Ratnik, 01. 09. 1923., str. 85

ВАЗДУШНА ЛОПТА И ЛАЂА 717

нису биле згодне ни за пољску војну. Но ипак у циљу примене у овој војни оне су снабдевене нарочитим возовима, те је сасвим природно што су неке од њих, на пример, могле бити употребљене при нападу на Антерпен, док су друге доста корисно примењене на западном фронту у Француској за време рововске војне. Али при овој примени у пољској и рововској војни, балони су увек привлачили на себе артилеријску ватру, те су стога узнемиравани виши штабови и резерве. И готово беше дошло до тога, да се балони потпуно избаце из примене, но почетак рововске војне промени се ово сасвим, јер готово са свију страна доспеваху извештаји о добрим и корисним подацима у погледу извиђања и извештаја са балона.

Тешка артилерија почела је да га искоришћује као нарочито средство за осматрање, јер је готово најбоље било извиђати са њега скривене непријатељске батерије. Због овога је ипак пало решење, да се привезани балони задрже за искоришћење и у пољској војни, што се и види скоро примена његова за све време овога рата.

С. Развој за време рата 1914—18 год.

Због напред поменутога из кругова ваздухопловаца потекла је идеја о усавршавању ваздушног балона.

Балон запремине 600 куб. метара, који се по теорији требао да пење 800 м., пео се при средњем ветру тек на 500 м. но ово није било довољно за извиђање непријатељске артилерије, нарочито кад се узме у обзир то, да је ова водила рачуна о балону и о своме скривању од њега.

Да би се могао балон што више издићи, избацивали су тешке корпе (гондоле) а на место њих за осматрача су уводили лака седла и Тт. сл.

Од почетка 1915 год. балони су прављени од 800—1000 куб. метара са висином узлета од 1000—1200 м. Они су доста мирно стајали, чак и за време ветра, те је тиме било осматрање олакшано.

Но у самој конструкцији балона није било никакве промене.

Спуштање овако великих балона доста је отежано због тога, што је за овај посао морало бити приличан број људства за окретање витлова, што је доста дуго трајало а при том исцрпљавало прилично и снагу људску. Стога се балон пуштао већином помоћу нарочилога витла, који су окретали коњи. За ово је требало отвореног земљишта најмање за 1500 метара на све стране, што је било у толико теже наћи, јер су морали бити у заклону од артилеријског осматрања. Услед овога балони нису могли тактички заузети своје повољно место, јер је избор његов на првом месту зависио од земљишта.

Овој великој мани могло се доскочити само витловима помоћу машинске снаге.