Težak, 15. 10. 1930., str. 22

— 726 —

»стоке у шуму за пашу, жирење и појила дозвољен је само одређеним путевима за то. Време трајања паше и жирења прописује бан (§ 34 и 35). Спорове о паши и жирењу расправља надлежна среска власт по прописима овога закона (§ 37). 5. Шушањ и маховина. Скупљање шушња и маховине где је ово потребно, допушта се само дрвеним грабљама и тако да се тиме не скида и земља и не штети шумски подмладак. На истом месту ово се може понављати после најмање три године. А на местима намењеним нарочито за подмлађи вање ово се забрањује сасвим (§ 38). 6. Лисник. Кресање лисника допушта се према потреби и могућности. У шумама, где се ово редовно врши, мора бити потребног реда. Несме се превршивати ни поткресавати више од половине крошње. Не допушта се кресање остављених семењака на сечишту, ни стабала испод којих се сабира шушањ (§ 9) 7. Шумски пожари. Ложење ватре у шуми забрањењо је. Међутим онима, који се у шуми послом баве, ово се до пушта уз велику опрезност и на одређеним местима. Но за сушна времена и њима то власт може забранити и сваком другоме па и даље ван шуме, према потреби. Гдекроз шуме пролазе железнице мора се оставити појас сигурности најмање 4 метра. Локомотиве морају се често чистити и осигурати направама за хватање искара. Чувари шума, органи јавне безбедности и жандарми имају и дужност и право да се © томе овда онда увере (§ 40). Министар шума са Министром саобраћаја прописаће све потребне мере опрезности овим путем од пожара (§ 41). Ко спази неугашену ватру у шуми, на крају или близу шуме, дужан је угасити је. И ко примети да шума гори дужан је по могућству угасити пожар, у противном одмах известити прве успутне становнике, или ма коју било власт најближу (§ 42). Шумарско особље, општинске или сеоске старешине, жандармериске станице, или власник шуме, сазнавши за пожар, дужни су одмах позвати све способне становнике најближег маста за гашење пожара (§ 43). Ако га позвани не би могли сами угасити дужне су остале суседне општине притећи у помоћ (§ 45). За све штете пожара одговоран је кривац. Ако су га узроковали пастири или најмљени радници. онда су за шгету и трошкове гашења одговорни солидарно и они и њихови господари (§ 46 и 47), III По шумарско иривредним проаисима а) За државне шуме. Господарање у државним шумама мора бити по начелу њихове трајности, а по могућству и што