Ratnik, 01. 09. 1923., str. 81

ВАЗДУШНА ЛОПТА, ВАЗДУШНА ЛАЂА АЕРОПЛАН

— Са шест слика у Прилогу ТУ —

Од вајкада је кретање, или боље рећи, летење кроз ваздух било једна од најпривлачнијих идеја и један од најинтересантнијих и најзанимљивијих проблема. Решавањем ових проблема бавило се много мислилаца посве од најстаријих времена: од Дедалоса и Леонарда Давинчија па до Лилијентала, браће Вајта, Цепелина и других.

У разним периодима времена разно су се схватили ови проблеми, јер су сви почивали на извесним идејама било научно (теорне) или практихчне природе.

Свуда тамо, где је јака воља базирала на истрајности, где су практично изведени задатци и проблеми били засновани на теорији физичких закона: статике и динамике, идеје су биле за извесно време и фантастичне, увек глориозно побеђвале, јер су оне и оствариване конструктивним и практичним извожењем у дело онога, што се физичким законима као оправдано потврдило. Истина губили су се животи, било је жртава у славу науке ваздухопловства и прогреса његовог, али су баш на костима тих жртава и из крви њихове поникла данас освештана и науком 0оказана начела ваздухопловства.

Ваздушна просторија у циљу искоришћавања њеног за кретање свих врсти ваздухопловних средстава има како са вој-. ничке тако и са техничке стране гледишта особите важности а нарочито своја индивидуална преимућства.

На првом месту ваздушне су просторије физичка основица за све врсте покрета кроз њих. Због самог начина кретања ваздухопловним средствима није потребна израда нарочитих врсти комуникација, као што су то обичне комуникације за кретање возова и утоматских кола или жељезничке комуникације ма које врсте за покрет или вучу жељезничких кола и т. д. Према свему овоме одпадају и грдни материјални издатци, који се сваке године утроше на подизање и одржавање ових комуникација. На другом пак месту ваздушна је просторија слободна и отво-