Pravda, 13. 06. 1934., str. 16

П Р А В Д А

Страна

ФЕЉТОН „ПРАВДЕ"

Њен експерименат

^ ОД ГРЕТЕ ФР\ЈТ

Инга је као укопана стајала на једном углу булевара и гледала у неодређенои правцу. Дакле, све је свршено! Мало пре, док је излазнла из куће, донео јој је поштар писмо, ко је је уништило и последњу наду. Прочитала је: „Драга Инга, Како услед привредне кризе између нас не може доћи до брака најбоље је да се у будуће уопште не састајемо Надам се да ћемо остати добри пријатељи. Ремон". Несвесно, Инга се сад сетила првог писма, које је Ремон писао: Волим те, Инга, и мо ја љубав биће трајна. Твој Ремон". А сад је, ето, привредна криза уништила ту трајну љубае! — Не смем плакати овде на улици! промрмља. Али сузе су већ текле низ ле по лице. Брзо је ушла у једну кућу и у ходнику извадила пудер и руж. Како кажу Кинези? Човек не сме изгубити лице и показати своју бригу... Полако је дошла до великог трга. А шта сад? Да се врати кући? Не. Видеће да је уплакана и жалосна, а у овом тренутку не може да поднесе саучешће. Излози мане, али Ингу данас ништа не интересује. Одједном је у близини осетила фини мирис и стала. Да, и Ремон је употребљавао исти ми рис. Угледала је високог и еле' гантког господина, који се полако привлижавао. У огледалу излога видела је фини дрофил и сањарске очи. Не, даиас нећу да будем са ма, — закључкла је одједном — Потребан ии је неко ко ћ: ие тешити. Погледала је још једном и то је било довољно да г& оцени. То није био човек који на улици тражи позиан ства. Алн кахо би било са пре ношењем иисли. Инга је о томе хшого слушала. Жеља се претвара у вољу и заповест. Странац је још није приметио, а она је већ почела своЈ експерииенат. Убрзала Је корак и'' стигла га. Тако, сад Је пред У бим . Ова игра постала је узбудљива. Него шта онда ако он скрене у неку улицу. Не... . Он иде полако за н>ом, чуЈе иу \ корак... Стала Је и утпла у Једну дувалџиницу. Много ретко пупги, ли ово је добар потез. Да ли ј је он чекати?... Купила Ј< ку 1ју цигарета за даме и неко.. п<о карата, а онда брзо погле да.та напоље. Он је чекао на другоЈ страни и, спазнвши Је, полако и дискретно прешао преко улице. Инга је опет убрзала корак и претварала се да је веома замишл>ена. — Добила сам игру, ирошапута. Али он не сме видети да желим познанство. Преношењем мисли диктираћу му овоје жел>е. Интересантно: и авоје кораке јасно чује на тротоару. Откуд одједном то осећање сигурности? Уосталом, овде Је станица траиваја. Ушла Је унутра и опет осетила фини мирис. А онда је чула дубок и симпатнчан глас: — Опростите, гоопођо, што сам вас ословио. Али ја не бих желео да вас узгаемиравам... — Не, господине, прекиде га Инга. Скупила Је сву снагу. 1 — ... Немам шта да вам опростим. Нисте ви крив, већ ја... Однооно, моја жеља и воља да ме ословите. Ја сам желела познанство. Била сам жа-

криво разумели, госпођо. Прекинули сте ме и ја вам нисам све рекао... Ишао сам за вама са намером да вас у згодном тренутку упозорим на нешто... Потпетица на вашој циттели се сломила и одмах ће' вам отпасти. Хтео сам да останем у вашој близини и пазим да не паднете. Инга је поцрвенела од отида

О РАДМО О

Уторник, 12 јуна БЕОГРАД

и погледала ноге. Запгго је уопште говорила? Вечерн»и програм. 18.25 Тачно — А сад вас молим, наставио в " еие ' Објавл>етан>е вечерн>?г ш>ограма н гтрограма за следспи дан. —. је он, да прихватите МОЈ пред- 18.30 Час српског језика, г. проф. лог. Хајдемо аутомобилои на излет. Путем ћете МИ поверити диостаницама: 2) Успостављање фраи гпо1Р 6п итр Хоћмч« ли? . цуоке политике, предавање г. Жана своје ориге. Лоћете ли? Клада (достотљето од А , таа шког Ко— Експерименат? смејала се иитета за проучавања и обавештеИнга сутрадан ујутру у сваком из ^Штрасбурга у Фраицуској). —

случаЈу ваиредно је уопео.

Укрштене речи — БроЈ 318 —

(Укрштени слогови)

Волоравно: 1) део старорнмске о деће, 3) суд за течност. 4) није ве ће, 6) ичдијсзки поглавица, гооподар, 8) кксехат (множина), 10) војсковоћа н државник атински, 12) шпаиски политичар, 14) опера од Пучииија, 16) држава у Америци, 18) зарије, 20) варош у старој Африци. 22) клија, 24) кладенац, 25) жемско кме, 27) невоља, 28) француски књижеотик. Усправно: 1) варош у Француској, 2) нож, 3) димњак на сеоској куКи, 5) замемица (надеж). 6) старо име Дубровника, 7) тежи, 9) старогрчки историограф, 10) мушко кме. 11) про *лету, 13) риба, 15) састаиак, 16) на ша парош, 17) пристаиишге у Афр« цн, 18) же«ско нме, 19) аимзе.теио др во. 21) лопор, 23) замезовца, 24) ос»и вач јадне религнје. 26) оонивач прее с.товенсж« државе, 27 л»утит. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 317 Водоравно: 1) дрот, 2) бард — Олаф, 3) ол — олупина, 4) знд — м сват, 5) алов — т — ено, 6) ас — ребро, 7) тресет, 8) опалив, 9) ујела из, 10) аде — н — Осло, 11) Хавр т — таз., 12) арсеник — то, 13) Тика Оман, 14) ми — Ур. Усправно: 1) боза — гхат, 2) Далилила — ударим, 3) р р — Достојевски, 4) до — в — рпе — Реа, 5) — реали — и, 6) у — Тесла — пн, 7) Опс — бен — о — ко, 8) „Оливер Твист", — му, 9) танано — алатар, 10) Фато — озон.

Напад на претседннна Седларевсне општине

Тетово, 11 јун У близнни села Гргуртгкце код Тетова извршен је напад на претседника Седларезске општине Садика Кацаиовића, коџи је приликом напада тешко поврећеп. Претседнкк Кацамовнћ био је јуче са општинским благајником у селу Гр гуринци целог дана, а по подне око шест часоеа пошли су према саомеое лу. Када су дошли на половтну пута. изненааа су одјекнула три пуцн>а. Ка цамовић, погођен, пао је на земљу, али иако тешко ран>ен дограбио је евоју пушку коју је носио собом н отворио паљбу на нападач«, којш су били у заседи. Наладачн су ксшалили још неколико метака у правцу Кацамовића и затим се разбегли. Благајник Краковнћ потрчао )е одмах у село Гргурницу, где је о овоме догађају. известио командира жан дармериске станице наредника Јурјевића, а овај је одмах са неколико жаидар!та дошао на лице места. На све стране разаслате су патроле аа кападачима, али до сада нм нису >*тали у траг. Тешко ран>енл Кацамовик, пренесен $е аутомобилом у Скопље ради операците. Изјавио је да је познао

четири сел>ака из села Гргурнице и Ссдларева и њихова имена саопштио лосна и сама, а онда сам вас вијнареднику Јурјемићу, који је у том

V Дела и пожелела да проведем, ир ^ чу повео истрагу. вече V вашем друштву. Напра-! 0 лравом узроку овог напада заса Ј да се не вна ништа познтивно. Превила сам експери^енат са пре- ма ј елН ој версији, нападачи су хтелч

ношењем мисли и, као што ви.Д1\тг, експерименат је савршено ј успео. — Експерименат? Ви сте ме

да опл>ачкају Кацамовића и Краковића. Очитледно је због тота да су нападачи хтели да убнју по аваку цену Кацамовића из личне мржње, која моонда датира од раније, Б. Ј.

Један муслимански празник у Босни Ходочашће на ДЈватовцу Како Је, према верском предању, Једна варошигца у Босни добила воду Бугојно, 12 јуи Већ кма иного годана како М>ч:лимани Бооне и Херцеговине праве ходочашће на Ајватовкцу. Ходочашће на Ајвато®ицу пада сваке годкне у седми понедељник после Ђурђевдана, те ће се тако ове годкне ходочашће обавити 18 јутна. Тога дана хиљаде Муслимана и муслкма-шои из целе Босне и Херцеговине посе(ћују Ајваздедину свету стену. Ајватовица, где се аваке годкне обавља ходочашће, налази се у близини старе босанске варопгице Прусац, недалеко од варошлца Б>тојно и Доњег Вакуфа. Како је дошло до овог ходочашћа? Муслкмани у Босни и Херцеговкни прозвали су Увејс-деду, како му је било право име, Ајваз-дедом. О« је бко пореклом кз Амарелије. После освојења Босне 1463 годкне он се до селио у Босну и настакио се у Прусцу, где је годинама проповедао Ислам. За\-зкл!ањем Увејс-дедгошм станов«/пптво варопгкце Прусац дошло је до воде, }ер у близкни није било ниједног извора. Да се вода са врела Ајвативице доведе спречазала јс ■једна ве.ткка стена Увејц-деда је сваког јутра одлазио до те стете, пео се на њен врх и молио се богу да се стена распучсне и да низ потече вода. Увејс-деда је овако долавио четрдесет дана пре изласкл сукца. Четрдесете ноћи у сиу )« вндео да је стена прсла и да )е вода протевсла. Раном зорскм, гграћен велккнм бројем вернкка, Увејц-деда је мренуо ггрема стен/». Стена је донста бкла преполовл»ена и из љене средине ксткцала је вода. Тога дана било је народно весеље. Одмах су постављеоте водоводне цеви и Прусац је добио водј-. Ово се догодило седмог понедеонкка после Ђурћевдан. Зато се сваке године, у тај дан, обавља ходочапгће на Ајватовиц>'. Увејц-деда је живео још тридесет и оедам година, дакле свега 77 година, попггован и цењел од свих муслкманских верн»л<а. Т. X. Да лн је Елентрнчна дентрала у Новом Саду нмала пра во спровођења струје од 20.000 волтн Срмжл суд у Новоч Свду И ]ув» р« справља другу преЈуднцналну тужбу Новосадске сшпгпгне по пнтању да лн Је Централа прекрпшла уговор Новн Сад, 12 )уг У смисЈгу концесноног уговора Електрична централа у Новом Саду иа територији града не сме спроводиги јачу стру)у од 15.000 волти. Мећутим Електрична централа је склопкла уговор са фабриком цемента у Беочину »а сна6деван>е струјом високог напона. Централа, иако иије имала право, зидала је далековод на очи градских технкчккх органа и контр)ле спровела струју од 30.000 волти, прекршившн на тај начин уговор. Градски »онтролии органи, а п са-ма Отптина, од тота можда нккад би правнлн тгитање да један део штампе није ствар изнео на јавност, па |е, на крају, одбор донео одлуку да се поднесе тумсба гтротив Централа. Према тужби је Ошптина тр» жила да се угосвор кривнцом Цесттрале поништи, пошто је Централа очевидно изиграла строгхта« одредбе концесионог уговора. После дугог отезања, тужба )« поднесена, али дае н по године ништа по њој ннје ураћено. Под утиском јавнога мнења и писања пггампе Ошпткна је најаад узела да и ово питње лгосвидира. Да ли )е оно лимвидираио тако да на)« бол»е одговара интересдма грађанства, то ће скора будућност пчжазл-

Отптиисасн меродаетги гругови, ка да је шташта трамсила подношен.е тужбе, изговара.ти су ое како збот ве.ткке таксе не могу да туже Централу. Изгледа, ипак, да )е нађен мог\"ћност у форсми ттрејудицкау-пне пар нкце да се туокба поднесе против Центрле. Градса<кн главнн фиокал г. др. Мита Арадаки је, у смислу решења сената, поднео тужбу навосад ском Среском суду, у којо) тврди да измећу Ошптине и Централе постоји правни однос и да у смисду уго« вора Централа ниЈе имала право спро подити струју од преко 15.000 волти. Срески суд је одредио расправу за 22 Ју«. Постоји вероватноћа да ће Центра-

19.30 Г. Десимир БлагоЈевић чнта своје пеоме. — 20.00 Пренос из За. гребачког НаркЈдног Позоришта: Удовица Рошлкнка, опера од Добронића, у одмору око, 21.30 Тачно вре ме и Новинараки извештаји А. АОСТАЛЕ СТАНИЦЕ 17 — Братислава, 17.00, вокални концерт Хрусо(вске. — Пешта, 17.30, | народне песме уз пратњу цигансх« музике, — Праг, 17.45, клавирскн кон церт. 18 — Берлин, 18.80, концерт. Варшава, 18.15, концерт камерне му< зике. — Бреслава, 18.10, концерт н« мандолинама. 19 — Братислава, 19.25, концерт на челу. — Луксенбург, 19.50. белгијско вече. — ХаЈлсберг, 19.50, музика од Шопена. 20 — Љубл>ана, Београл, пренос опере „Удоаица Рошлинка", од А. Добровића, из Загреба. — Варшава, 20.10, „Патрагов цвет", оперета од Малиновског. — Милано, 20.45, И Ева", оперета од Лехара. — Пешга, 20.00, испитна претстава Глумачке академије. — Праг, 20—22.50џ радио оркестар. 21 — Штутгарт, 21.00, симфонтгјскн канцерт. — Лајпцнг, 21.50, камерна музика. — Пост — Паризиен, 2120, Онслов: квинтет. — Рим, 21.45, сим фонијска музика. 22 — Пешта, 22.00. конперт на оргуљама. — Беч, 22 30, радио орке стар. — Бреслава, 22.45 — 1.00, концерт шлеског симфонијског орке стра. — Праг, 22.50 — 23.00, концерт квартета Ондричек. 23 — Пепгга, 23.00, циганск« капела Фаркаш. — Минхен, 28. — 24.00, вечерња мувиха. — Кадундборг, 23 — 0.80, музикв за нгру. 24 — Штутгарт, 24. — 1.00, музика из Франкфурта. СРЕДА II ЈУНА БЕОГРАД Преподдевнн прогрвм. — 11.00 Алфред Корто сакр« (грамофонске плоче). — 11.20 Званичнн кзвештај о водоста»у; Вакалки концерт (грамофонске плоче). — 11.59 Тачно време. 12.00 Звона са Саборне цркве. —12.05 Подневнн концерт Радно оркестра. 12-45 Берзански курсеви. — 13.10 Наставак концерта Радио орнесгра. 13Л0 Новинарски нзвештаји А. А.; Та чно време, до 13.45. Поподневлн ггрограм. — 16.00 Час и жене: О Минн Карадкћ, предавање г-ђе Љубнце Мархозкћ, библиоте кара Универзитетсже бкблнотеке. 16.30 Вомалки концерт г-ће Виргнннје Старицке. — 17.00 Здравстаена пре давања Централног ХкгиЈеисзсог Завода: Туберкулоза — непри)атељ омладине, предавање г. Др. П. Драговића, до 17Л0. Вечерњи програм. — 18.25 Тачно време; Об)ављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. 18.30 Час франпуског је»нка: Францу ски дкјалози, г-ћа Сеснл Шаре н г. проф. Мирко Дамњановић. — 19.00 Свнрка цкганског орхестра Стевице Николића (грамофонске плоче). 19.10 Концерт (изводе г-ће Мери Жежељ, виолнна и Милка ЂаЈа, клавнр). — 20.00 Пренос сипере нв Луубљанс*ог Народног позорнпттз; у јеаном одмору око, 21.30 Тачно време; Новинарски извештаји А. А.

— Давеитрн, 20.00, кокцерт га Кантенбириа. — Штрасбург, 20.46, снм«. фонијски концерт . — Париз-Радио, 20.45, камерна музика. 21 час — Бухурепгг, 21.16, камерна м}зкка (Бетовен: трио). — Пешта, 2130, хорски концерт. — Луксенбург, 2130, клавирски концерт. — Праг, 21.00, радио оркесггар уз учешће солнсте Оопаве. 22 часа. — Бреслава, 22.46—34.50, муакка за игру. — Букурешт, 22.00, вокални концерт; 2230, клавирски концерт. 23 часа. — Пешта, 2335, цаа кзресторана Ројал. — Лајтшг, 23.10—030 забавна музика са музкком за игру. — Париз-Радио, 23.30, музика за ипру. 24 часа. — Штутгарт, 24—1.00, вечерња музнка. 300 енснурзнста долазе нз Софнје у Београд у суботу Бутарско — југословенско друпггво у Софији и Југословенско — бугарска лига у Београду стоје нелрсстано' у врло теснкм везама, у циљу међусобног зближавања и упознаваља чла нова. Тако је Бугарско — југословенско друштво узело на себе икицИ јативу аа приређквање једке велике екскурзије у Београд. Све припремв су сада готове и Југословенско Су« гарска лига у Београду спренила је! већ нарочити програм за дочек еж* скурзиста. Из бугарске престонице доћи ће у Београд триста грађана, који ће овде остати два даиа. За о* во врем^ оки ће разгледати све зна« менитости Београда н напразнтн из< лете у најближу окодину. Воћ гру» пе 0кће г. Димо Казасов, бнвши иинистар и претседник Бутарско — ју< гословснског друпггва у СофнЈн. 15 овој великој групи вероватно ће би« ти н сви чланови управе Лиге иа Со« фије. У том случају Југословелско бугарска лига одржаће прву заједни« чку седницу са члановима управе Бу гарско — југословенског друштва иа Софије. У групи ће ое налазити претставни ци скоро свих сталежа из Софије н зато бн било потребно да госте на станицу у суботу дочека што већи број Београђана. Бугарски екскурзисти ће, свакако, стићн у Београд у. суботу, у шест и по часова уЈутру. Тачан час међутим, објавиће се накнадло. Сонол сна свечаност у ћ упрнјм ЋуприЈа, 12 )ун Озде Је одржана успела соколока свечаност. Поред овдашњих оокола, џ свечано сти су учествовали и соколи нз Свнлзјада, Разне Реке, Сењоког Рудника, Јагодине и Параћина. У присуству кзасланнка Минисгра Просвете г. Милоша Црњанског, директора овдашње гимназије г. Влад. Лазића, као и многобројних угледних граћана, свечаност је отворио г. Драг. Јанковић, који је у лепом говору истакао зиачај и потреб\' соколства. Затим је прнређен јаван час. Јавн час је поппуно угпео. Исто тако, у јавном часу вежбала је н војска. Увече ј« прирећена соколска академт?ј а. М. Ј.

ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ

6 часа. — Праг, б—7.15, журнал. музика, певање. — ХаЈлсберг, 630, војиа музика. 7 часа. — Пешта, 7.00. плоче. Пост-Паризиен, 7.10, прамо коицерт. 12 часова, — Беч, 12.00 радио орке стар. — Берлин, 12.00, капела А. Рника. — Пешта, 12.06, цкганска капела. — Варшавв, 12.10, талијанска музнка. 13 чаоова. — Варшава, 13.06, концерт салонског оркестра. — Пешта, 13-30. оркестарстаи концерт. 16 часова. — Берлнн, 16.00, војна музнка. — Штутгарт, 16.00, радио оркестар. 17 часова. — Братислва, 17.25, вокални концерт Романсе од Грнга. ДоЈчландзендер, 17.35, камерна муанка и вокалнн концерт. ЛаЈпциг, 17.00, к.тавкрски концерт. 18 чаоова. — Варшава, 18.16, концерт иа оргулл — Рутковског. ЛдЈпциг, 18.16, дувапкн оркестар. 19 часова. — ХаЈлоберг, 19.00, музн ка од Моцарта. — Варшава, 19.20, Бранденбуршки концерт. 20 часа. — Палермо, 20.46, оперета од Бетинелиа, „Аве Мариа". — Рим, 20.45, вече модерне талнјанске апере.

н авом притиком тражити изузеће суда, као пгго га )е траж»ма по осталим тужбама Општина и др>тих приватних .тица, са мотивацлјом да су судије ОВ1ГХ новосадских судоза заинтересовани као потрошачн електричне струје. А. в.

— Слушај, Пајо, страшно ми је позлило! — Глупост1 Данас ником није добро... СУМЊИВИ ЗНАЦИ — Један господин нуди се шефу за чиновннка. Овао га дуго посматра, па хаже: — Ви сте, свакако, ожењени? — Нисам. Ова повреда на лицу је од бријања... ДРУКЧИЈЕ СЕ ТО ЗОВЕ — Погледај брачни пар Петров-ић! Они ндеално живе. Петровић и Петровићка већ су 20 година V браку он сваког вечера оста)е код ку*е. То је диван брак, јака л>\"бав! — Ја бнх пре рекао да је то — ја* реуматизам! СУМЊИВИ КОМПЛИМЕНТ — Ова мумија је веома стара, зар не? — пита старија дама наозорн <ка музеја. — О, вн сте, госпођо, према њоЈ право дете! ДЕЧЈА УСТА - После батина добнјених од мме, ма.ти Перица се жалн своме оцу: — Можда тн, татице, нећеш, алн Ц ћу се сасвим сигурно развестн са ЧВ јом женом! . ,.Ј