Prosvetni glasnik, 01. 07. 1903., str. 91

НАУКД И НАСТАВА

91

се изостав.Ђати и избегавати. Питања треба да су састављена тако, како оиај, који одговара, не би могао номисдити, да се баш нде на то да се такав одговор добије. Ми знамо, нпр., да су у нацрту питања, који је разаслало министарство просвете у Француској, у намери да дозна мишљења о методима предавања, питања била удешена тако, да су јасно наглашавала и одговоре, који су се желели добити; јасно је, да на одговоре подобнпх нацрта не треба обраћати никакве пажње. Ми смо такође врло често добивали писма од наставника-ца, ко.јим су нас нудили својим услугама и безазлено питали, да им кажемо, до каквих имено ресултата желимо доћи и шта хоћемо доказати; та тежња за одговорима, који би потврдили ма каку унапред смишљену теорију, јако је развијена међу наставницима. Сва пптања ма кога нацрта морају се дотицати разних страна ма какве црте пснхичког или физичког дечјег живота; међу разиоврсним питањима мора битивезе; — то .је један од главнијих захтева за систематску обрпду, о чему ћемо детаљно рећи мало ниже. Веома је важно одредити, којим ћемо се начином послужити, па да добијемо што већи број одговора. Бине је, у Француској, пробао за то врло раз.шчне начине, и добио је врло занимљиве и поучне ресултате. Штампање нацрта питања у новинама, обично не даје савршено никакве ресултате, премда изгледа да се путем штампања у новинама може највише распространити нацрт или проГрам питања; Бпне је, нпр., штампао свој програм, односно дечјег карактера, у најраспрострањенијим француским новинама, међу осталим у ,РеШ Јоигпа1", који се штампа у више од милион егземплара дневно, и на крају крајева добивено је свега десетак одговора. Бећи се бро.ј одговора добива, ако су питања штампана у ма ком озбиљнијем журналу, ма да и у том елучају такође бива веома малл бро.ј рдговора; на прнмер, на питања о ирвим успоменама из детињства, која сам штамиао у разним психолошким и педагошким журналима Француским, руским, талијанским и америчким, добио сам свега око 30 одговора из Француске, толико исто из Русије, 7 из Енглеске, 3 пз Америке а само један из Италије; интересантно је, да из Америке, где је метод питања особито распрострањен, добијем само три одговора, и у опште су нам говорили, да Американци у таким случајевима не одговарају странцима. Много се већи број одговора добија, ако се питања пошљу наставницима-цама лично и непосредно, нарочито ако се уз то пошље и нарочито писмо, којим се моле да на послата питања. одговоре; но тај начин односп много времена, треба каткад написати више од сто писама, пошто литограФисана или штампана писма немају готово никаквог дејства као написана. Најпосле, најбољи начин за добивање одговора јесте обраћање инспекторима окружним, молећи их да нацрт питања препоруче наставницима-цама и да им обрате иажњу на важност тих питања; тим начином добија се маса одговора, но у тим случајевима неки наставници-це гледају на дело, као на дужност или

к.