Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car, str. 292

Међутим беше њихова гондола изашла из при“ станишта H вовила је поред морске обале, о коју су ве домили много већи таласи, који су се од те ломљаве распрекавали у снежно- белу пену,. и вапенушени враћали. - –

- Контеса стаде пита у мандолину и стаде пе вати тако слатким гласом да јаднога Бућу подиђоше жмарци. Он је нетремице гледао у лепо птице младе певачице и слушао песму пуну јужњачке страсности.

— Бућо — говорио је он сам себи. — Памет у главу. Чувај се ове лепе вештице. -

"А кад је контеса свршила своју песму, Бућа стаде тапшати рукама, али јој са свим мирно рече:

— Тако слатку песму нисам никада чуо!

Контеса срдито баци мандолину пред своје ноге, проврну се као змија на трбух, подлакти главу на оба лакта, па гледајући Бући право у очи рече:

— Зашто сте тако брижни сињор амбасадоре 2

— Ца...како да вам кажем госпођо... Ја ни: сам послан у Млетке да се проводим, него да нешто „урадим. Ево прође месец дана, а ја још нисам евршио ништа од посха због којега сам послат.

— Па то није никакво чудо што наш прејасни дужд и сенат још нису могли да вам даду бвој одговор. Већ ваш први предлог уплашио их је тако да морају добро равмислити шта ће вам одговорити.

— Мој први предлог — насмеши се Бућа. — Ја вас нећу питати од куда ви знате ва мој први пред“ лог, али о њему већ сам добио одговор.

— Шта сте добили Да ће република послати нарочито посланство у Босну 2 Оно се већ вратило. Бан неће да чује за повраћај Захумља...

Бућа вачуђено погледа своју лепу сабеседницу, али је павио шта ће рећи па вато се ограничи само на ово;

о Нисам знао да се депе госпе у Млетдима ин» тересују и ва наша ружна политичка питања;

»

972