Pravda, 13. 06. 1934., str. 15

2..--

— 15-VI-24 5:^5:2 *"^вГ?: г^ 8 " * ""■вЛг:* л >44 <|В5 :! : : :•; § : 1;:; ■?: ;Љ ^1 : ::

748 пута давао своју нрв болесннцима

Умро последњи џелат царизма

Оранц>'скн авиатнчарл Кодос и Росл голажу венац Јунака у Влшинттоцу

на гроб Незнаног

РоЈикарт режира венециЈонскг позарлшне игре под ведрии незои Велнке међународне позорншне свечаностн у Јулу у Венецнјн Шекспнров „Млетачкн трговац" у новоЈ режији н под ведрнм небом

ВенецнЈа, Ј>иа У целој Игалији, у позорнш ним крЈтовима, чине се велике припреие за претстојеће велике позоришне свечаности које ће се одржаги од 6 до 28 јула ове године у вароши на лагунама. Венецијске позоришне свечаности претставл>ају у сваком '-"УЧзЈУ ј - едан важан и несвакилан>у поаоаишни ллгаћај аа иелу ћвропу, па и за позоришис л>> , бител>е ван нашег конгинента. То ће бити једна лепа, сасвнм интернационална културна свечаност. Овога пута Италијани у ову позоришну свечаност не желе да унесу ништа што би имало фашистичког укуса. И баш стога, интересовања свију позоришних људи из Европе необично је велико за венецијанске позоришне свечаности. Програм свечаноста Је већ утврђен и он предвиђа пропаган ду класичне и модерне драме, без обзира на народносг писаца и глумаца. Многи комади у оквиру свечаности даваће се под ведрим небом. Тим комадима ће режирати стари позоришни стручњак и мајстор за режију под ведрим небом Макс Рајнхарт. Он ће дати сасвим нову и оригиналну режију Шекспировог „Млетачкот трговца", који ће се одиграти на истом тлу, на ко ме се дешава у чувеној драми великог енглеског песника. За

успех Шекспировог комада. Ко

Амерички трговачки помоћник Виктор Пастарфи може се поносити да је носилац оветСког рекорда у давашу крви бо

Недавно је, у једном украјинСком сеоцету, умро човек који је раније у царској Русији ужи вао жалосну популарност: он је ,био последњи руски џелат до

мад ће вити колорисан и музи- К Р® и « на - 1ази П °Д стал ' ком, оригиналним коипозиција ном лекарском контролом. Лема познатог италијанског музи ка Р и _ га назива ЈУ „бунарем кр-

чара В«пре де Сабате. Буде ли „Млетачки трго®ац" успео на премијери, што Је сасвим сигурно, приказиваће се још два пута под ведрим неЛп " . В. М. КОКОШИ ИМА ВИШЕ НЕГО ЉУДИ. — Тако тврди један сгручни живинарски чаоопнс у Лондону. После рата одгајнвање племенитих врста (расних) кокоши необично је ушло у мо ду у свима земљама и тако се производња јаја и кокоши у не вероватној мери повећала. Енглески сгатистичар твгрли да да нас има у Европи много више кокоши него људи.. У Енглеској има сжо 70 милиона ко«0ши од расе, нераоних има такође веома јшого . У НемачкоЈ на 60 милиона становника долазе око 85 милиона кокоши. БроЈ кокоши у Француској је два пу та већи него броЈ ставовниш тва. Сваки Француз, дакле, соп ственик је двеју кокоши. Енглески часотис додаје да је број пловки и гусака у Евро пи далеко ман>и, у неким земљама чак ни десети део од броја кокоши.

Светски рекорд Једног амернч- 1 Доброћудни извршилац смртне казне који Је сваком хтео да олакша срмрт ког трговачкОг помоћннка 937 вешања — рекорд на коме нико не завиди менту већ био у агонији и није осећао никакве болове услед стезања конопца. Тиме је деликвент ослобођен тешких и не пријагних мука пред смрт. Последљи руски џелат погубио Је и познатог руског атентатора студента Каљаева, који је 1905 бацио бомбу на великзг кнеза Сергеја и убио га. Он је тада под вешалима рекао Каљаеву: — Тако си млад и леп, да ми је жао да те.ја убијем! Али, мо рам. Стараћу се да не осетиш страхоте вешала... Одржао је овоје обећање, Јер код Каљева су лекари већ после другог минута утврдили смрт. Иначе, и Флипијев .. у приват ном животу био — најнежнији муж и отац. Волео је књижевност и сликарство. У кући је имао радове чувених руских II страних сликара, које је сам по скупој цени набављао. Имао је велику библиотеку и свирао са вршено на гитари. Људи који нису знали да је џелат — било Је и таквих, јер је и Флипијев вешто крио своје занимање сматрали су га за „најбољег чо века на свету". — Тај ни муву не би могао да убиЈе! говорили би они. Муве није убијао, али је 937 људи по званизној дужности ипак послао на онај свет. После револуције бољшевици су понудили- Филипијеву ме

.Јесницима у циљу трансфузије. револуције. Џелат Филипијев уОн је до данас 748 пута давао, М р 0 ј е у краЈњој беди, а совјет овоју крв лекарима за лечење ски листови тврде да Је полуразних пациената. _ јдео. Трагичан је био живот тоКада је један лекар у Њујор-| га човека који Је у своме живоку преко новина тражио људе ту обесио 937 људн и достигао са здравом крвљу ради транс- ] тиме светски рекорд на коме му фузије у једној клиници, међу заиста нико није позавидео. многобројним пријављеним ли-ј у руској царевини смртна каз цима лекар Је нашао да крв на вешањем изрицана је често Пастарфиа нарочито обилује у због тешких политичких криви црвеним крвним зрнцима. |ца, због обичних злочина ређе. У истини, крв овог младогј Највише је, према томе, џелат човека помогла је до сада сви-[ Филипијев био запослен у вре ма болесницима који су са њим|ме терористичких атентата нисада у „крвном сродсгву". Ни хилиста и социал револуционаједан од њих није умро ни за ра пре рата. Филипијев је погувреме ни после операције. I био све оне коЈи су пре рата изДанас Постарфи ради у исто | вршили атентате на чланове време за пет великих њујорш- царске породице и друге лично ких болница. Он је напустио сти режима. своју професију, јер сматра да| При томе је ФилипиЈев смаје лакше и рентабилније давати тран за мајстора своје струке. своју крв, него преко целога Важио је као „најбољи" џелат

дана стоЈаги иза тезге у трговини. Пастарфн даЈе често своју

аи". Он мора да се лодвргЈва нарочитој дијети, Једе много спанаћа, грашка, салате, сира, црна и бела лука, воћа, млека, јаја, а сасвим мало кувана меса. „Бунар крви" не напушта око : „ љглЈл! ПД. ди", Јер свакога часа може да усгреба лекарима за нову транс фузију. Он Је у шали изјавио новинарима да ће ускоро прославити 750-ти јувилеЈ давања овоје крви. • КОЊИЦА ПОБЕДИЛА РАТНУ ФЛОТУ! — Да је коњица могла да се бори и победи ратну флоту, то прилично невероватно звучи. Па ипак је то исго ријака чињеница. Године 1759 Французи су уопешно продирали у Холандији. Они су ее концетрисалн око Цуидаровог Језера, у које, као што је познато, могу да улазе и велики мор аки ратни бродоаи. Холанђани су са својих ратних бродова храбро бранили језеро и тако пресекли лннију за дал>е проди

НЕОБИЧНА ЕКСПЕДИЦИЈА режију овог комада италијан- ЕНГЛЕСКОГ ПРИНЦА. Вој ска влада одобрила је нарочити вода од Глучестера, најмлађи

кредит и кулисе под ведрим небом коштаће веома много. У оквиру позоришннх свечаности у ВенециЈи, у венецијанском позоришту „Голдони" при казиваће се најбоље драме мла дих ита.тијаноких и друтих европских драматичара. Учеонипи свечаности, режисери, глумци и многоброЈна пуб.тика посе

оин енглеоког краља, опрема не обичну експедицију. Он ће своје овогодишње отсуство провести у Африци, у пустин>и Суда' иа. Принц ће поКи са мањим друштвом и бавити се искључи во ловом на такозвану „високу ливљач", слонове, лавове друге велике звери. Принц неће да понесе много хране, Јер са

у Европи. Због тога што је по природи био веома доброћудан човек и старао се да деликвентима по могућству „олакша" и убрза смрт на конопцу. Он није као остали џелати, једноставно стављао деликвенту омчу око врата и одгуривао клупицу испод ногу, при чему се на смрт Осуђени мучио бар десет петнаест минута. Филипијев је имао своју методу брзог вешања, ко ја Је постала школа за друге џе лате. руком умео, после стављања омче на врат осуђенога, да пребије на потиљку пршљен кичме тако да је деликвент у том мо-

понуду "одб"ио, н1говајЗД ' да су му нерви откаоали послушност и да више није V стању ниједног човека да обеси...

И РОДЕ ИЗУМИРУ. — Познати становник димњака скоро овију европских вароши, нај ■већа птица селица, рода — изумире. Тако бар јавља гаруска станица за проучавање птица у Розитену. Пре рата у Источнојј Пруској било Је тачно изброја-1 но колико има укупно рода под димњацима пруоких варо- ( ши. Ставистика Је тада показала 15.000 рода. Данас се вај броЈ овео на половину. Слично изумирање рода примећује се и у другим немачким покрајинама. Последњих година јаке зирање Француза у Холандију. ме знатно су донринеле овом Али у иесецу децембру наг.то смањељу европских рода. се почело замрзавати Цуидаро-1 * во Језеро и ратни бродови Хо-| НАЈДУБЉЕ ЈЕЗЕРО НА СВЕ ланђанв су — заглавили. Фран- ТУ. — Мерељима је утврђено| цуски хусари оу са својим коњи] да ] е руско Бајкалско језеро ма Јурнули преко тврде ледене најдубље језеро на свету. Најве коре до бродова и приморали ћа дубина БаЈкалског језера из нвпријатеља на потпуну капи-] н оси 1523 метра. То значи да туалцију. Командант францус- би се у језеру могле сместити

ких коњаника пуковник Пишегри добио је за овај необичан радни подвиг наЈвише војно одликовање, а Холандија је после тога потпала под власг Фраицуске. • КОЛИКИ ЈЕ ТЕРЕТ ЈЕДНА

лет Ајфелових кула једна на Другу и ј°ш им не би врх извиривао из језера. БаЈкалско Је зеро је 41 пут дубл>е од најдубљег европског језера Боденског. * ПЛЕБИСЦИТ ЗБОГ ЈЕДНОГ

тиће једног дана и гроб великог | својој , експедицијом жели да ита .тијаноког песника Петрарке. 1 се храни п0 могућству сам*о од Италијански листови пншу 0 ! у 6ијенич птоца и меса дивљаприказнвању „Млетачког тр- чи ко ј а се ј еде Прннц од Глуговца под ведрим небом још и ч есте р а понеће на оаај пут и Је ове појединости: |дан апарат за снимање филма. Претстава ће се одржати на сам жели да врши онццање пространом и равном зеленом цктересантиијих сцена у пустипољу Кампо Трсивазо крај Ве-| њи _ неције. Ту има места за више • хиљада гледалаца. Вероватно] ТРИСТАН БЕРНАР О ГЕНИје да ће претстави присуство- јдјј НОСТИ . — Француоки ху вати скоро целокупно грађан , м;> р иста Тристан Бериар рекао етво нз Венеције, па су "рир=;1 је једном: ћквачи свечаности за венеци 1Ј јгице саградили засебну три- - Кад Је Ббг делио мудрост, д дошло Је на просечне људе то 1 Саавим нова и модерна режи лико да за геније није иного \г Макса РаЈкхарта осигурм* 1 остало.ч

МИЛИАРДА? — Научници су ЦРКВЕНОГ ТОРЊА. — Већ пу израчунали колико Је велики ге ие две године становници не-| рет једна милијарда. Тако, на-јмачког села Штоках (Баден) во пример, новчанице од хиљаду[де огорчену борбу како треба дииара, у врелноста једне ми- а изгледа торањ нове цркве. лиарде биле би тешке 1780 ки- : Један табор је за сасвим модер лограма. (Овај терет би свак ра ,ни стил, други за стари готскн додо цримио ,/на овоЈа леђа"1.| стнл. До сада иије могло доћи Али да би ое пакет са голиким до споразума и суботом и неде хиљадаркама подигао, било би]љом Је због тога торња дОлазиј потребно 18 носача. Ако би ми-]ло између сељака већ и до кр- ! лиарду дннара претворили у вавих туча, наравно у крчми. злато, добили бисмо брежуљак! Општинска управа обратила злата, тежак 32.580. килограма.Јсе недавно баденском министру Када би хиљадарке у вредно^унутрашњих дела за савет. Црсти једне милиарде повезали у ква не може да се доврши због књите, Добили бисмо две хиља-нерешеног проблема — торња. де књиг* од 500 страна. Веро-| Министар је одговорио да Је ватано Је да би те књнге сви вр најбоље да се приреди плебисло радо Нита.ти... 1цит, па којн предлог добије ви-

ше гласова, тај нека се и усвоји. Сам министар доћи ће да претседава комисиЈи за пле5ис цит да би гласање испало потпуно неприсграсно' и без инцпдената. * КРАЉ И ПЕСНИК — КОЛЕГЕ — Пруски краљ Фридрих Велики необично је ценио немачког песника Клауса Грота и чесго шегао с њим улицама Берлина. Једном су се краљ и песннк срели у пристаништу Кила. Грот није много пошговао дворску етикецију и према краљу Фридриху се понаш .10 као и према осталим обичним смртнима. Он рашири руке кад примети краља и узвикну: — Добар дан, гооподине колега! Краљ Фридрих Великн био је велики де.мократа и волео боеме, али ово је ипак било мзого, јер се тнме грубо вргђала дв .рска етикеција. Он љутито упита песника: — А по чему смо ми колеге? — Зар не знате? Па обојина смо почасни доктори оксфордоког универз-итета! Краљ се насмејао, јер је Грот био у праву. * ЦАРИГРАДСКИ УНИВЕРЗН ТЕТ СЕ ПРОШИРУЈЕ. — Прошле године основани нови универзитет у Цариграду прошириће се, по жељи турске владе, идуће школске године у знатној мери. Поред већ постојећих катедри, универзитет ће добити хемиЈско физикални инсти* тут, астрономоку опсерватори* Ју, биолошки и радиолошки ин ститут. Турска влада сада води преговоре са неколицином немачких професора универзитета који су емигриралн после до ласка г. Хитлера на власт. Ови би професори добили положај па новом универзитету у Ил/ЛР '' граду.