Težak, 15. 10. 1930., str. 21

— 725 —

сима напред реченим у § 12. Напослетку ако не изврши у оцређеном року, управна власт дужна је то пошумљавање извршити на његову штету. За обезбеду трошкова за то,може узети од њега потребну кауцију по одобрењу бана (§ 14) 2. Заштитне шуме. — Управна власт може прогласити неке шуме за стално заштитне а неке за иривремено заштитне и прописати ванредно поступање са њима (§ 15). Стално заштитне су оне шуме: 1) које штите земљиште од. одроњења, клизања и спирања, а налазе се на стрменима, на обалама вода или на летећем песку; 2) које заштићују врела, спречавају нагло отицање воде и тиме заштићују од поплаве и усова (лавина) и 3) које су на високим планинским положајима (§ 16). Привремено заштггтне шуме су оне, које штите лековите воде и климатска ваздушна лечилишта (§ 17). Проглашавање ш ма за стално заштитне врши се по службеној дужности или на тражење сопственика шуме, а за иривремено заштитне само на тражење заинтересованих. И прво и друго прс-глашавање врши бан (§ 18 и 19). У овим шумама забрањена ^е чиста сеча изузев ситне багремове шуме. За ове шуме заштитнице Министар шума пропису е потребна ограничења и за сопственика и за уживаоца каквих права службености у њима. Оне могу бити ослобођеве пореза сасвим или који део (§ 20 -24). 3. Заттита шума од ветра, инсеката и заразних болести Сваки је дужан пазити да сечом своје шуме не изложи суседну шуму штетном утицају ветра, У том циљу власт му може наредити одржавање заштитног појаса у ширини за двоструку висину угрожених стабала (§ 28). На случај појављених инсеката или заразних болести у шуми, сопстзеници су дужни здмах предузети све мере да ту опасносг спрече и о томе известе надлежну власт, која ће се и сама уверити и наредити што буде потребно за то. Трошкове око тога сносе они сами. Министарство шума помагаће их. Према потреби могу се те шуме ослободити и пореза (§ 29). 4. Паша и жирење. Паша и жирење стоке може се допустити само у местима на којима то неће бити од штете' по подмладак и гајење шуме (§ 30). Забрањује се пуштати већи број стоке но што то ума, с обзирзм на њено одржавање може да поднесе према месту на коме је (§ 31 . Међутим сасвим је забрањено пуштати је на забрањена места р. Ј ди пошумљавања. Ова места сопственик је дужан обележити каквим знацима. Забрана престаје чим престане и потреба за то (§ 32). Стока не сме бити без надзора и заједничког пастира. Ако мора ноћивати у шуми затвараће се у торове. Сопственик шуме има право одредити и тражити да паша или жире±>е буде одвојено према врсти стоке. Присгуп