20. oktobar
оу с
га =
ап
_ кренути
ДОГАЂАЈИ У СЛИКАМА“
===
(Прошле недеље одржан је у Са "жртвама, палим у народно-ослобо дилачкој
| : АВНОЈ-а и АСНОС-
_ НАЛИЧЈЕ
Сада је трговина слободна. Нема више „црне берзе“. Од; ње је остала само успомена да је црна, али да је, по општем, ехватању, и таква каква је била, црна, прехранила наше градско становништво, Ни сам њен. творац, окупатор, није успео да је сасвим искористи у своје сврхе пљачкања,
На жалост, и данас, када је трговање слободно, када се све може донети на пијацу и сло«Содно продати и купити, провејава дух црне берзе. Извесни _ људи као да су се'потпуно саживели са њом. Похлепа за великим зарадама и брзим оогаћењем није престала,
Неки су производи пали на мијаци Као што је. случај са брашном и са машћу, Други су чак и скочили, као на пример огрев и шећер. Зашто» Истина (де да су нас Немци немилосрдно, да су нас свирепо опљачкали. Тачно је да постоје велике саобраћајне тешкоће, па да се због тога цене не могу уједначити пребацивањем појединих производа из крајева у којима их има у крајеве у којима их нема. Непријатељ нам је, ту показао своју пуну „пажњу“. Шуме су упропашћене, рудници угља „0неспособљени, шећерна 'репа остала је неповађена, То само жримера ради.
Све је то истина, а ипак на устима сваког исправног и поштеног човека лебди питање. Зар дрва морају да буду он 20. па и 30 хиљада динара метар 2 Зар да шећер буде 3000 динарар Зар килограм меса 700 до 1,000 динара ·Или нечега нема и онда га 34иста нема; или га има и онда нека не буде тако неприступачно потрошачу! Чиме онај који је насекао дрва у шуми оправда а тако високу цену Чиме оправдава цену шећера онај који га де склонио, да би га сада скупо продао Најблаже речено то су људи који немају ни мало Љу: бави за друге, који пате. То је дух црне берзе који се је уву: жао у њих.
Проћи ће и ова тешка вре-
мена. Непријатељ ће, захвљују-_
Ћи пожртвованости и храбрости наше војске, бити ускоро саевим истерат из земље. Народсна власт успоставиће саобраћај, сарадњом и помоћу свесних слободних грађана, сарадњом це лог народа. Биће организоване задруге, Крајеви у којима је нешто још остало притећи ће У -томоћ другима. Поља ће наша епет бити узорана, опет ће 0зеленити. Покренуће се машине по фабрикама. Цео ће живот
нути и нећемо дуго морати да чекамо,
"ПОМЕН ПАЛИМ ЈУНАЦИМА |
борној цркви у Београду помен борби: претседништво а за време помена
А сада док рат још траје, док је још невоље, треба и морамо да будемо људи, а не дерикоже. Најбољи међу најбољима гину за нашу слободу. Злочин је тежити за Согаћењем у таквом времену.
Скупоћа. има своје лице. Она долази, отуда што нечега нема у довољној мери. Али, има и своје наличје. То је тежња за прекомерном зарадом.
Нека "наличје " устуни место лицу, па ће наше. пијаце друкчије Изгледати.
·" Ми морамо
иста деди
РАД НИЈЕ КУЛУК
Драги : „20 Октобре“,
Ми који нисмо на фронту свесни смо великих жртава. Наша је дужност да учинимо највеће напоре за победу над непријатељем.- Све за фронт и сви на. фронт! — то није обичан позив, то није само парола, то је крик једног народа који се ослобађа најстрашнијег _ ропства, _ Према томе, ми који нисмо на фронту, морамо да учинимо све за наш фронт, за наше борце, за слободу иза независност наше земље, за будућност наше деце. али ми хоћемо да радимо, јер знамо да је рад наша дужност, наша обавеза, ји
према фронту и према отаџби- .
ни, То је наш дуг отаџбини, а не кулук, не присиљавање.
Међутим, дешава се да се неки од другова · који · руководи радом или тачније неки од спроводилаца, понаша према људима позваним на рад као, да смо не на обавезном, већ на присилном раду, као да тај рад није почаст, већ кулук, па чак и
"као да је он казна. „Могао би
ти, друже, мало и да кулучиш!“, обраћа се по неки одговорни друг грађанима, мислећи при томе на обавезан. рад, Он тиме прави велику грешку и понижава нас све који радимо, јер испада да смо кажњеници а не грађани који су баш свесни сБојих дужности. Сем тога, са грађанима који се налазе на обавезном раду не поступа се кад и кад онако како. би требало уда се поступа. · Пребацује нам се, да.смо забушанти, из-
=>
0)
вара
задин продавци Новина
од првог дана раде ударнички
Приземна кућа „за уживање“ у Ђуре Даничића. 4 припадала је тасту Драгог Јовановића. Из ње је он сасвим разбојнички, као из бусије, наоружан до зуба, пуцао на партизане, који су у Београд донели слободу. Пуцао је и убијен у њој.
Три стотине београдских продаваца новина имају. ту. свој дом. Он није велики, али у њему се доносе одлуке које се не тичу уских интереса појединана, већ утичу и доприносе општем животу Београда,
За време окупације колпортери нису остајали. неактивни У позитивном смислу. Плаћеничко „Ново време“, Љотићева „Наша борба“ си бедни „Српски народ“ паљени су кад год је то било могуће, а вагон непродатих публикација антикомунистичке изложбе речито говори
Продавци новина
о саботажи колпортера. Бојкотом „Бодљикавог прасета“ сручпен је тираж овога листа од 15 на хиљаде примерака. '
У
По ослобођењу „Политика“ је изишла 24 октобра, а већ 28 послали су колпортери, од сво--
јих зарада, -205.200. за рањенике. Тај њихов прилог је први прилог уопште; за рањенике наше војске и Црвене „армије. Осим тога, они су радили недељу лана за војску и том приликом скупили 217.302 динара, Целокупна зарада на дан 24 ом. од 904.815 динара намењена је пострадалим крајевима и однета редакцији „Борбе“,
Поред свих тих акција колпортери су учествовали и у.ударној недељи. Дали су 7.000 радних часова, а такфђе су радили и на истовару орашна на Сави.
' Маг му >
у рано јутро Е
дире се на нас неко, укратко, понашање је некад грубо и излази из оквира: дисциплине која је неопходна у сваком послу, Јер, једно је спровођење дисциплине, а друго је — и то је јасно — грубо- понашање. у
Истина ·је да има људи који воле да избегавају обавезе и који хоће да забушавају. Њих је, надамо се, мало. Сваки је свестан да нам се. данас рад поставља - као једна . нужност, Од тога колико: ћемо радити
ба ђе
=
зависи не само кад ћемо бити потпуно ослобођени, него и када ћемо уредити своју земљу.И пружила нам се је, ето, прилика да покажемо шта смо у стању да учинимо "кад је добре воље. Само, нас је на рад присиљавао непријатељ, за њега смо кулучили, док смо били поробљени. Сваки часак нашег рада био је онда — продужење нашег ропства. Сада је сваки тренутак рада приближење победи, |
Ми више не кулучимо, ми радимо за своју земљу, за свој народ, за себе, То морају ·да знају и они који раде и они који нас воде на рад.
НОВИ РЕНТИЈЕРИ
„20: октобре“,
Пишем ти, јер видим да тражиш корисну и поштену критику. Немам шта да кажем о народној власти, тим пре што је она тек у стварању. Хтео бих да ме чују баш они који ту власт највише критикују... Извесни људи у београдској чаршиди, и не мали број, данас, у слободи, и не помишљају да покрену привреду с мртве тачке, до које ју је довео непријатељ. Пошто радње ипак треба да буду отворене, тим људима се не ради под овим приликама, јер о-
чекују нешто друго, а неки при-.
ход се мора обезбедити, измислили су сада нову врсту ренте: издају своје дућане у пазакуп
СТАРА ГОДИНА: — Овим мачем ћеш дотући звер коју сам сате
разним · бифеџијама, трговцима“ сухо-меснатом робом и ћевабџијама по цени која је четири, пет, па ивише пута већа од оне ствар“ : не. Ако им је, на пример, кирија локала 2000 динара — наплаћују“ 10.000; ако је 3000 — узимају 12, па и 15, хиљада итд. Ем ништа не радиш, ем зарадиш десет хиљадарки! Они којима је „дошао. брат, а не рат“ плаћају, трљају руке задовољни и — деру потрошаче. Трљају руке“ и
мудраци који су им издали локал: пијуцкају (забога, у својој радњи! окрећу по навици по неки послић „испод руке“, ма да је трговина слободна, и критикују... и
рао у њену јазбину, а после ћеш дати ову гранчицу мира, слободе и напретка напаћеним народима!...
ара ИИИЕ
Предвече. Ветар брише полу
пустим улицама. Журни кораци“
одјекују кроз замрачен град. Поред гробова руских офици-
ра, код Вуковог споменика, сто-
је две девојке. Стоје и ћуте.
— Јесте ли познавали .те људе» — Не, нисмо... Али наш брат
је пао негде у Босни. Зар није свеједно стојимо ли на овом гробу или на његовом. Истој су идеји служили..:
ж
Трамвај зуји, љуља се на ново-постављеним шинама. Жагор. Један старији грађанин прича:
— Око моје куће за време олобођења Београда падале гра. нате из бацача. Падале су на све 'стране... Само је фијукало! Кад
"се све смирило покупао сам пројектиле граната. Неких пет· наест.. Питали ме: шта ће ми.
> "Требаће одговорио сам. А право.
"да вам кажем ни сам нисам знао зашто. Сад ето, затребало је.
Гвожђе је, употребиће се за нашу индустрију.
На тргу дрхте пиљарице. Још више дрхте муштерије. Мраз је. Скупоћа.
Срећу се две пријатељице и једва се распознају од капа и шалова.
= Спремаш жић»
— Па, биће, ваљда, будева уместо прасета... ;
= Ју; црна, а заштог и
— Причекаћу са прасетом мало док ми се син врати из рата, па. да га заједно једемо.
ли шта за Бо:
Отвара се прозор из дворишта, и са облаком паре, одјекује глас у хладно јутро:
— Шта то комшинице чепрка“те у башти по овом мразуг
— Сакупљам разбијено комађе стакла да га пошаљем по деци... Нешто друго немам, а полупаних стакала доста, као хладне воде... | у
~