Pravda, 21. 12. 1933., str. 6

П Р м о Д А

Суђење др. Николи ПетровиЂу и осталима Сведок г-ђа Рздмила Стојановић изјављује да не тужи др. Николу Петровића Позолом одустанка г-ђе ?. Стојановић, др. Н. Петровић тражио је да се из слободе брани, али је суд одоио

Данашњн лггстава« претреса др. Ннкол« ГЈетровићу н осталима почео је предлозама бранилаца оптуженог др. Николе Петровића. У име свих бранадаца г. др. Петар Јовић поставио је захтев да се дал>и тох претреса стенографиш-е, пошто је за писшгк Јавна иоправа, ко)а ће служити и вншим судовима приликом оправдања евелтуатне ревизи]е. Браннлац Је изЈавно да ће све трош<\0ве око стенографисања одбрана поднети, предлажући да се за стонографа узме досадан>и бранилац г. Пајић, којн ће се одрећи бралиоштза. Одбрана је исто тако захтевала да се и судски записник н дал»е води. Суд Је, међутам/одбио оваЈ предлог одбране, налазећи да се у записник уноси све што |е потрсбно, у толико пре што запионик стоји нз раоположењу странкама, ко]е могу чинити и евемтуалне допуие. После тога, пошто је бранилац г. др. Јовић приговорио на такво судско решење, у дворану Је позвана г-ћа Радмила Сто)ановић, супруга по којиог пекара Сто|ановића. Одмах на почетку она изјавл>ује да Је била после смрти свога мужа у безизлазном положају и зато јс продала кућу у Јове Илића улици. Кућа Је продата адвокату Чоловићу — који је сада такође оптужен за 76 хил>ада динара. Новац је дат др. Петровићу, а он има суду да по днесе рачуне ради оправдања издатака. Претседиик напомиње сведокињи да она ниуе тако говорила за времс истраге. — Била сам уплашена, одговара сведок. Ја сам спроведена стражарно у суд и зато сам се бојала. А била сам тада и болесна. — Зашто сте онда теретилм људе? Требало је да водите рачуна да је дужност сваког грађанина да говори исткну. Ннко ие сме због тога да трпи. — Јесте, господиие, ја много жалим због тога. На друго питање претседника г. Филиповнћа сведокиња је из - ,азила како је није нико наговарао да говори проткв др. Петровића. ЗАШТО ЈЕ Г-ЂА СТОЈАНОВИћ РА НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ГОВОРИЛА После тога упитаиа је зашто се њени раниЈи искази разликују од овог даншањег. — Мене су код куће први пу> саслушали. Дошао је судиЈа г. Плакаловић са својим писарем г. Вслибором Јовановићем, једним полициским писарем и Једнил! лекарем. Он ми Је рекао да морам да говорим пра ву истнну. То ме Је уплашило. Одговорила сам да иисам продала кућу. — Зашто сте тако рекли? — Па мислила сам да нисам смела да продам кућу после смрти сиога мужа. — Нелогично је... чује се глас др. Петровића. Претседник оптуженог опомиње звоњењем. Затим се диктира у записник: „Овакву сам изјаву била дала што су ме били напали." Прочитан Је потом исказ г-ђе Сто јановнћ дат пред истражним суди јом. У њему је тада сведокиња говорила како је имала намеру да про да кућу ла би исплатила дугове. У оуду, међутим, изјавила је, ни,е начи^нила ннкакав уговор са оптуженим Чоловићем. Дошла Је Једног дана др. Николи Петрсвнћу и ту, у њсговој канцелариЈИ, у присуству Жујовића и Једног млађет човека, за кога )е доцниЈе сазнала да Је то Чоловић, нешто потписала. Оно штоЈе потписала, вели, мислила је да је молба на основу које треба да се одобри продаја куће% ДоцниЈе је, ка же, сазиала да јој је имањс продато. Имање не би продала за 76 хи.1>ада динара, јер је знала да ;е њгн муж платио много више. Затим она каже да Је др. Петровић био добар према њој и да јој је слао и лекара о свом трошк>. — У везн с тим, устаЈе др. Петровић. молим да се дода да сам јој давао и новац за издржавање. — О томе поставите доцннје. питање, опомиње претседник. На питање судије г. Цветковића да ли се интересовала шта је било са њеним новцем, сведокиња је одговорила да је он био код др. Пстровића, који Ј'е требало да плати дугове и поднесе рачуне. Петровићу Је, вели, дала генералпо пуномоћје за све пословс. НИЈЕ НИКОГА ОВЈ1АСТИЛА ДА ТУЖИ ДР. ПЕТРОВИЋА Судија г. Јанковић упитао је г-ђу Стојановић: — Јесте ди кога овластили да тужи др. Петровића? — Нисам, нити знам ко је то учинио. И ја се питам ко га је тужио. — Што то нисте раније рекли?... — Рекла је то, јавља се др. Петровић. Државни тужилац г. Драшковић питао је после тога ко је прво сасслушавао у суду. Она је олговорила да је то чикио г. Плакаловић, судн-

ја, а затим судски писар г. Велибор Јовановић. — Ово су сугестивна питан>а, примећује бранилац г. Миро СтоЈановић. Претседник га, међутмм, опомнње да није добио реч. — Зашто сте опуномоћили адвоката г. Ђурића? — наставља државни тужилац. — Он је био мој пуномоћник поред др. Петровића. На примедбу државног тужиоца да постоји једно њено писмо у коме она одриче пуномоћје др. Петровићу, и његово писмо у том смислу, г-ђа Стојановић је најавила да није писала такво писмо, да за њега не зна н да није хтела своје послове пренети на г. Ђурића. ДоиниЈе у свом исказу да је др. Петровић плаћао за њу све таксе и да је, када није примила два месеца кирију од куће, добила од др. Пегровкгћа по хиљаду динара. ШТА ЈЕ СВЕ ДР. ПЕТРОВИЋ УРАДИО ЗА Г-ЂУ СТОЈАНОВИЋ Адвокат г. Терзић потом приметио је да је у завештању које је оставио покојни Стојановић г-ђа Стоја-

истражнн

покретиост, покућанство, у неколико махова изношено Је из куће. Ви ствазда Једини човек на свету који )е све ово примао на себе. Ви сте из свога џепа исплатили огромне суме за рачун мој и масе, регулисавши и исплативши све дугове, таксе и трошкове, а за целокупан Ваш двогодишњи рад, не напла^ивши ни пет пара, давали сте ми чак и за издржавање моје. Под оваквим утиском ја сам замолила старатељског суди)у да одобри продају масеног плаца у Јове Илића бро; 97, Јер не би могла сама плаћаги н давати, а гребало Је и вратнти Вам бар нешто. Кад Је судиЈа ову прода)у као корисну и потребну одобрио, Ја сам овај плац продала г. Бран. Чоловићу, адв. овд. за 76 хиљада динара и примила од њега новац и предала сам Вама у цнљу регреса с молбом да код суди)е оправдате са уредним плаћањеи ова) издатак, што )е накнадно и учи њено. Ја сам са г. Чоловићем закључила и код суда потврдила писмен уговор о куповини и прода)и, а неколико дана после тога Ја сам му издала и уредну прнзнаницу на 76.000 динара, те стога меие изненађује • а баш сад сазна)ем да је и он лпшси слобо^с због тобож преваре према, у „Правди" од 10 децембра изимеии. Ја морам да истакием н под- шао је одговор г. Балткћа на м ^ ј вучем да Вам поред датог новца ;ош | чланак од 8 октобра, по питању иувек дугуЈем за наплаћене суме а1стакнутом у наслову. ^тГкад мГ« ва°Ла| ^ олгогор*. углавном. пона,«3 необаваатенскти поднео кривнч-' оно што сам 13 ранИ|е алн

снову којих је наређен затвор. Та изјава држазног тужиоца нервира оптуженог др. Петрови^ћа и ун каже: — Државни тужилац вели да је главно оно што Радмила Стојановић овде, на суду, усмено каже. То <е рекао раније, а сада мења и вели нешто сасвим обратно. Елемента оштећења Радмиле СтоЈ*ановић нигде и никада није било. На основу принци па законодавства молим да будем пуштен, јер је по њему главно оно што се усмено каже. То је светиња за све, па и за државног тужиоца. — Не стоји то овде. Ја се позивам на њен исказ... Али државног тужиоца ту прекида Мнливоје Цермановић, лекар, н Фра један од адвоката. Настаје објашња|ња Ширер, пекар.

вање н претседавајући стално зво» ни. — Све што ј > раније сведок казао, каже један од адвокатгЈ, то Је изнуђено страхом од људи, који су је саслушавали. То се може видетн и из акта ако је у њему забележено, све оно што је речено на претресу. После већања од пола часа суд је донео одлуку да се предлог као нео снован одбаци. Суд је стао на гледи« ште да не може да доноси одлуку онда када се цела ствар још изв»ђа. Даље се у образложењу одбијања предлога вели да суд није надлежан да решава она питања, која се не тичу тока претреса, Као сведоци испитани су г. г. др.

•!Ш111111111М1М11!|111и1111111111111111Ш1!1!111Ш1111!1П1|]1Ш11!11

ПРАВНА ПИТАЊА Још неколнко речн о поступку за постављење претседника и чланова Главне контроле

Државни тужилап г. Јагош Драшковић новић морала да дели са Ангелином Ђкпало своје удовичко уживање. Др. Петровић је, каже, урадио да Ђипало буде отклоњена са наследстеа. — Ја нисам могла дозволити да једна девојка, каже г-ђа Стојановић. која је била у радљу као продавачица, кма иста права као н ја. Др. Петровић ме је увек штитио. — Ко је требало да исплати дужну порезу? пита претседник. — Све је то требало да уреди др. Петровкћ. Г-ђа Стојановкћ је додала да још и сада прима кирију од куће коју је продала оптуженом Чоловићу. ПИСМО Г-ЂЕ СТОЈАНОВИЋ ДР. ПЕТРОВИЋУ По њеном завршеном испиту, добија реч др. Никола Петровић, који подноси суду једно оригинално писмо г-ђе Стојановић, које сведокиња признаје за своје. Писмо гласи: Г. др. Нкколи Петровићу, адв. овд. Поштовани Господине! Ја сам тек недавно сазнала да је до Вашег притварања дошло услеЈ нетачног, тенденциозног н намерно изврнутог значења мојих речи које сам дала код разних судова. Го мс приморава да Вам упутнм ово писмо, у коме ћу изнети стање ствари, моЈе мисле и моје жеље! Одмах по Вашем притварању, лнс1 ,Ј1олитика" донео |е чланак у комс су мо|е речн неверно донете. Нарочито подвлачим да |е неистинито и произвољно тврђење да сте Ви тобоже од мене тражили да ја у Ваш> корист лажно сведочкм, Јер )а уопште никада нисам нн кмала против> Вас да било шта сведочим. Осталп наводи у колико су супротни овом писму неисткнити су и произвол»ни. Ја ћу о томе да дам деманти, чим ' ми здравл>е то омогући. Однос измсђу Вас и мене стојн овако. По смрти пок. ки мужа Милана, по савету мојих пријатеља и рођа.ча, ја сам Вас замолила да се примите мога заступства и масе пок. ми мужа. До тога дана, а и после, налазила с.е у мојој кући поред мене вен чане жене н нека Ангелкна ЂипалоПрва и највећа моја молба на Вас бнла )е да се ова жена склони из радње и куће, у чему сте н успели по цену великих жртава, пошго )е она упорио хтела пошто пото да остане као до тада. Ваш је посао 6 иј отежан и ткме што је мој муж о;тавио тестаменат да оиа дели удовичко ужквање на раван део са мноч. Ја Вам данас као н увек за ово дугу)ети толкко да се никада одужити нећу моћи. Друга је моја невоља била још тежа и већа, у којој сте ме помогли и прихватили као најближег и на,рођенијег. ГКроватно да је било пакост« од Ангелине и њених, али да су ме ови повериоци пок. мужа отегли толико и тако, да је претила о пасност да цела маса пропадне и да останем на улици без кгде ичега. | Прнбелешке су ин на имање свако! дана стављали и тражили прода|у, 1забране су ми ста.чно долазиле, па н

ну приЈаву против Вас, Ја сам отишла у срески суд и под бр. 602-33. потврдила писменом у коме сам све наводе потврдила и молила да се о бустави сваки поступак н колико се води. Тачно |е да сте на мо)е гражење и по мојој молби Ви написалн овај уговор за г. Чоловића, као а ово писмеио, које сам потврдила. ■као и то да су све радње око састава, овере пријема новца и ос|алога рађене по закону н оиако ка«о то тамо у тнм Јавким исправама пнше. Ја сам данас просто залрепашћена кад ми је речено да због овога лежите три месеаа у затвору, Јер уместо мо)е неизмерне благодарности Вас Је снашла несрећа за коју верујсм да проистиче из необавештепости и забуне. Ја очекујем стога сваког дана са нестрпљењем Ваш излазак у слобо'

што сам означио као погрешно постављен проблем, па према томе и погрешно решен. Г. Балтић ниЈе побиЈао моЈе гледиште, него само у свО|Ио оно коЈе сам Ја одбацио, а с друге стране ни)е утврдио да је

старског савета као њиховог рес<"»рног мннистра — Кра-1»евим указомТа допуна се састоЈи у томе, што је поменути члан Устава дао Народној скупштнни 1115 ргаебеп.1апс11, право дефинитивног одређиваља кандидата. И уставотворац је посмаграо бирање претседника и чланова Главне контроле од стране Народне сл> пштине као чисто уставно аит<зње штО ое видн из следећег. По стазу

грешаи начкн, на ко)и сам ]а по«ла-|3 члана 107 Устава, који се на-хази вио проблем. Стога и кисам дошао у нелосредно после одредбе о избору

ситуациЈу да бранкм сво>е гледишге, ј ер ниЈе ни обарано, нн оборено. Ипак, ради бол>ег обЈашњења целог овог питања, желео бих да учлним неколихо прлмедаоа на одг>а^р г. Балткћа, да бкх и њега и свс оне, који мисле као и г. Балтић, нзвео из заблуде, пошто ми нзгледа да г. Бглтић ни)е разумео проблем како сам га Ја поставио н решио. *!наче он не би онако оаговарао. Пре сиега да исправим две по1 решне констаташије писца одговора

претссдника н чланова Главне кодтроле — о саставу, надлежности н постугжу Главне контроле поопису је Закон одредбе. Дакле, питање пДчина постав-Ђења додирнуто »е Уставом, а остало о ГлавноЈ контролн остављено »е закону. За Државни савет пак, у ставу 2 члана 99 Уствоа, речено )е изрично да се и начин аостављања чланова Државног савета одређуЈе посебним законом. 1 Остављамо г. Балгкћу да размисли колнко у расправи целог овога п,;-

Прво Није тачно да се о I лавн^ ј тан>а има места пркмени старог.рнм контроли као установи у Јавности до ског, цивилнстичког правног праста зна. То се види иајбоље нз чн-'вила <1ига 1ех $е<1 1ех. ду, да би се посао око масе пок њенице да огроман проценат нсправј На начин, како сам ја решио обо ми мужа завршио, |ер ја ннкога нн- (па чгк н неки П равнициЈ ми -'нитање, решено је у пракси

сам Поред Вас ни ангажовала, нкти то мислим, већ чекам на Вас. Ја Вас много поздрављам уз изразе мог поштовања. С поштовањем РаДмн.га М. Стојановнћ удова 18 октобра 1933 г. Београд.

писмо, претседник г. Филиповкћ је упитао: — Јесте ли га сами писали? — Јесам. — Није вам нико диктирао. — Не.

сле да је Главна контрола неко на- друго, у принцкпу ксто питање. длвштво при Мннистарству финал- Ј По измењеноЈ тач. 13 члана 26 оак ^с«)а. Многн се изменаде кад им се на о Главно) контроли, после 6 ,акаже да Главна контрола нма и ове'куара 1939 годнне, Главна контрола функције: да врши превентиану и'је кзвештај о оцени н оверавањ, з<*накнадну контролу свих државних ијвршн<-г државног рачуна са примедуопште )азнкх расхода, а донекле нјбама и ознаком спорнкх виза — доприхода, и да доноси чак и прссудс, [ стављала Краљу. Према одредби покожма осуђуЈе државне и сам Ју- . следње става члана 107 Устава, тај правне рачунополагаче на накнаду кзвештај доставља се Народном прет Пошто је др. Петровкћ прочитао штете, причињене државн, односно ставништву Премда цитирана таччса самоуправним телкма. Једино шјо 13 члана 26 Закона о Главно) консе можда у јавности зна о [ лавно.) троли ни|е измењена, сходно члану контроли то )е, да се она поЈављуЈе 118 Устава, нпак Главна контрола из као тужилац код Државног савета. Ј вешта) о спорним визама и примедУ закључку )а сам рекао да се иза- бе на завршни рач\'н доставља На. брани кандидати пбсгавља)у указом родном претставништву. Дакле, у — Онда ми објаснкте шта значи нредлог претседника Министар- 1 смислу Устава. а не према Закону о реч „регрес". 1 ског савета, а не на предлог Мини- 1 Главној контроли. Г -ћа Стојановић. међутим, ниЈе мо ста рског савета. | Ннкола Стјепановнћ. гла да да тражено, објашњење и Д руго . Да ме г. Балтић није ра- ццишшитшиПППИииНШППИШПШШШПИШИШШШШШШПШШШа претседник ову чкњенкиу уводн у за зуМ ео, види се из тога, што гврди I пнсник. Ја сам С€ П р Н решавању постав.^хНа захтев државног тужиоца све- , ног проблема приволео теоркЈИ, по докиња је заклета, па је претседник КОЈО ј у ста в као доцнији закон уки у једанаест и четврт дао одмор. да све ранцје законе, који му се про| пп пстоппит. тр ам,н ТНВ€ - Не - Ја сам баш истакао Ја » с ланас још 8 нових" уредаба, тако Да ДР. НИКОЈ1А 11111 гџвпп и-ажм у у ставу примљена супротна теори- ] е до сада укупно потпнсао 168 уреДА СЕ БРАНИ ИЗ СЛОБОДЕ Ја. а-« сам опет нарочито подвукао даба. да цело ово питање треба посматраПо^ле олмора др. Никола Петро- ги на сасвии друкчи|и начин. Ис гр^ вић ставио је предло.е, Тражио |г га посиатрати као ад.иниистраги» да се не испитују неки сведоци, на 1 но-правио питаше постављења |едне које се одбраиа помала. а који не в Р"е чииовника, него као |едно чи6и нмали ништа ново да посведл- "о уставио питање. Наиме, претхоче, већ 6и се њихончм испитнвлљем лн0 сам Утврдио да 1е бираље претсамо нзгуонло у времену. Затим с ^' и ^ а .. и ^™ 0 . ва . Га авне »о итрме

168 урзцби г. Рузвелта ВАШИНГТОН, 20 Депембар Претседник г. Рузвелт потпнсао Је

предлаже да се с обзиром на стање.

од стране Народне скупштине ;едно

шшшшшшшшшшпшпшшшшшшшшшшпшшпппштпншн!! КДКВО М БИТИ ВРЕМЕ Извештај Метеоролошке школе

Нови Сад, 20 децембар. Европа: На Средоземном Мсру

И Г . . г>„ њено уставно право, коЈе произнла коЈе |е данаанњнм исказ м ^ зи из пра ва Народне скупштине да'влада још увек циклонско стање. Се Сто1ановић прикавано, дон се р "' контролише нзвршење буџета ове-нерни циклон проширио се према Ју

ње о његовом пуштању да се бра;м

пл^п. равајуКи завршни годишњи рачун, | Г у, н захватио европски део Русије, сл. 060 -^ 6 - к ^ П Р Ј. «3 ко|И Главна контрола претходно; Пол»ску и Балтичке Државе. У остзпио Је преста:ањем чслова § 120 У| Ја « е поимедбе. Исто тако са_м Р пгчлпр вта антнпик

.- , ,, да1е сво|е примедбе. Исто тако сам вези са § 113 КриЈзично судског по- да ј е т0 П раво бирања предступка, Јер )е скн на основу тереће- з^ало, нормирано у Уставу. Па кад ња Радмиле Стојгмовић и задржан ј е ово (едно чисто уставно питање, у затвору, а ти су услови престалп. онда не може бнтн речи о сукобч из Са ови1М предлогом сложили су се | ме ^ у заК она (који је ову ствар регуг. Јз-|~ГбГ а Ху~и 3 Устава ^и^н^^Г ^ гош Дра«™ 0 ' 1 "'' противаи 1е 1г\Т1гга-, који целу ствар друкчије регулнше. | Југославија: ХлаЈно време. Облач 1 Него ' кад « се н «° п Р аво ,но ка запалном и северозапалном де вара^у по ово| тджбн, па н пуште-1 ј еЈ1)ог усТ а В ног фактора, у овом случа ј лу Краљевиле. У осталим деловиш

лим деловима Бвропе влада антииик лон са максимумом над Јужном Бнглеском. Облачно са мзглама у Западној и Средњој Евроли. На Балканском Полуострву паоа снег. Мразеви су попустили у Средњој и За-

њу др. Нкколе Петровића. Налазч | ј у Народне скупштинв једино Устав ида исказ оведо-ка Радмиле Стојано- ма да се консултује, пошто Устав вић, дат данас пред судом, а с об- (к^рхофа П р а ва и дужности врховннх зиром на оно што је раније гово- државних органа. — Уосталом, орила код истражног судипе и кол ЈреЛ б а члана 107 Устава, по којо, старател»ског судлје г. Чолаковића, Народна скупштина има да бира а и с обзиром на писмо од 18 окто- претседника и чланове Главне конбра 1033 године. не може битн рзз- троле, појавл»у)е се више као допуна лог за пуштање у слободу оптужс - § 103 Чиновничког закона, јвр прстног др. Петровића у току главног седник н чланови Главне кон^роле претреса. јер би се суд ти>ме морзо |нису овом одредбом Устава постали уп>"стити у оцену њених казивања.' непосредни органи Народне скупВели да то може бити само учнњено штине, него

државе пааа снег. Минимална температ>Т5а била је у Љубљамн мннус 15, Загреб^ минлт 19. рг»л>\минус 12, Бања Луцн, Ужицу н Врању минус 10, Осијеку ммнус К>. .\алиновику минус 14. Сентн минус 13 и у Новом Саду икнус 12. а максимална у Котору плус 10 степена. Прогноза вре.мена за 21 децембар: На Југу н среднни државе снег» На Северу вероватно слабије пазведаље оста^у редовн 14 дравање. Преко дана температура у приликом доношења пресуде. Нала- државни чиновници којн се постав- малом порасту. Сунце нзлазл у 7.13» зи да и даље постоје разлози, на о- љају на предлог претседника Мини-1а залази у 15.59 часова»