20. oktobar

ЛЕ!

СРПСКИ НАРОД СВОЈИМ МУЧИТЕЉИМА

одине. тратали (у за Наунон.

· Сада им се он јавља, али њих нема

Једног лепог дана, 1. М!. 1949. г: Претседник' „владе спаса“ добио је акт следеће садржине: Апел

Претседнику Српске Владе Господину

Милану Ђ. Недићу, армијском генералу

Свим апелом упућујем оне о-

сећаје, што у данашњем тешком“

овом ратном времену осећа цео

српски народ; ако у Бама куца.

право српско срце и ако дишете правим српским духом, онда ургирајте и замолите окупаторске немачке војне власти, да не узимају "све за своју војску: орашно, маст, кромпир, као и дрво, него пола да осгаве и за српски народ...

Народу кога вашке једу и гладном народу ке мили се ни да живи, а камоли још да ради ва некој „обнови Србије“.

Стога апелујем на вашу свесл и разум, наредите;

1. Да се грађанима града Београда, као и осталим варошима у орбији, даде хлео од ишеничног брашна или мешан пола од пшеничног пола од кукурузног и то: уредно сваки дан, а не да се народу за новац даје проја, оуђава и горка и то 1 дан има, а 2, 3, 4 и о дана нема.

"2. Да се грађанима града Београда да дрва, да се народ може да пере од вашију које га једу и које изазивају обољења код народа од болести пегавог тифуса.

Нарочито, код сиротиње, која није у могућности да плаћа велике црноберзијанске цене.

· Ако ви нисте у могућности да |

се за народ оринете... онда поднесите оставку на дужност Претседника Владе... !

Српски народ не тражи празне фразе и говоре преко Радија, као и писања и обећања преко. новина...

Није: заслужио Српски Народ да га овако мрцваре и муче садистички глађу...

Питам вас, да не живимо У доба садисте римског императора Нерона2!

__ Ако што год имате да ми противуречите. и одговорите ви ми одговорите Преко Радија, на дан 15 јуна о. г. у 19 часова # 30 -минута.. 5 С поштовањем

Др. Наум Атанацковић бивши народни посланик : Аранђеловац

Громовник је буљио у овај нолуписмени апел. Слова су титрала пред њим. Шта“ је рекао, није забележено, али је у левом углу. црвеном оловком; својом нпретседничком руком написао. ДАЧ

г. Ђорђевићу

да се пронађе овај јунак што се не потписује својом руком и саслуша; генерал Недић

-А на полеђини:

· 1) телеграфирати с. нач: Аранђеловац-и питати да ли овај тамо постоји • 2) Питати УГБ да ли се пријавио код УГБ,: с Н.

„В/М|А2

Тад су за несретним Наумом полетеле потернице, . · Ср: начел. Аранђеловац известите — шифром... Министарству унутрашњих "послова: .

гативно. -' ; па а а АРА О ба сек Срески начелник Пауновић, с; Р.

ЧЕ Ниси у "Аранђвловцу“ Е

„На ! бр. 16302 извештавам не.

У 5: ду

онда си, Науме, голубићу, си:

Телеграми којима се

гурно у Београду. Ухватиће тебе мили моји жандармчићи. Министарство унутрашњих послова Управи града Београда Изволите одмах обавестити...

| "бр. 16302

9 јуна 1942

Управа града Београда 9. М. 1942

Бр. Дел. 11441. |. Министарству унутрашњих

послова Београд У повратку акта... част је известити да .. Др. Наум Атанац-

ковић, није пријављен код ове пријавнице...

трагало за Наумом

Нигде Наума. /

А Наум је шетао Теразијама, седео у канцеларији, орао њиву у Вишњици, ловио рибу на Дунаву, возио ауто по београдским улицама; радио у фабрици.

Наум је у многим јединицама НОВ машинком писао пламене протесте против садисте српског народа, Нерона, његових господара и њихових помагача.

Они су написали за Наума; »нема га, а. а.' Али тај Наум, сав српски народ кога они нису знали, сад пише за своје крво: пије: г „Нема их; а. а:

М. Селимовић

окопатовеко 1 ом

=== ПИСАЛА ЈЕ ОВЕ НЕДЕЉЕ

Пре три године

Прошли су пред нама сви сталежи, људи свих мишљења. Једни су плакали, други су се чудили, трећи су се кајали. Наша изложба је отворена скромно и нечујно, као што је била и припремљена. („Ново време“ од 23

децембра: чланак др. Лазара Прокића о антимасонској изложби.) Људи су заиста плакали од муке, други се чудили чуду, али су се сви кајали што су дошли.

; .

Вођа Рајха преузео је и формално врховну команду војске и СС трупа и упутио проглас војницима оружане силе и трупама СС. („Ново време“, 24 де цембар). :

Од тога дана Немцима је пошло сасвим наопако.

Уредба о телесној казни: Чл. 5. — Телесна казна батињања може се изрећи од 5 до 25 удараца штапом по задњем делу тела — дебелом месу. Чл. 6. Телесна казна може се изрећи и извршити над лицима оба пола од 16 до 65 година старости. („Ново време“, 27. децембар).

Нису, дакле, били поштеђени ни деца, ни старци, ни жене.

Кад смо им рекли да је дужност сваког Србина да потпомогне свим силама став генерала Недића и да се сврста у антикомунистичке редове ради одбране српства, добијали смо кратак одговор: „Не бавим се политиком!“ (Жали се „Наша борба" на држање Срба у своме броју од 28 децембра).

Коментар није потребан.

· Пре Две године

Српским радницима је свуда у Немачкој. добро. Било у Бечу, Минхену, Хамбургу, Берлину или у сасвим малим местима и се лима, наш човек је увек задовољан и пун доброг расположења. (С. М. Јанковић: „Ново вре-

ме“, 25 и 26 децембар).

СЛИКЕ ИЗ ОКУПАЦИЈЕ

Дуги ред за цигарете. Ситан, замрзнут снег засипа за врат. Сви тапкају по залеђеном асфалту, а немачки војници, „падобранци“ узимају преко реда.

Једној жени дозлогрдило. Одлучила се да каже:

— То не гут.. Ми вартен, а ви кауфен...

Немачки -војник пали цигарету окренувши јој леђа као да није чуо, а потом, зауставља пун камион војника и наређује им да купе цигарете. .

— На, сад је гут! Ар

Сви ћуте и тапкају на мразу

— Нема више цигарета, објављује продавац дувана.

— Не знам шта да радим. Мали Браца ми је слаб. Треба да му кувам на зејтину.. Само где да нађем зејтин у ово време»

— Рећи ћу вам. Има ту у броЈУ 12. једна фолксдојчерка хаузмајсторка. Она има. Само неће новац. Однесите јој вуне или перјани јастук, и, ако хоћете да · добијете молим вас говорите немачки. Она неће српски да разговара. “ . »

·_Наредбе ничу једна за другом. Окомили су се на Јевреје. Пла"кати су све злослутнији. Позивају већ и жене на Сајмиште. _

— Оставите код мене вашу девојчицу, нуди једна Београђанка забринутој мајци.

"Жена се колеба. Најзад каже:

— Не. Нека буде поред мене. Ваљда нису тако бездушни да нам и живот одузму.

— Шта има стара, пита немачки стражар на станици војника који завирује у котарицу.

Старица га разуме. Она сама одговара:

КОНОПАЦ ЗА

6 5

НЕДИЋ:

— Два кила брашна и једно јаје. :

— Брашно ин орднунг, а јаје гиб хер..

Узима стражар јаје и врти се са њим не знајући где да га стави. После размишљања баци га на асфалт перона. На прасак јајета старица се окреће и застаје.

— Лос, лос, виче стражар за ЊОМ.

„ОЦА СРБИЈЕ"

Оцеви су... а немамо коме да се одрешимо...

ДРАГИ ЈОВАНОВИЋ: Не брините, доћи ће они у Берлин да нас вежу

Тако исто добро и задовољство желимо господину дописнику из Берлина.

Немачка ће сигурно победити, рекао је даље генерал Недић, комунистичку аждају, јер ако је не би победила, онда би цела Европа и цело културно .човечанство доживело катастрофу. (Недић _ сеоским _ домаћинима: „Ново време“, 27 децембар).

Пошто није успео да убеди Србе. да ће Немачка победити, генерал Недић побегао је Немцима да њих убеђује. ' бака

Зимска битка, дакле, за Со вјете нема _ никакве повољне предзнаке. На Божић 1943 се немачки фронт налази у одбрани која познаје зиму и показу-

Пре годину дана.

је ново оживели офанзивни дух,

(„Ново време“, 25 децембар). Још кратко време, па ће заиста још само духови водити рат

у немачким борбеним линијама.

Управнику града Београда министру Драг. Љ. Јовановићу, моме. верном, оданом и, вредном сараднику, као старешини и шефу тих врлих службеника одајем у име Владе народног спгса и своје високо признање за личну храброст и залагање, енергично и национално држање

и васпитање подручних му ор-;

гана. Претседник српске владе, министар унутрашњих послова, армиски ђенерал Милан Ђ. Недић, с. р. („Ново време", 26 децембар). „Отац Србије“ овако признање убици Срба.

одаје.

ЛОГОРСКИ МУЧЕНИЦИ

Тако су ишли

14 ПУВАЛАШТо

Београд, логор на Бањици

Драги моји мили и драги, поздрављам вас са ватреним поздравом, а изгледа последњим. Ја сам знао зашто се борим, а сада још више знам и живот не жалим. Такав народ као што сте ви, несебичан у новом свету, добро ће живети, ништа вас не могу учити ви сте сви добри и ваљани. Ти Милка нађи поштеног друга и продужи да живиш природним животом. За децу после рата немој да бринеш, то ће бити брига заједнице,

Поручујем свима, чувајте сло-

боду која ће сигурно доћи, јер

се она тешко нађе када се изгуби. Захваљујем свима који те помогну. Сада поздрављам вас свије, поздравите све који су

живи и остану живи, а ја ћу по-.

здравити све који су пали. Свима милим и драгим желим последње, последње збогом, чувајте слободу

ваш Љубиша

Писмо ове садржине упутио је својима паркетар Љубиша Ласковић, Личанин из села Почтељ, општине Медак код Госпића. Он је био настањен у Београду, у Драже Павловића улици 24. „хапшен је јула 1944. Немци су га стрељали у логору на Бањици са једном од последњих група стрељаних.

Његове последње речи пред погубљење, исписане оловком на парчету хартије доносимо у це лости онако како су написане, јер тако говоре најречитије, Мирно и хладно писане оне су језива оптужба. Није Ласковић једини отишао на губилиште са оваквом мирноћом, и вером у победу а речи и крв толиких. јунака слободе вапију за осветом,