20. oktobar

Г Ћ.

__ живео скривен на

_ва дечака показује

УТАРЊИ

6 ан дина не

САН

— Какво је то хркање у к анцеларији» — Пст. Тише, молим, целу ноћ су, јадници, ударнички бацали живину у Саву!

__У Отсек за сузбијање црне берзе и шпекулације || рејона доведен је Мика Алтарас, власник бонбонијере у Булевар Црвене армије 1. Очешљан, углађен, он нехатно улази држећи у једној руци елегантне укавице а у другој цигарету, Сасвим неусиљено, пријатним гласом, поздравља чиновнике Отсека са: Срећан вам празник, А, ево како је Алтарас искористио празник: Уочи Божића пред задру“ жним и Гранаповим продавницама стајали су редови грађана; радници и намештеници, слабо обучена деца и домаћице чека-

__ ли су на своје следовање. А шпекуланти" и црноберзијанци нису остали скрштених руку. У пакетићима од УНРЕ било је чоколаде коју по њиховом ми: шљењу није требало дати сиротињској деци, него је задржати и продавати по скупој цени онима који шпекулишу другим артиклима. И Мика Алтарас, видевши да се може постићи лепа зарада у овом „гешефту“, орга“ низовао је децу — продавце са

еразија и дао им новац да за њега купују Унрине пакетиће.

а сваки пакет плаћао је по 100 динара и многи несавесни и оскудни људи, не знајући коме то користи, а видећи колико могу да зараде, продавали су сво ја следовања и следовања своје деце. Није Алтарас можда једини који је организовао овакву куповину и који је у. сврху црноберзијанчења откупљивао па: кете, али је стицајем околности и захваљујући свађи која је настала међу децом откривена организација његовог пословања.

Алтарас је већ раније одгова“ рао за продају кременова за упаљаче на црној берзи. И тада је он вршио продају преко деце, али захваљујући томе што је био исувише благо кажњен он је продужио са шпекулиса“ њем и црном берзом и са искоришћавањем деце,

И поред тога што је код Мике нађена пуна торба конзерви, цигарета и других ствари, он се чуди да га народне власти по:

_ зивају на одговорност, када је,

окупацији опаонику“. То и јесте једна околност више која оптужује господина Алта:

како он то каже, ,„

_ раса. Њему је народ помагао да

_ се крије од побеснелих фашиста, а одмах по ослобођењу,

_ заборавивши крв и жртве које

је народ дао, он се бацио на _ посао користећи обилно и безобзирно беду и несташицу у ко“ ју је народ био бачен. Позивајући се на то што за време оку: пације није сарађивао са оку“ патором, он је пожурио да стигне ратне богаташе и упустио се у разне послове којима је штетио народу и држави. Бр

__ 30 се сналазио и брзо искори_ шћавао све слабости у снабде"вању. _ Није сва несрећа у томе што

_ се Алтарас бавио црном берзом _и шпекулацијом, Дечак Добри“

"воје Поплашил каже да код Ми:

__ке Алтара.а често долазе „дебе_ ле чике“ који причају да „Де _мократија“ треба да __који су деци плаћали да отку“

излази и

љују „Демократију“. Ова изјаненародни БЕОГРАДСКИ ЛИКОВИ

окупације, а што је још горе својим обећањима и „упослењем“ спречавају да се та омладина укључи У користан рад и постане користан члан друштва. Деца продавци озбиљан су проблем наших власти и антифаши“ стичких организација, а људи типа Мике Алтараса су једна крупна сметња за рад на прева: спитавању те деце. Децу је он употребио за продају 6000 кременова, а сада их је искористи“ о да би од њихових другова ратом исцрпљене деце и сирочади чији се родитељи нису кри: ли него се борили за лепшу будућност — одузео комад чоколаде или кекса. Искористио је ову децу да би скривен иза њих одузео из радничких руку, из руку оних који предано раде

"и стварај бољу будућност, при-

мљене конзерве на које чекају њихове породице.

Народ не може равнодушно да гледа на рад оваквих људи. Плач служитеља који се правда да је кутије продао да би от купио ципеле, које су му додељене на бон, његови поцепани лактови и младост ђака Добривоја Поплашила који је постао средство у рукама овог експлоататора и њему слични најбоље

. (Политика«) |

Како је Мика Алтарас отнупљивао „Унрине“ пакете

оптужују Мику Алтараса и његове пословне пријатеље са београдске чаршије.

Алтарас се позива на своје страдање у току рата и обраћа се органима власти речима: »Ваљда нисам заслужио да ме упропашћујете«. Али наш радни

свет не само да тражи праведну казну за непријатеље који су своју делатност развијали на

крви народа и сарадњи са оку: патором, него још тежу казну за оне које је крио и помагао, а који су у данима ослобођења, у данима радног хероизма и прегалаштва, отпали од народа. Мика Алтарас" и њему слични људи који говоре о значају Гролове демократије, својим радом и држањем према народу, саботирајући рад народних вла сти, користећи пустош коју је рат оставио, не могу се сматра: ти пријатељима народа, него само – следбеницима окупатора. Таквим елементима не треба дозволити да ремете живот и да, користећи околност што нису сарађивали са окупатором, ометају рад народних власти за нормализовање прили-

ка и напоре народа да изграде :

срећнију будућност.

ШПЕКУЛАНТИ САКРИВАЈУ АЛАТЕ НЕОПХОДНЕ ОБНОВИ ЗЕМЉЕ

Док се наша земља уз о громне напоре и пожртвовање раднога народа подиже из хаоса у који ју је бацио окупатор, дотле шпекуланти још увек прикривају огромне количине робе и оног алата који је за нашу обнову баш најботребнији. Тако је милицији трећега вода. Трећег рејона града Београда пао ових дана у руке шпекулант Борислав Мушкатировић, гвожђарски трговац са радњом у улици Булевар Југословенске армије број 55, код кога је поред осталих ствари, пронађено следеће: 8 комада, француских кључева, 221 клешта, 834 комада брипангле, 112 туцади кпатанацпа, 12 комада маказа за плех, 1.528 челичних турпија разне величине, 515 комада штемајзла за столаре, 65 комада штемајзла за камен, 82 кг текста за ципеле, 59 комада маказа за лозу, 162 кг разних ексера, 2.948 кутија разних шрафова, 320 комада. разних бургија за столаре, 97 комада монтерцагле, 1,404 комада, бансег тестера ва гвожђе, 75 метара тракастих тестера за машине, 270 комада разних тестера, за дрво, 1.775 комада ра“ зних спиралних бургија, 178 кутије разних мутера по 100 комада, 112 комада челичних метара, 100 комада циклинга за столаре, 15 кг воденог стакла, 285 пари друкера са шилдовима _(месингани), 10“ — комада триба за прозоре, затим разне друге ствари неопходне У привреди и у домаћинствима, као: машине за млевење мес, атови и Мотике, кашике, тегови разне величине, мистрије и цангле за зидаре, шарке за врата и тако даље. Вредност пронаћеног мототурата износи, _ дома | максимираним – ценама, око 600.000 динара,

Мушкатировић је ову робу сажрио још 1940 године и, држећи је стално сакривену, чекао да је по што скупљим ценама прода, и да се таке на лак начин обогати.

Исти органи народне милиције ухватили су ових дана Вукашина Јовановића, кројача са станом у улици Теразије број 1, који је, поред свог заната, шпекулисао са штофовима и један пар одела продавао по цени од десет до двадесет хиљада динара. Код њега је пронађено 26 метара разног штофа, као и један пар готовог одела и један зимски капут.

Велики су напори и пожртвовање раднога народа да се обнови разрушена земља. Зато морају бити велике и казне за шпекуланте и саботере који ометају рад на обнови,

СВЕТОЗАР МАНДИЋ

привредни :

спомињао дина

Због немарности чиновника »Гранапа« укварило се 2500 кгр, меса и бачено у Саву.

„

Густа, хладна јутарња магла спустила се на Дунав, раширила, се, испунила улице и ушла у дрвене рибарске кућице на обали. Хладно је, али рибари навикли на хладноћу коју не осећају. Божић је и они ће га прославити као људи.

Велика мрежа пребачена преко ограде железничког – подвожњака пуна је рупа.

— Трула је. Не сом, него коњ би могао кроз њу да прође, не како озлојеђено објашњава »доктор«, Преко друге ограде виси нова мрежа, добијена од синдиката.

— Помажу нас. Хвала им. Пре месец дана ушли смо у синдикат, а већ смо добили око 70 пари одела и ево ову нову мрежу. Почећемо нов живот чим отпочне сезона лова.

Крајње је време, заиста, да и рибари отпочну нов живот. На обали напукла ребра, преврнутих чамаца говоре нам да дуго нису били на води. Испод стреха др“ вених рибарских кућица беспомоћно висе труле мреже. Доскора је у том рибарском насељу живео један посебан свет. Од осталог света рибаре је делило дубоко неразумевање. За њих се мало ко интересовао. Пре рата експлоатисао их је трговац па су и поред богатог лова ретко када својим тешким радом мо" гли себи да осигурају – живот. Са тешким радом повезана је и наклоност ка алкохолу. Њој аласи морају да захвале за лош глас који уживају.

Окупација је још више осиромашила рибаре. Због мина рибарење је било отежано .Окупатор је ограничио слободу кретања, а експлозијама мина побијена је велика количина рибе, Само мали број аласа усуђивао се да за“ плови Дунавом, Смелости су имали у првом реду партизански курири.

Стипе Јакошић, снажан високи алас, који је пре рата као од шале носио бале тешке 260 килограма, искусио је више пута на својој кожи окупаторов бес. Ухапшен на Дунаву, тучен у панчевачком затвору, успео је ипак да побегне и крио се до ослобо“ ђења у Београду. Сада са нестрпљењем очекује да сезона Лова наново отпочне,

Рибар на своме свакодневном послу

— Био сам снажан али Швабе убише душу у мени. Ипак, чим отпочне лов, показаћу шта знам, јер на нама је сада да исхранимо народ, каже он.

Живот аласа је веома тежак. Лов је сиромашан не само због мина него и због ловокрадица који лове експлозивом и – због оскудног ловачког прибора. Још 1938 рибари су основали своју задругу, али алат који је тада набављен, не може да се употребљава. Мреже су труле а ри: бари немају довољно средстава за куповину нових. Јединствени

7 227

„ТО ЈЕ ИНАЧЕ ЗА ПОСТРАДАЛУ ДЕЦУ",,.

Отсек за социјално старање у ули• ци Мајке Јевросиме 45 добио је – пре извесног времена разне робе ва – пострадале крајеве, између осталог и извесну количину перина за покривање,

Ми пролазници 22 прошлог месеца нимали смо прилике да видимо како се ове перине бацају једна за другом у камион који је дошао да н: „натовари. Уствари, ниједна од перина није падала у камион већ све једна поред друте у блато. Неке су се поцепале па је перје летело све до Пашићеве улице. Само једна перина није пала директно у блато него је остала да виси изве«

сно време на жици. На крају је и она гурнута у блато. Кад се перје мало слегло н престало да лети, пришла сам и упитала друга који је товарио, зашто се перине бацају кроз прозор, кад се лепо могу изнети низ степенице ни бацити у камион. Одговорио ми је;

— Море, маните ме, другарице, Ко

ће да их носи низ степенице. Ово и овако иде за пострадалу децу. Зар нема контроле да се види како се обављају овакви и слични послови и колико се штете наноси несавесним радом оваквих људи, |

РАДА РАДОСАВЉЕВИЋ

до рентгенолога

несена

бео тумома _

рожатодић. | За

Борградсни рибари пред Новитиивотон

Први дан Божића са аласи

раднички синдикати пружили су им могућност да се њихове тешке животне прилике побољша“ ју. Сви београдски рибари да нас су учлањени у синдикату.

Осећање за заједницу необично је јако развијено“ код аласа.

Првог дана Божића скупили су се они да заједнички про славе празник. Многи од њих остао је без божићне печенице па су због тога заједно купили 0овећег петла и одлучили да га вијају крај обале Дунава. Ко га ухвати имаће чиме да прослави празнике,

У малој крчми крај обале скупили се аласи, Није нико пијан. Причају се анегдоте, рецитују пе сме, држе краћи говори и здравице, пред почетак нове сезоне лова. У углу седи Радмила, де војчица Жике Андрејевића, и држи петла.

— Сине, измасирај ти њему ноге да боље бежи, каже јој Жика.

Ту су сви аласки асови: Бори“ воје Николић »доктор«, Тодор Кецић — стари мајстор, Благоје Рашковић, Будимир Пато“ вић, Љупче рибар, Муле »Бука“ вац« и Иван Амброзић, То је свет који се увек смеје, Онда када им је најтеже смехом гуше све мисли на беду и немаштину.

Устаје омален човек, Павле Лазаревић. Он треба да честита друговима празник. Али аласи не воле прозу. Слушају стихове које Павле рецитује,

Тиме је отпочео програм. Људи се такмиче у духовитости и знању, Рецитују се многи Петефијеви стихови, затим песме Јаше Томића.

— Због тих песама лежао сам још 1924 у Главњачи, каже проседи алас. У

— Како вам се свиђају наши другови» — пита Муле алас госте и не чекајући одговор наставља: — Добри. Само када би се нашао неки лекар да нам да неку медицину против пића. Сви би смо му били захвални.

— Богме, то више није ни потребно. Видите и сами да данас нема пијаних, Пили смо раније јер нас нису сматрали за људе, упада му у реч Велибор Хаџић. Знало се чим је неко алас тај треба да буде и мангуп. То нас је болело. Али данас је дошло ново време. Сви смо данас рав-

ни и једнаки са онима који раде.

Наш се напоран посао више. не

ма

потцењује. ндикат нам је у чинио велијслуге. Ушли смо у друштвенједницу и ми аласи. Помагал нас, добили смо мрежу, а и ћемо да се оду“ жимо својимјдом. Волимо и поштујемо зушњу народну власт, јер јбиља народна. Удружени, саједно поћићемо у лов Кеби задовољили основне _ пот грађанства. Требало 6и нам власти помогну У Чогућавању ловокрадица м Џочина који употребљавају дмит.

Боривоје Нлић „доктор“ један од најискијих аласа. Он стоји поред огр на којој је разапета мрежарсти му нер“ возно испитују стину канапа.

— Много нас ј алата је мало. Са овом мред коју смо добили од синдикаможе да ради свега шест десет људи. Потребна су намјмање још два лакташа, дваова, и добри чамци. Недостајем још увек канап за вршке шлига за струкове, Ипак, јнићемо све да у новој сезони јмиримо бар све потребе Беогр, Наша бу“ дућност лежи у сијкату, завршава „доктор“.

Програм је заври, Остаје још вијање петла, Гако се кре ће група рибара кпропланку поред Дунава. Изаџју тешко. корача деда — Ма „Мура“. Он данас слави осаесети Боч жић, Стар је али иг не може а да не учествује у јости сво јих другова.

Петао је полетео. Зњим трче аласи. Добро трче и џ који су превалили педесету. бар Љу“ биша Нерагић ухватије плен.

— Имаћеш печеницуажу му. другови,

— Не ја, већ деда Жа, одговори им Љубиша и плази осамдесетогодишњаку. Да Жи« ко, ево ти да прославибожић. Ти више не можеш да лиш, а ја ћу већ зарадити за бе, ако не данас а оно за идућђожић,

Сви су радосни, јер ско од њих је имао исту жељу: омоћи најсиромашнијем.

Они који су задоцнили |, свечаност питају:

— Ко је уловио петлар

— Деда Жика, одговара сви У хору.

А деда Жика иде лаганимстарачким ходом, смеши се љдовољно и милује мршавом рком добијену божићну печеницу.

Завод за осигурање радника

и његови

И данас, кад се ситуација из темеља изменила у корист радног народа н у погледу лечења, извесне наше установе још увек раде по старим методима кад треба да се помогне ономе коме се мора помоћи. У Заводу за осигурање радника још увек се, изгледа, провлачи понека пракса из предратног ОкруЖжног уреда. То нам потврђује случај раднице намештенице Пете рејонске задруге Бранке Марковић из улице Мајке Анђелије 8,

Бранка је још 12 новембра, дан по сле избора, страдала несрећним случајем од једног мотоцикла кад је силаЗила с кола и хтела да пређе на тротоар. Један Немац је возио из Гроцке двојицу грађана и налетео је управо на ову радницу, одбацио је два метра на тротоар и задао јој тешке повреде по глави и пребио јој ногу. Сву угрувану девојку су одмах пренели истим мотоциклом до амбуланте Завода за осигурање радника на Булевару Црвене армије, преко пута Диспанзера. Ту јој је указао. прву помоћ болничар Божовић, исправши јој рану на глави и превивши јој ногу. Док је он обављао овај посао на отоману је седела једна жена у бе лом мантилу (радница не зна да ли је то сестра или је лекарка) и мирно посматрала помоћника како се сам петља, Упитала је само рањену: »Да ли сте“ кадгод примали инјекцијуг« Кад је Мар. ковићева рекла да није, незаинтересова« на је рекла: »Сад ћете добити једну инјекцију«. И изашла је. Кад је Божовић завршио са превијањем главе која је крварила и ноге која је јако болела, истим мотором је болесница превезена кући.

И отада је она стално до 19 новембра, није интересовао Божовића који је

код куће све а нико се из Завода шта је са њом, сем долазио и превијао јој ногу. Сутрадан је Радивоје Марког вић, друг Бранкин, пошао са болесничком листом у Завод, где је испричао цео случај. Одавде су га упутили на амбуланту. У току превијања првих дава болничар Божовић се плашио за ногу. И да би скинуо, што је и разумљиво, са себе одговорност за евентуални неуспех терапије, рекао је да се пође који ће видети како 19 новембра је она презаводским _ колима у приватни стан рентгенолога Ћупине у Белканској

стоји са ногом,

улици. Снимак је показивао да је нога сломљена у цеваници, слику, Божовић | пошао и ставио јој ногу у шину«, стално отицала и Божовић је би било добро да иде поново

Чим је видео до болеснице, Нога је рекао да на рент-

болесници

ген, И до 24 децембра иде тако стално, Божовић, болничар амбуланте Завода, једини је човек који обилази болесницу н лечи јој рањену главу.

— Треба ићи рентген да се виде резултати шестонедељног мировања, ре' као је он тада.

И сутрадан, 24 децембра, Радивоје Марковић је пошао до Завода код др Ђуре Прикелмајера, хирурга, да види шта ће да се ради. Како је др При.“ Келмајер био тренутно ваузет, послао је Марковића другом лекару »који треба да води бригу о болесној«. Уредским колима пренесена је Бранка Марковић од куће до Завода. Уведена затим у женско одељење у соби број 9, где је било око '15 пацијената. Непознати декар је седео мирно за столом далеко неколиКо метара од болесника. Један болничар је болесној радници одвезао ногу Која је ускоро сва помодрела од зиме (дотле је била стално утопљена), а затим је позвао присутног лекара да види шта је са ногом. Он је само мало више подигао главу, издалека погледао и >констатовао«. Штар То није речено. »>Како се зовете«, било је његово питање, а кад је сазнао за име и пре зиме болеснице, дао је њеном — другу једну цедуљу са речима: »Ево, ово но» сите код шефа лекара«. Марковић је Узео цедуљицу, пошао до шефа који му је потписао Упут за рентген, Слика рентгена констатује да кост није зарасла.

Сутрадан је речено болесници да не треба да веже ноге, Али су болови били још увек јаки. Божовић је 28 децембра опет превио ногу на молбу болеснице и више јој нико не долази. Она не може да хода. Зато није успела још да пође, по савету Божовића, до једног приватног хирурга да јој темељно прегледа ногу, која ни за пуна два месе» ца није прегледана, сем рентгенолошки ни од једног јединог лекара Завода ва осигурање радника. Радивоје Марковић је пошао у Улицу Краљице Марије до једне амбуланте, где су само погледали снимак и рекли да треба нога да се стави у гипс,

Шта је сада У ствари са ногом раднице а Маркони зна се. Чињеница је да она не може да иде, и — да до сада ниједан лека није извршио преглед сем рентгенолога,

само саве дства лекасама себи = сломљена. ; 5

С. БУРИНА

сност) без стручног руково ра, и да је нога препуштена да зарасте онако како јен