20. oktobar
БАЊИЧКИ МУЧЕНИЦИ У СЕЋАЊУ ЗЕДНОГА ОД ПРЕЖИВЕЛИХ
Немци и њихове слуге настојали су да наш народ остане без интелигенције ..
Никада у историји наших народа нису били студенти и други интелектуални радници тако гоњени као у време фашистичке окупације. Самим тим што је студент, што је интелектуалац, полицији је био сумњив. Окупатор је врло добро знао да у младим срцима пуним родољубља, да у младим духовима пуним воље за стварањем, лежи оно што ће му се кад тад су: протставити,
друге стране формирање стручњака изискује велике напоре и личне и државне. Буду ли уништене младе генерације оних већ на универзитетима формираних трудбеника, као и оних који су још у изградњи, српски ће народ остати убрзо без интелигенције. Оне пак нове генера. ције које би израсле под туђином и хтеле да се школују, непријатељ је намеравао да васпи. тава у свом духу, да направи од њих покорне слуге. Српска интелигенција требало је да се временом однароди. То је био циљ окупатора. Зато је хапсио све што је било напредно, све оне који се нису хтели упрегнути у његова кола да раде противу интереса свога народа.
Управа града — мучилиште за родбљубе
Собе на мансарди Управе града брзо су се пуниле. Саслушања дужа, кратка, а често и никаква. Крив.си што си лево оријентисан, што си написао чланак у новинама или часопису који није заступад реакционарне и денунциатске тежње. Крив си што си одржавао научне везе са научницима у Совјетској Унији. Крив си што волиш ову земљу и њену слободу, крив си што не волиш окупатора.
Полициски агенти дочекивали „су људе и жене, мајке и децу држећи у рукама своја полициска средства за мучење. Са повиКОМ „признај“ појурили би они ка жртви. Шта да признаш»р Да издаш друга у борби Не! Често пак и не знаш о чему се ради, зашто су те затворили. И онда, бесомучни ударци дебелим моткама, говеђим жилама, гвозденим ланцима .и шипкама, дебелим даскама — падали су по глави, крстима, леђима, стомаку и ос: талим деловима тела. Вешање на ченгелима, паљење ватре на табанима није такође изостајало. Јауци су се разлегали собама Управе града, и то најпре јасни, људски, а затим су мењали боју и јачину док напослетку нису потпуно личили на потмуло роптање живинчета. На патосу, пред агентима, лежало је месо, не људско биће. Затим је настало поливање главе водом да би се жртва колико толико 0свежила. Па онда: „Лези потрбушке“. Сада су долазили ударци моткама по табанима: 50, 100, 200 и више, док се звер која бије не замори. Уз то ударци ногом где се стигне, Жене су често скидали полуголе и голе, и'у истој соби мучили брата и сестру, оца и ћерку, мајку и сина, мужа и жену. Церекања и псовке агената и жандара, јауци и ридање њихових жртава, сливали су се са радиом, који је
трештао, у симфонију мучилишта. „Нема те мајке којг неће признати“
Кости су пуцале, кичме, руке и ноге су преламане. „Нема те мајке“ говорио је злогласни Бећаревић, „која ми неће при-
знати где јој се син скрива, Ако Јој није довољно 20 удараца даскОомМ но голом стомаку, признаке после 40, 50 и 70 удараца“.
Извод из говора д-ра __Ст. Ђелинеа, одржаног на академији студената и професора Београд. ског универзитета.
—=+——
Било је и других мучења, Само један пример. У једној соби Биси већ хладан леш мученика, а у њу се доводи притвореник, његов пријатељ, претходно испребијан. „Пипни га“ смејали су се агенти; „то и тебе чека ако не признаш.“
После саслушања, ако на њему нису изгубили живот, враћали су се притвореници у своје собе, обично пузећи по патосу, или су их преносили у ћебгту, као, балу, и изручивали их на патос са много мање пажње него што носачи изручују камеље.
Тако су мучени наши студенти и неки наставници, али су издржавали. Сећам се једног предвечерја, 8 марта 1943 године, када је У логору на Бањици одведен у собу, одакле ће сутра отићи на стрељање, један _фини, млади интелектуалац, Татић Душан, родом из Војводине, Пролазећи поред стражара, он је уздигао песницу, загледао му се у лице и изговорио речи песника освете: „Бој се оног ко је вико без големе мријети јада.“ Сутрадан је стрељан заједно у групи од преко 500 својих другова. Пао је, каб што су и други пали, без суза, без бола. Последње речи: у разговору самном биле су: „Не жалим, ако сутра и ја будем стрељан; победићемо, видим крај завојевачу.“
И у женским собама, нарочито У оној која је била одређена за стрељање, морал је био висок и није попуштао ни у данима стрељања.
Велика претстава у логору
Тај пркос према окупатору и његовим помагачима, -та несаломљивост карактера и онда кад им је смрт удаљена свега неколико минута, највише је пекла оне који су управљали логором. Шиканирања и вређања сваке врсте били су на дневном реду. Али су им и жене“знале одвраћати. Тако је пун хумора израђен кришом у соби илустровани плакат за „Велику претставу у логору на Бањици“. На њему је било означено да се улазнице за ту претставу добијају бесплатно код Драгог Јовановића, управника београдске полиције. Интелектуални део нашег, на-
ПОСАО ЈЕ ПОСАО —
Драги Јовановић; — Сумњам да ће Немци. Требало би некога да стрељамо!..
рода, почевши од гимназијалаца кижих разреда па преко студената до професора Универзитета и академика, прошао је кроз шибе окупатора и њихових слугу. Мако у први ред долазе студенти и учитељи, наша је наука много изгубила у току ове борбе. Пао је првоборац модерног схватања улоге науке на нашем Универзитету др Сима Милошевић, једна фина научна „фигура, понос нашег Медицинског факултета. Пао је и др Дејан Поповић, асистент Мед. факултета. Стрељан је др Војислав Лалевић, асистент Универзитета. Стрељана је др Душица Стефановић, млади биолог која је изучавала наше рибе, Стрељан је Милош Зечевић, асистент — Вет. факултета. Професору Ђорђу Тасићу, изгубио се траг и не може се веровати да је у животу. Професор Михајло Илић, који је пред улазак Југославије у Трој-
ни пакт имао пуно снаге да на-.
пише свој историски чланак „Све за образ, а образ ни за шта“, није овде међу нама.
Он је био доведен У логор 1941 г. са великим бројем интелектуалаца и својих универзитетских колега. Сви су професори из његове групе пуштени, он је Једини остао. Није никада ни саслушаван. 20 марта ове године стрељан је заједно са једном групом рањених. партизама и Јевреја. Наш Универзитет, свестан да је изгубио свој добар део ђака и наставника у народно-ослобо-
дилачкој борби, свестан да га.
је непријатељ осакатио уништивши му сав материјал и библиотеке Пољопривредног факулдтета, да му:је упропастио Медицински, Филозофски и Технички факултет са многим институтима, знаће да крене новим духом ка изградњи нашег научног и културног живота. Наставници, осећајући да су ту народа ради, да им је народ поверио не само васпитање својих најбољих синова, већ и задатак да по угледу на другове из партизанских одреда руше пред собом баријере мрака, - да откривају, Као што су и до сада радили, нове научне истине и да их предају народу да их искористи, приступиће пуни воље, у ослобођеној и духом препорођеној отаџбини, остварењу постављеног им задатка. Трагом великих српских научника, трагом једнога Јосипа Панчића, трагом једнога Јована Цвијића и многих, мпогих других, поћи ће наш У: ниверзитет традицијом, утргим стазама: научна истина излад
свега, народ свугде.
ЧАН ИП У БЕЧУ
ба нас хране џабе ови
Света Вујковић: — У реду, ето можеме вас, г. управниче!
== Е
ПВо подоље
писала је окупашорска штампа
Пре три године
Стални кадар, као и добро обучене резерве. Совјетске Армије, данас су готово потпуно уништене. или се налазе у немачком заробљеништву.
(„Обнова“, 16 децембар)
«
ж
Данашњи српски човек дугује
пак велику захвалност Немачкој и он то осећа, пошто осећа да је пријатељство немачког народа и Вође Рајха увек према љему било искрено, а да је само страна пропаганда хтела да га прикаже у лошем руху. (Из чланка „Ново Време“ под насловом. „Историске речи“, 14 децембар)
БУ
Пртседник министарског савета донео је следећу наредбу:
Да се четничке војводе, четовође и четници за све своје потребе обраћају главном четничком штабу, који ће то достављати преко свога пуномоћника у Београду, — а да се они сами не одвајају од својих јединица и узвишеног задатка на терену.
(Ново Време, 9 децембар)
Пре две године
Нема данас партија више, већ само постоји партија, отаџбина, постоји мајка Србија. Г. Драги Јовановаћ, шеф јавне безбедности, на коме лежи највећа одговорност. за мир у: земљи, са» свим тачно је формулисао тај однос кад је рекао:
— Ја хоћу да вам учиним једну поруку. Знате ли ви ко је српска владар Српска влада је српски народ. Он хоће независно од свих тих који су- отишли у срамну емиграцију 'да собом влада. Он хоће ред, он хоће мир, он хоће рад.
То су исто рекли и г. Таса Динић и Ћ; Перић у Шапцу, г. В. Јонић у Јагодини и г. Јосиф Костић у Лесковцу (сви у емиграцији) „(Српски народ“, 12 децембар) #57:
Дакле, Стаљинова офанзива је сломљена. Трупе су престале да нападају и само главни јштаб Црвене војске тврдоглаво понавља, из дана у дан, стереотипну реченицу: офанзива се наставља у ранијим правцима. Овом реченицом без садржаја и конкретних података Москва покушава да прикрије истину, а истина је: совјетска офанзива није успела.
(„Обнова“, 16 децембар)
ж
Најсветија је дужност сваког Србина данас: одржање реда и мира, лојалност и искрена сарадња са Немцима и солидан рад. ~
Сваки онај који се о те основе огреши, издајник је рода српскога за сва времена и као такав мора се уништити, ма ко био и ма где он био.
(Из говора Тасе Динића: „Јо __во време“, 8 децембар)
Пре годину дана Сви ми морамо постати
" свесни да ратови као такви прет-
стављају чистилиште за народе. Једни у њима пропадају и губе своје место у свету, док се други уздижу до нове моћи.
(Велибор Јонић: „Српски Народ“, 11 децембар)
аи пмикби а здања «12
У ПАМАППАЛГФПРФОМ .
|
Седам немачких офанзива прохујало је с; Па њима сг окудљају жене и деца, цео народ с њима и да Бг св
Ом кр голе бос и доце:
ш
ДРАЖИН“
Онима који су живели под немачком окупацијом није потребно причати о благодети-
ма дражиновшт
ине, о пљач-
кањима и батинањима, о по-
кољима који су
извршени и
још много већим који су припремани, о бескрајним „црним листама“ и црним тројкама и
свему осталом. Под, окриљем хакенкројца једно пијано
И
преждрано чудовиште пусто-
шило је земљом.
Пијано и преждрано
квадном смислу
речи. Та бо-
лесна незаситост и неутољи-
вост, необуздани садизам
са
свим пропратним појавама ку:
кКавичлука и лаж
и, оно прими~
тивно канибалистичко ужива-
ње у косматост
и и кићењу
ћинђувама и прапорцима, жиВим и мртвим птицама, вучјим
главама због чега
и козјим папцима, су тобожњи борци
за слободу и демократију ли-
чили на маскира
не Хотентоте,
— све су то знаци који покаЗУЈУ да је дражиновштина би-
ла психопатолошка
ломбро-
зовска појава огромних раз-
мера, неисцрпан хијатре.
извор за пси-
Што је у први мах могло вајвише запрепастити човека непоремећене памети јесте чињеница да је толико одговор-
них људи било ко чудовишну п
везано за таојаву. Ту су
били некакви ђенерали, владе,
министри и амба
не речи из етера о
ђеној нашој
садори, круп„препоро- демократији“,
славопојке некаквим херојима
у борби против Замислите какав
вички покрет изгледао,
смо судили само
смо могли слушати,
њему ништа не
окупатора. би нам четда по оном што кад о би знали из
сопственог искуства.
Али пошто ни
каква спољна
ни унутрашња пропаганда ни-
је слике тај ужас светлошћу
пагандисте,
могла променити смисао дражиновског ужаса, је обасјао правом пропаганду и про-
Нормални човек
се запитао ко су ти људи уз Дражу и иза Драже, поглед му се осврнуо на прошлост и све је постајало јасно. Кроз
осврт на прошл под окупацијом као иста, већ ви
ост гнусоба указивала се ше од дваде-
Сет година стара болест, само сада у последњем стадијуму,
у пароксизму
смрт. Стари методи, само
кризе – пред
уоп-
У бу-
ЛЕ
штени, исти иди, да, Они анти примитивни | цин жандари, исеђен ћифте, иститодит мо сада изеумљ средношћу 'аво покрета. Љукој пи: „демокран“ с: и стварали увра ћинску“ лан: с нуарским кујакоћ су и по Драиним Ободрени оуатој се чињило ди је тичким трупе к; шком резери,
љено, · и дазсу меру
А премлавање Па зар то #|, је; генералисани исте че, претварге це; Главњачу» И|адај жња на интукту. телектуалсте а грозоте драфнови зар није цемнаш, политика пордњи
и неколико (мина као нека гона с хроника корције штва и насиј“ И
иста фраза: Српства, ис!
које треба |:
Код четникие за ри године, | Овс великих му п очекивало омцеке међународне бит: не од размежснај убеђења, већ но · подметања [6 ] нико није, | ра
идеалних по тако нико |
остао из 16 дражиноваци је партизане
ника силом #Ил) ке, како су (906) гледали ти фНИчк какве су сен положајима Вил ници и каквзу 6» београдских ЗРај прикључе брења
је сваком Б