНШ1Ш1111ШШШШШШ1ШШП1ШШШШНШШШШШШ1ШШШШШШШ Днтнвност Трстеничне дрквене општнне ТРСТЕНИК, 20 децембар. Управа црквене општине у Трсгенику веома је актнвна у последње време, нарочито откад је дошао на њено чело г. Дража ПоповиК, пенсноннсани днре1>тор гимназије. На заузнмање младих свештеника г. г. М*маиа СретеновиКа, Рајка ЋнрјаковиКа и Будимира МиљковиКа, ова управа, састављена иначе »о најчестнтијнгс претставника граКана, постигла је лепе резултате. Од граКан. ства је добијено у последње времс, благодареКи њеноад заузимању, рззјгог намештаја у вт>едности од схо Зо.ООО динара. Осжм тога. парохијани и Чачанска столарсжа задруга „Б удј- К иост " поклоинлн су н два велика стола: за Њ. В. Краља и Њ. Св. Патријарха. Ови столови су лепо ураКени и украшени. Поред озе активиостн основаи је и фонд за израду жтвописа и набавку звона за трстеиичку цркву, која је нарочито руншфаиа била за време рата, када је служила за хапсану. П111111111111111111Н11111!1111111111П111111111111111111Ш1Ш111иШ111111ШШШ1ШП1Ш1 Констнтунсање Југословенсночехословачне лнге у Осијену

КРЕЗИВАЛ сада зватно јефтпнијн. боца само Цпн 32'66654 Урицки, шеф петроградске Чеке у говору напада Енглеску Друкчије су се држали Франиузи који нису крили да финансирају Са винкова. Они су му обеКали и више, но што су могли нспунити. Фантастичне наде пробуКене су о моКинм војним интервенци!ама, са две дивизије у Архангелску и са 1ош вишс јапаноких дивизи!а V Јапану. Бели с> постајали ове борбени1и 21 ^'ла они су \*били бољтевичког експонента за штампу у Петрограду Володарски|а, када се врпКао са састлнка у |едно1 фабриин БољшеВ1ши су на ово одговорнли једннм говором Урнмког. шефа петроград. ске чеке. са оштрим нападовд на Ен« глеску, која је оптуж»гвана као ор гаиизатор овог убиства. СледеКег дана бољшевнии су за реванш на смрт осудили и стрељали врховног комзнлаита балтичке флоте Шастнија. ко1и сс дотле налазио затзорен у Кремљу. Те^ор је веК био у покрету.

ОСИ1ЕК, 20 децембар. Овде је одржана скупштина сазивачког одбора за оснивање Југосло венско-чехословачке лиге у Оснјеку. Скупштину је отворио г. Душан Круљ, днректор Српске банке. У гвом говору он је присутнима изложио циљеве Лиге у погледу рада на зближењу Југословена и Чехословака. меКусобном упознавању и социјалних прилика. Потом је иза« бран здбор. Претседник је г. др. Јо за БенчевиК. примариус. У управни сдбор ушли су г. г. др. Динко Ерман, лекар, Хуго Готшалк, приват•е, Душан Круљ, директор бзнке, Емил Леман. чнновник. Јозеф Кабелач. директор ШеКеране, др. Гргур Будишлав Томл.еновиК, професор, Лав Мирскн, директор Музичке школе. Драгољуб МудровчнК, инжењер, Шиме ПлвловиК, сопственик Штампарског завода, др Матеј ПериК, народни посланик, Мита ПетровиК, ди ректор трамваја. др. Мавро Хорн, ад вокат, др. Славко ДнклиК, алвокат, др. Златко Шпрингер, адвокат, др. Милан СтијнК, народни посланнк. У надзорнн одбор нзабрани су г. г. Квлпил и Пири, ннжењерн и Нмкола РадановнК. поседннк. Са скупштине су упуКени позлраа ии телеграми РБ В. Краљу, г. Т. Г. Масарнку, г. Велнеру, чехословлчјсом послаиику у Београду. И. Ш.