20. oktobar
О ЗАДАЦИ
~. Задаци који стоје данас пред ____женама Београда не претставља___Јју, углавном, за нас, ништа но__во. Многе од њих ми смо већ _ почеле решавати. Но, ми смо им __ пришле са мало знања и иску__ ства. Кроз рад смо уочиле наше
досадање недостатке. Данас зна-
мо да нам убудуће ваља реша-
вати те задатке са више плана и _ организованости, повезујући се
кроз рад чвршће са нашим народним властима и Народним
___ фронтом.
Наш први задатак је проширити Антифашистички фронт жена и обухватити радом све жене Београда, које су досад ста: јале по страни, Затим, активизирати оне жене које су изишле на изборе и гласале за Народни фронт, а које још не учествују __у нашем раду. Ми треба да учи“ нимо свакој жени политику приступачном, треба да уздижемо њен културно-просветни ниво,
| треба да учинимо све да жене на = шега града крену један корак __ напред, да убрзамо процес њи| ховог политичког и културно| просветног уздизања.
| Исто тако, наш је задатак да пружимо помоћ народним властима на пољу обнове и изград“ ње наше земље мобилизацијом | широких слојева жена за извршење тих задатака. Радећи на остварењу ових задатака, ми ће мо истовремено ићи ка остваре ____њу пуне равноправности жена, коју нам гарантује наш народни Е Устав, а за коју се ми саме мо:
рамо заложити да је остваримо. Ми смо досад обилазиле наше дечје домове и обданишта, но] силе деци понуде, крпиле њихо4 ва одела и рубље, шиле им нова,
чистиле и помагале у кухињи.
Од сада ћемо то све радити са
више плана и система преко па| троната, у којима смо ми као мај ке највише заинтересоване за правилан рад тих установа, Ми треба да идемо н даље. Треба да узмемо иницијативу за отварање нових дечјих обданишта, за децу радних жена. Треба да будемо те које ће заједно са нашим народним властима поделити бригу радних жена око збрињавања њихове деце за вре ме док су на послу.
Кроз бригу за дечје домове, обданишта, шегртске домове, мензе за средњошколску омладину, ми ћемо пружити помоћ народним властима, а истовремено решаваћемо и део проблема за остварење пуне равноправности жена.
М Исто тако ми и даље морамо
мислити на инвалиде, како оне који живе у домовима, тако Ми оне који живе у нашој средини, Они треба на сваком кораку да осете нашу љубав и нашу 38хвалност за жртве које су дали за нас.
Ми треба да остваримо н са. радњу са Црвеним крстом. Не би смело бити ниједне антифашисткиње која истовремено не би била и чланица Црвеног крста. На културно:просветном пољу мало смо досад учиниле. Београд има око 3500 неписмених, од чега 95% жена. Ми треба да
____ пружимо нашим народним властима пуну помоћ на ликвидирању неписмености, Широком пропагандом преко наших конференција, састанака, путем личног убеђивања, треба да окупимо неписмене жене у веће или мање групе и да уз помоћ про· светних референата у рејонима што пре почнемо рад са њима.
Наш је задатак дакле да их оку-
пимо а исто тако и да их задр.“ [ жимо да остану до краја на кур“ с су, отклањајући, колико то бу__демо у могућности, узроке због којих оне напуштају курсеве, Пре свега, треба да се побринемо, ко. ће чувати децу тих другарица, за време док су оне на часу учења.
__Затим, да подешавамо да се ча__ сови учења одржавају у њиховој близини, како им недостатак ___ обуће и одела не би причињавао __ тешкоће да похађају течај. Даље, треба и сам течај учинити инте: ресантним, Наше другарице треба тај посао да узму на себе. Потребно је створити екипе другарица које ће посећивати аналфабетске течајеве. Пре или после часа оне би прочитале другарицама са курса нешто забав"но и лепо. Кроз овај рад другарице које су на курсу треба да осете шта ће добити тиме ако науче читати и да ће и саме у. скоро тако лепе ствари да прочитају. . ,
Имамо приличан број неписме-· них, а много више полуписмених, којима такође треба да покло> нимо пажњу, да их придобијемо за даљи рад са њима, за рад на ___ њиховом даљем оспособљавању
и уздизању. А = Исто тако на нама је да убедимо жене о потреби да своју · децу шаљу у школу, као и о по:
треби да своју женску децу о-
способе за живот, да их науче
и нечему другом, а не само до-
маћим пословима. |
Преко наших другарица које
___АНТИФАШИСТКИЊА
МА Ел
шаљемо у просветне: савете рејонских просветних. отсека_ ин
сарађујемо са народним одбори- |
ма у решавању · свих проблема
школе и просветног рада у 'на-|
роду уопште,
У школске савете при тимназијама и учитељским школама поред ученика, наставника и дечјих родитеља 'удазе и наше другарице. Ови савети треба да омогуће провођење просветне подитике у школама н убрзају демократизацију школа. „ба
"У управе наших народних уни: | верзитета треба да дамо најбоље |
и најуздигнутије другарице. Народни универзитети треба да по: служе читавом народу па н женама за њихово уздицање. · |
Преко разних других форми, преко наших састанака, читалачких група, литерарних састанака, организованог ширења литературе уздизаћемо широке слојеве жена Београда. н убрзати процес оспособљавања жена „за учешће у политичком. н 'друштвеном животу, и тиме решити још један део посла ка остварењу пуне равноправности жена.
У питању здравствене политике ми смо и досад узимале учешћа. Нашом иницијативом .0творено је-седам саветовалишта за мајке и децу у Београду. 'Но, тиме још нисмо завршиле . рад на овоме пољу. Мин треба да 'и даље пружамо помоћ већ постојећим саветовалиштима. Треба да утичемо на наше другарице да се користе овим установама, за себе и за своју децу, да не чекају да им се дете разбоди па да траже лекара, већ да контролишу развој свога детета,“ да траже савет лекара по питању одгоја и исхране и свог здравог детета, Даље, ми треба да иде: мо за тим да што више проширимо мрежу саветовалишта та: к) :а она постану прас"упачна свим женама нашега града,
Поред овога треба тежити ин за тим да на курсевима за хигијеничарке, које организује Министарство здравља Србије, учествују наше другарице здравствени саветници. '
Задаци који данас стоје пред нама траже од нас плански, стрп љио и упоран рад. Не сме се десити да нас повремене акције избију из колосека и сркену нашу пажњу са ових сталних задатака, на чијем остварењу треба упорно из дана у дан радити.
Радећи све ово ми не треба да заборавимо, да ћемо на тај начин помоћи нашим народчим властима у остварењу њихових задатака, а исто тако и себи самима, јер тај пут води ка остварењу наше пуне равноправности.
МИЛЕСА ПРОДАНОВИЋ
,
Један од главних задатака државе је брига, о. деци. За кратко време од ослобођења под тешким условима урађено је на том пољу далеко више него за целог живота старе Југославије. О томе најречитије говоре дечји до-
| мови И обданишта који се од о|. слобођења до данас стално отва-
рају. Да се ограничимо само на Београд: 14 домова и 12 обданишта. Ратна сирочад и социјално угрожена деца смештају се у домове који за њих више нису баук као некад. Ту се настоји да им се пружи, све што је за ра-
| звој детета потребно. А што је "најважније они осећају да нису
напуштени, већ да их народ во: ли и води бригу о њима. Није то' фраза ' како. ће можда неко да помисли. Већ у првим данима народ је спонтано почео да помаже своју државу у њеном тешком задатку збрињавања деце. Почело је то преко АФЖ-а. Жене би међу собом прикупиле хране, рубља, одела, играчака итд. и кренуле у неки дом да обдаре и помилују децу, да их оперу и да им почисте дом, Затим су У свом Градском одбору решиле да се жене из појединих рејона и насеља брину о једном дому да би њихова помоћ била што правилније распоређена, У почетку су често домовима недостајале и најосновније ствари, јер се морало радити брзо да се деци осигура барем кров над главом. Једнога дана су жене
4 приликом посете неком дому ви-
деле да деца немају ни столова ни клупа. Оне су се одмах обратиле друговима у фабрици. Ови су пронашли материјал и у прековременом раду израдили деци потребне ствари. У великој октобарској акцији за помоћ деци маса радника у фабрикама и предузећима радила је прековреме“ но, да би могла да да свој при: лог. Ето, тако се постепено, али спонтано и на потпуно природан начин, дошло до тога да народ данас преко својих масовних организација почиње да води бригу о деци — о најдражем што
У једном пионирском дому
имамо. Сад је било потребно да се тај рад само што боље координира и оформи. А то: је постигнуто путем патроната. Масовне организације по својој жељи одаберу једну дечју установу (дом или обданиште) да би о њој водили бригу и помагале је, и тиме постају њени патрони или заштитници, Патронат једне установе може да сачињава синдикална подружница, АФЖ, УСАОС, Црвени крст, ' Одбор Фронта итд. Претставници чланова патроната сачињавају са управом дечје установе проширену управу. Постоје и правила да би се рад што успешније развијао. Већ данас, док још све масовне организације нису: ни стигле да одаберу себи штићеника видимо колико ће више моћи народ да помогне нашој деци овако организованим патронатима. Немогуће је на овом месту набрајити све што су патронати до сада урадили, али ћемо изне> ти неколико примера. Дом за претшколску децу има међу осталим патронима и подружницу Претседништва владе. Њени чланови су прикупили 34.500 динара, преко 170 кгр. јабука, кромпира, мармеладе, 15 комада разне оде“ ће, књига и играчака. Другарице из АФЖ-а (патроната дома за слабуњаву децу) почистиле су целу зграду после реновирања. Међу поклонима,
које су дале деци, било је пре- |
ко 30 пари дугачких вунених чарапа. У Женском дечјем дому у Доситејевој улици 2 подружница Завода за израду новчаница по-
правила је у згради инсталацију
за централно грејање. Затим им је израдила клупе и столове за трпезарију.
Подружница „Борбе“ дала је велику количину папира, олова. ка и сличног материјала своме штићенику Првом дому занатских ученика.
Међу осталим стварима подру• жница Ауто-команде дала је своме дому (Други дом занатских
ученика) 40 кревета и 40 ћебади.
ПАТРОНАТА У БЕОГРАДСКИМ _ ДЕЧЈИМ УСТАНОВАМА
Трећи дом занатских ученика добио је од УСАОС-а бесплатну претплату на све београдске но" вине, з
Обданиште у Поп Стојановој добило је 30 зимских капута од фабрике „Бостон“, а обданиште у Краљице Марије 46 двадесет и седам нових одела и хаљина од подружнице Савеза набављачко-потрошачких задруга.
Међу најагилније патроне спада синдикална подружница Хипотекарне банке. Она се брине о дому демобилисаних девојака бораца. Дугачка је листа њене помоћи, Ту се ређају намирнице, намештај, књиге, Затим мајстор редовно обилази дом и врши оправке, Чланови подружнице по: сећују домске усмене новине, а питомице посећују приредбе подружнице, Коларчев народни универзитет и биоскоп, што им је све омогућила подружница.
Али нарочиту радост нашој
деци причинили су патронати на у
дан Материца. Нарочито се
томе истакао АФЖ. Ту су деца заиста осетила љубав и брне зарода о њима. Пред нека обда“ ништа и домове долазили су ка“ миони с понудама. Пред друге групе жена с корпама и пакети“ ма. Деца су у свечаном расположењу очекивала своје госте ји изводила мале програме на ко јима су читали и своје саставе. Ове мале свечаности спонтано су се претвориле у свечаност целог рејона. Многе мајке са децом дошле су да ту прославе материце, иако им деца нису у обданишту. Дошли су н другови м другарице из Фронта и синдикалних подружница да обраду“ ју децу свог рејонског обданншта. Ба. Осим ових моралних и матерн-_ јалних помоћи које патронати пружају установама дечје заштите има још једна огромна помоћ коју ће они дати, а то је контрд:» ла. Наша јавност је већ упозна» та са немилим случајевима који су се десили у неким дечјим де». мовима. Нема ни једног поља рада на којим данас непријатељ не покушава да саботира Н баци љагу на рад и напоре огромне већине нашег поштеног народа, Зато су ту патронати који ће преко својих претставника кон. тролисати стање и рад у дечјим установама, јер не сме да се више деси да неко вређа, зло ставља или поткрада нашу децу која су толико препатила М ко“ јој смо ми дужни и хоћемо де пружимо ведро детињство у срећ ну будућност. бе
Као што су жене дале оспов патронатима тако ће оне и у бу: дуће да буду душа њихова, јер нико и није позванији од ЊИХ да се стара о деци. Патронати треба да одиграју важну социо јалну и политичку улогу. Устав је загарантовао женама равибправност. А да би она постала и стварна портебно је отклонити све што стоји на путу да се ома у потпуности постигне. Жена ће сама радом на збрињавању деце знатно допринети остваривању своје равноправности,
КСЕНИЈА РАЈЕВСКИ .
Оно што један сам не може, постижу удружене снаге >,
"ЖЕНА И МАЈКА ДАНАС __
Ослободилачка борба лаших народа проузроковала је дубоке промене на многим секторима нашег привредног и јавног живота. Она је била борба не само за ослобођење од спољних непријатеља, него н борба за ослобођење човека од угњетавања и искоришћавања од стране јачега; она је била борба н за ослобођење жене и мајке од потчињавања, ни ропства,. борба за њену равноправност са мушкарцем и за заштиту брака ни материнства као најважнијих установа за државну заједницу. Та равноправност у борби је извојевана н доказана жарким_ родољубљем и пожртвованошћу и високим способностима жене. Зато је она толико схватљнва и заслужује оформљење и правну потврду у писаним земаљским законима. Зато је заштита мајки била једна од оних великих брига наше народне власти која је ишла упоредо са бригом о бор цима на фронту. Зато су, још док је рат трајао, оснивана Код нас саветовалишта м породили“ шта, дечји домови н обданишта. Зато је“брига о браку и породици, о мајкама и деци нашла свога правог израза ни у нацрту нашег Устава, ли
Закони недемократских н лажно-демократских земаља стављални су жену увек у запостављени положај према мушкарци» ма. Самим тим и материнство је остављено без. икакве, заштите, препуштано само себи нли пак земаљским законима спутавано и угњетавано. У нашој земљи је положај мајки био изузетно тежак За време мира дужности жене и'мајке су · биле далеко многобројније и теже . од ду“ жности мушкараца. Поред других дужности деца су била 0стављена искључиво њој на ста: рање. Она их је собом вукла, у поље, у радионицу, У канцелари-, ки. Чести ратови су као вихор односили однеговану, одраслу ју. Деца су подизана тешко уз највећа одрицања и напоре мај.
у, деца мајкама је остајала усамљена старост, изнуреност и доживотна туга. Наша земља је због учесталих ратова читаве генерације своје најбоље омладине, проливени су потоци крви ин материнских суза, а стање се није мењало. Одредбе нацрта нашег Устава о женама означавају крај ве» ковних њихових патњи, нарочито радница и сељанки. Оне су израз правдољубивих и човечанских осећања наших народа ин стављају нашу земљу у ред најнапреднијих земаља на свету. Члан 24 нацрта нашега Устава садржи овакву одредбу: „Жене су равноправне са мушкарцима у свима областима при вредног, државног и друштвеног живота. За једнак рад жене ин: мају право на једнаку награду као н мушкарци, Жене уживају једнака права социјалног осигурања“. Ова одредба, заједно са одредбом о пуној равноправно“ сти жене са мушкарцем у изборном праву, значи остварење напредних захтева радничке класе за изједначење радника без 06зира на пол, и да ће радне способности ми радни ефекат бити једини фактори који ће одлучивати о висини награде. | Трећи одељак чл. 24 садржи одредбу: „Држава нарочито за штићује интересе матере ин детета правом плаћеног“ отсуства пре и после порођаја, оснивањем породилишта, дечјих домова ин обданишта“ На основу ове о дредбе држава прима на себе дужност да с мајкама подели бригу о одгоју детета. То је доказ да држава високо цени ду
жност мајки и сматра их делом. својих најсветијих дужности. У.
будућности се неће дешавати да мајке рађају децу по њивама и фабрикама и да се непосредно после порођаја, слабе и изнурене приморавају на лосао. Плаћеним отсуством пре и после пороБаја жена ће бити у могућности да своме детету пружи светле прве дане живота,
давала
У породили,
штима, дечјим домовима и обдаништима деца ће наћи топло материнско старање и негу, а мајке ће безбрижно одлазити на посао, јер ће бити сигурне да су им деца у безбедности, Бригу коју је наша држава од ослобођења до данас. посвећивала мајкама н деци и одредбе нацрта Устава које су већ ту, које ће ускоро добити своју животну снагу, оправдавају веровање да ће наша земља убрзо постати земља здравога порода, безбрижног детињства, снажних поко“ лења.
Једна од необично важних одредаба. нацрта Устава је она која говори о односу државе према: браку и породици, То: је једна од најзначајнијих тековина борбе коју је жена водила за своју равноправност ни за бољи живот деце. Будућност једне зе. мље зависи од будућих поколења. Породица је установа која ствара та поколења. Зато држави не може бити свеједно каква ће правила регулисати односе у браку ин породици, јер су ти односи у тесној вези са равноправношћу жене. Прогласити равно. правност жена, а не регулисати правилно брачне и породичне од-
"носе значило би:-само формалну
равноправност, која би у практичном животу била на сваком кораку изигравана и гажена. Чл, 26 нацрта Устава прописује да су брак'и породица под зашти том државе и да држава својим законима уређује правне односе брака и породице. Да би држава била у могућности да те односе уређује, нацрт Устава про" писује да се 'пуноважни брак може закључити само пред државним органима, а' грађанима
остаје на вољу да, поред, грађан-
ског, склопе и брак по прописи“ ма своје вере. Тек у том случају, када сви грађани буду склапали бракове по' истим држзавним законима, моћи ће.и. брачни спорови да буду решавани пред истим форумом народних судо-
ар , ,
ва, како то нацрт Устава прописује. Последњи одељак чл. 26 нацрта Устава гласи: „Родитељи имају према деци рођеној ван брака исте обавезе и дужности као ни према брачној деци. Ванбрачна деца имају једнака права са брачном;. Овом одредбом је одбачен онај лажни морал на основу кога су ванбрачна деца и њихове мајке стављани ван закона. Учињен је крај вековној неправди која је чињена ван: брачној деци. Свако дете, рођено у браку или ван брака, претставља за државну заједницу предмет старања, за родитеље природну обавезу која је, уосталом, у складу са њиховим осећањем родитељства, Држава ће учествовати у бризи о одгоју де тета са сваком мајком, била она У браку илн ван брака.
Одредбе које садржи нацрт нашег Устава, а које се односе на установу брака и породице и које говоре о заштити деце ни мајки, стављају нашу Земљу У ред најнапреднијих земаља све» та. Оне претстављају остварење вековних тежњи свих мајки, 38коном загарантован _светао н безбрижан живот деце.
/ Но, сва ова настојања државе, сви ови прописи били би илузорни, ако држава не би имала снаге да им пружи животну снагу, да их спроведе у дело. А наша држава има те снаге. Она лежи пре свега у томе што се у земљи променио носилац власти, што се власт налази у рукама оних људи који су се борили и своју крв проливали баш за те принципе који су нашли свог и• зраза у нацрту нашег Устава. Сем тога',снага државе је у великим материјалним добрима која се налазе у њеној својини и
„која су постала општенародна
својина, која „претставља главно економско упориште широких народних маса у борби за напредни социјални развитак“, како каже друг Кардељ,
Да би држава била у стању да
мајкама пн деци пружи све ове благодети, она мора највише пдмоћи добијати од самих жена. Жене се морају несебично зала гати да се обнови ратом опустошена земља, да се увећају МАтеријална добра, да наша поља донесу што више плодова, фабрике ни радионице што више производа, надлештва н устано> ве што више олакшања радноме народу. Оне морају у дечје Ддмове ни обданишта уносити сво“ је топла материнска старања.: Жене морају непрекидно радити на своме културном и пб• литичком усавршавању, масовно учествовати у јавном и политичком животу земље, учећи себе ин друге о правима ни дужностима жене н мајке новога доба, Сна“ ге свих жена морају бити стављене у службу заједнице у којој ће се остварити светао живот поколења, ЈЕЛИЦА ЈАНКОВИЋ
Сели ле 5 ЗЕМУНСКИ „ГУБИТНИЦИ“.
Милионску добит скрили, па кукају да су били — | губитници знатни.
На суду се доказ ствара __ да су неки, крај свег ћара, и — злочинци ратни.
ИДИЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ _
Алфијери Дину
код куће је вруће, = па хвата висину; лечи лево плуће,
Гроф Волпи се Јада: рђави хотели! ; У: Бубрег му настрада = па клинику жели,
А Бастијанини
нуди књишко знање;
хоће да сачини
„Живот светог Фрање“, в _ РС;