20. oktobar
СОргани
4) ШОБЕДА НОВИХ МЕТОДА
ћ ов нвах.
а с
"У новој школи
Одмах по ослобођењу наше просветне власти обратиле су велику пажњу реорганизацији нашега школства. Промени и коренитој реформи државе, реорганизацији управног система и признању суверености народа У доношењу одлука — установљењу народне власти морала је да следује коренита реформа школског система, Највеће тешкоће у почетку рада претстављала је потпуно запуштеност школа и школских просторија, недостатак спремног наставничког кадра, који би радио по новим принципима, и погрешно схватање права које сами ученици имају у новој реорганизованој школи, Међутим, прошла школска година обогатила је и наставнички Кадари Ученике искуством које ће им помоћи у постизању бољих резултата у новој школској години. Београдске средње школе похађа око 22.000 ученика
У самом Београду успело се да редовна настава отпочне по свима средњим и основним школама. Данас у Београду ради 35 основних школа (урачунавајући једну чехословачку и једну за глувонеме) са неких 17.000 ученика. Број средњих школа је: мушких 8 (једна непотпуна), женских 7 (једна непотпуна), две мешовите (једна непотпуна), две учитељске и 4 течаја за ратом ометене ученике и борце. Око 22.000 средњошколца посеђује предавања.
Просветни план предвиђа обавезно седмогодишње школовање, једнообразност школског система и могућност да школу посећује свако ко жели да се образује без обзира на пол, положај и имовно стање. Свакоме се пружа могућност у све области политичког, економског и културног рада. Младим људима пружа се новом организацијом нашег школског система, његовом коренитом реформом, да своје способности развију до максимума како би најбоље могли да послуже заједници и побољшању свог сопственог живот ног стандарда. Ради што бољег остварења ових циљева била је
потребна што већа активизација не само наставника већи ученика и увлачење ученика у сам _васпитни и образовни процес.
ИМ пре народноослободилачке борбе у круговима васпитача и методичара говорила је веома много о активној школи, о са-
морадњи ученика и о њиховом учешћу у _васпитном процесу као – самоваспитача. Међутим,
никада није учињено ништа, јер је сама предратна друштвена структура онемогућавала примену ових принципа по нашим школама, Овакво стање пре рата одговарало је ненародним режимима. Данас су се прилике потпуно измениле и принципи активне школе рада налазе у нашим заводима могућност пуне примене,
Школски савет контролише рад у школи
По нашим средњим школама школски савет појављује се као руководеће тело школе. У школски савет улазе два насавника, директор школе, два ученика, два ђачка родитеља, један преставник АФЖ-а м један лекар. На овај начин остварени су У потпуности принципи јединства школског и ваншколског рада, принцип јединства школе и дома, наставника и ђака, народа и његове интелигенције. Школски савет редовно сазива родитељске савете на који педагови дају обавештења родитељима 0 њиховој деци и примају родитељске сугестије за даљи рад у школи. Грађанима је тиме пружена “могућност да прате васпитни процес коме се подвргавају њихова деца и, стварајући тесну сарадњу са предавачима, сами утичу на његово побољшање дајући своје предлоге. Ђачки родитељи и школе
Раније се врло често дешавало да родитељи уопште не воде бригу о томе да ли њихова депа посећују редовно предавања или не. Данас је родитељ приморан да се о свом детету обавести и спречи његов евентуални недолазак на часове, а са друге стране ученик је дужан да се самодисциплинује, да схвати своје дужности и да уложи све снаге како У савлађивању градива тако и У напору за побољшање својих економских и школских услова. Школа је постала коначно вели-
ка породица у којој сви члано- | ви имају једнака права и једна- ;
ке дужности. Стари, шаблонски рад постепено се замењује новим начинима. Наставник није више жандарм који кажњава за
правилно ;
учињене преступе. Сами ученици изричу казне својим друговима, а управа школе контролише да осуде разреда не буду сувише строге нити сувише благе, и да се њиховим изрицањем постигне жељени циљ, поправка учениковог владања и марљивости. Примером новог система у школи, нов школски дух и здрав темељ на коме је грађена наша нова школа учинили су њу забавнијом и омиљенијом не само ђацима већи професорима. Преко својих организација ученици раде на завођењу свесне и добровољне дисциплине, појачавању сарадње и љубави према професорима што се постиже остварењем оправданих ђачких захтева чему више професор не стоји на путу. У новој школи наставници се труде да потпуно схвате ученика, његов младалачки полет и дух и да на основу искустава стечених тесним додиром са ђацима они упућују омладинце на пут марљивости, дисциплине и достојанствености. Заједнички напори наставника и ученика више су него потребни за правилно обављање васпитног и 0бразовног процеса.
Групно учење слакшава рад у недостатку уџбеника Као новина појављује се у нашим школама такође и групно учење. Овом начину рада прибегло се углавном Услед недочењем постиже се да ученици који нису вични раду научеи савладају градиво. – Узастопно понављање лекција помаже 6ољем памћењу и буди иницијативу код ученика Који жели да ших ђака, да не остану последњи. Групно учење значи још један прелаз са индивидуалног на колективан рад.
Групу обично води један од бољих ученика. Врло често се ради без икаквог наставничког надзора, уколико омладинци показују довољно озбиљности У самосталном _ прелажењу градива. Групио учење, учење по кружоцима, досада је показало добре резултате и зато ће у будуће овакав начин рада имати пуну примену У нашим средњим и стручним школама,
Организација народне средњешколске омладине Главни покретач ове врсте колективних напора у првом реду су антифашистичке организације. Као део УСАОЈ-а у нашим средњим школама постоји јединствена организација Народне средњошколске омладине У вишим разредима средњих школа и организација пионира У нижим разредима. Година дана рада ових организација показала је велики допринос који су оне дале у васпитању омладине и изграђивању социјалне јединке од ученика. Погрешке које су се у току рата појавиле и искуство стечено у рату послужиће омладинцима корисно У новој школској години на реорганизацији покрета и коначном по-
стављању задатака за будућност, НСО има У сваком разреду београдских _ средњих — школа
своје претседништво и секретаријат. На заједничким школским састанцима бира се школски одбор организације са секретаријатом, а све градске школе бирају градски одбор организације.
Циљ организације је подизање радне дисциплине и ниво уУчења, помагање сиромашних ученика и рад на пољу фискултуре, Организација улаже пуне напоре да би подигла ауторитет професора, негујући поштовање и љубав према Наставницима. Она треба да оствари потпуну сарадњу ученика са професорима и директором школе. Рад по кружоцима и колективно учење спроведени су, углавном, преко организације НСО-а и пионира. У новој школској години квалитет рада по кружоцима знатно ће се побољшати.
У учионици за.
Управа школе нема права мешања у избор руководства организације. но је бирано од самих ученика. Многи родитељи још не увиђају праву вредност ових ђачких установа, али се на ђачким родитељским састанцима постепено и они упућују у њихов значај и корист коју имају деца од сарадње у њима.
Предавачки кадрови
Поред иеразумевања — нових начина рада у школама од стране појединих ђачких родитеља, велика тешкоћа за потпуну примену принципа активне школе рада јесу и стари предавачки кадрови. Наставници, навикли на шаблонски рат у предратној школи, прилично тешко примају новине. Они не могу да схвате широку елободу ђака, која иде дотле да ученик може да да своје примедбе и критику на наставнички рад. Младалачка бујност ученика често може да доведе и до претеривања и прекорачења граница допуштеног, али је зато ђачки колектив будни чувар и регулатор правних и нормалних односа с професорима, а сами професори, својим ненаметнутим ауторитетом, знањем и искуством морају да спрече да се дата слобода извитопери. Нови, млади наставнички кадрови знаће да заузму правилан став према својим васпитаницима у чему ће их помоћи сама омладинска организација и њени руководиоци регрутовани од ђака који се истичу како својим _ способностима на примању и схватању наставног градива тако и својом самодисциплином. Честа је појава по београд-
ским средњим школама пребацивање ђака из једне школе у другу. Молбе родитеља и ђака
за премештај често су неосноване н у интересу је васпитног процеса да се са тим сељакањем из школе у школу прекине. Школске власти излазе у свим оправданим елучајевима усусрет оваквим молбама, али су приморане да одбију молиоце који не могу да дају задовољавајуће образложење.
Дужности у новој школској години
Нова школска година у београдским средњим стручним и основним школама почела је. И наставници, и ђачки родитељи и сами ученици дужни су да на својим састанцима, у удружењима и кружоцима, остваре што бољи међусобни контат и узајамно разумењаве,
Ученик, родитељ и наставник морају бити увек у тесном додиру и ван времена одређеног за то. Од ученика се тражи способност за самопомоћ и самодисциплина, поштовање родитељског и натавничког ауторитета; од професора најшире разумевање ученичких склоности, његова активизација у позитивном смеру и доследна примена принципа школе рада. Саморадња код ученика не Долази никада без подршке од стране наставника. Родитељи, пак, дужни су да покажу више интересовања за школски рад своје деце, потпуно разумевање и сагласност сапрофесорима. На тај начин наша нова школа изаћи ће из ове школске године с коначном победом над старим методама. Борба наших народа за своје ослобођење нека буде пример предавачима и родитељима и нека их бодри да истрају до краја и однесу победу над старим, уобичајеним, шаблонским начином рада по нашим школама јер и нов дух 38хтева да се са њима прекине како би се коракнуло унапред.
Б. ВУЧКОВИЋ
време предавања
Са линални пр об леми Огаграда.
зациђја ш раф _|Пр ју МТИДО.
да се убрза трамбајсви саобраћај
Мако је трамвајски саобраћај у Београду преоптерећен услед малог броја расположивих кола и много других недостатака, он би се ипак могао боље организовати и знатно убрзати. Кривице због лошег трамвајског саобраћаја леже подједнако и на саобраћајним органима и на публици која се вози трамвајем. Пре свега, код нас се издава-
ње трамвајских карата врши на
начин који је можда јединствен |у целој Европи. Кондуктер изда: је карте при самом улазу у кола, услед чега се на свакој трам-
вајској станици ствара страхо-
вита гужва и саобраћај се успорава за сигурних 25 од сто. Зато би било много погодније када
би се карте издавале на станицама пре уласка у кола, као што је то случај у Загребу. Ако би на овај начин много поскупљи: вао режије, онда би га требало усвојити бар за полазне трамвајске станице, а на другим станицама да се карте издају у колима.
На крајњим станицама се редовно чека пет минута, а можда и више. Кочничари и кондуктери поведу неки разговор _ или можда сврате у кафану, услед чега при поласку редовно долази до тога да један другога тражи или дозива. М услед тога се саобраћај успорава за 10 од сто.
Станице су исувише близу јед“ на другој, па се добија утисак као да се човек налази у некоме провинцијском градићу у коме се трамвај зауставља на сваких 200 метара. Зато би требало одредити да станице буду једна од друге бар 400 метара, па би се саобраћај сигурно убрзао за 15 од сто.
Свет који путује често наилази на случајеве да кочничари и кондуктери показују неку фамилијарност и пријатељство према извесним лицима. Препун трамвај често застане или успори брзину и на отвореној пру“ зи да би у њега ускочио неки кочничарев сродник или пријатељ. Ову фамилијарност и пријатељско опхођење требало би сасвим искоренити.
Због наведених случајева саобраћај је толико спор, да често човек може пре да стигне на одређено место пешке него трамвајем и да се трамвајем готово редовно путује само због премо“ рености или због чувања обуће,
И до путника има врло много
|| кривице. Ретко се где може срести тако недисциплинована публи ка као код нас, у Београду. Када се неко попне у трамвајска кола он на улазу н остане. Зато су кондуктери приморани да преко целога дана, хиљадама пута, понављају исте речи: »Молим, средина напред, изволите напред, средина збите се мало, има места« итд. Велика гужва на улазним вратима и остајање путника на истом месту такође умногоме смањују брзину сао браћаја. Недисциплинованост се исто тако редовно види и при излазу из трамваја, Ретко се ко већ за време вожње припрема за излаз, него то чини тек онда ка-
|
да трамвај стане. | Кад би сессве ове неправилности отклониле и када би путници били мало пажљивији, трамвајски саобраћај би се убрзао за сигурних 50 од сто и избе: гли би се дуги редови на станицама, нарочито на полазним. Управа саобраћаја морала би да пошаље једну комисију на све трамвајске пруге Која би кроз неколико дана, и то по цео дан, посматрала рад својих органа и понашање света који путује. Тако би се најлакше и најефикасније могли отклонити многи недостаци и трамвајски саобраћај знатно убрзати. Публику је потребно дуже времена васпитавати и опоменама и новчаним казнама. Тако би се сигурно постигло да једнога дана, када буде повећан трамвај ски возни парк и када све трамвајске пруге буду оспособљене, наш трамвајски саобраћај постата експедитиван и онакав — ка+В одговара запосленом свету. (ан П.
Београдске слике
На углу Југ-Богданове и Поп-Лукине улице има једна, широка бара, која је сад залеђена. Кад се буде сливник очистио, неће бити ' ни баре. А о томе неко треба да поведе рачуна.
Кратке комуналне вести
Извршни народни одбор града Београда смањио је цене трамвајским картама од 2,50 на 2 динара, а на прузи Земун—бдемунски мост од 3 на 2,50 динара.
Цена води смањена је од 6 на 5 динара по једном просторном метру. ж Београдско електрично саобраћајно предузеће „Белсап“ и Дирекција моторних и запрежних возила спојени су у једно привредно предузеће под називом „Београдско електрично саобраћајно предузеће“,
ж
Са изложбе УЛУС-а откупио је Извршни народни одбор града Београда 8 изложених радова 32 своту од 47.000 динара.
ж
Укинут је Одељак за обавештења Општег одељења Извршног народног одбора. Служба давања обавештења грађанству по питању рада народних одбора организује се на тај начин што ће сви рејонски народин одбори одредити по једног службеника који је упознат са пословима и који ће давати обавештења грађашима.
Исто тако сва одељења, Код којих је то потребно, одредиће по једног службеника који ће давати обавештења грађанству по питањима одељења.
ж
Одељење трговине и снабдевања ИНО одредило је следеће цене за се. чу (резање) огревног дрвета моторном и људском радном снагом;
За сечу 1 просторног метра дрвета
експлозивним мотором на стоваришту 80 динара, а ван стоваришта 45
динара; за сечу једног просторног метра огревног дрвета електричним мото-
ром на стоваришту 27 динара;
за сечу једног просторног метра огревног дрвета људском снагом 100 динара.
Ове цене подразумевају се за сечу једног просторног метра огревног дрвета на четири реза; за сваки даљи рез може се наплаћивати по једном просторном метру још по; једна четвртина од цене предвиђене ва сечу на четири реза.
За цепање дрвета које је исечено на четири реза одређена је цена од 50 динара по једном просторном метру, а уколико се врши цепање огревног дрвета Које је исечено на више од четири реза, наплаћиваће се за сваки даљи рез још по једна четвртина од цене предвиђене за цепање једног просторног метра исеченог на четири реза,
ж
Право вршења прегледа естанбених и пословних просторија имају само органи с станбених отсека Ррејонских народних одбора и Извршног народ“ ног одбора којисуза ту сврху снабдевени уредним исправама и који су дужни да те исправе покажу пре у. даска у стан.
Друга лица, која би без оваквих овлашћења хтела да изврше преглед стана, дужни су грађани одмах пријавити надлежној власти.
СЛОБОДНА
КРИТИКА
Доле ћетарво трамбајсри службеници
Пре неки дан жали мн се другарица погинулог народног хероја, која _ је инвалид из рата без десне ноге, да је имала на трамвају велику непријатност. Како се свакодневно дешавају овакви и слични случајеви по — нашим трамвајима, то овај немно случај износим ради илустрације, да би се већ једном стало на пут неуљудном понаша“ њу појединих трамвајских службеника.
Око 12 н 15 минута, 4 јануара ове године, дошла је до станице код Палилулске основне школе поменута другарица-ратни инвалид без ноге, да би ушла у трамвај број 2 и стигла кући на Славију. Тек што се трамвај појавио већ је настала гужва н комешање међу путницима. Трамвај број 2 који носн број 17 стао је на станици. Гужва је била страшна. Вика и галама се јако чула. Другарица, инвалид, немајући толико снаге да се гура на задња врата, пошла је на врата предње платформе са намером да уђе јер би на задња врата због гурања могло да се деси да ногу повреди. Тек што је ушла у кола, кочничар се грубо окренуо н са равјареним тоном наредно _ другарици да изађе напоље. Другарица, тихим и уљудним тоном, обраћа му се ин каже: >Друже, ја сам инвалид, тешко се и здрави “могу снаћи у оволикој гужви приликом уласка у кола, а не ја која сам без ноге«. Другови-војници, који су били такође на предњој платформи, узели су другарицу-ичвалида у заштиту и говорили му да то није право да је скида. Сви покушаји и убеђивања нису помогла. »Савесни« кочничар је са две руке ухватио другарицу-инвалида без ноге н формално је избацио низ ко ла. Она без иједне речи, остала је да чека други трамвај, а »савесни« трамвајски службеник је тек тада био задовољан ин кренуо даље.
Другарица није чекала другу »двојку« него је кренула ва Славију пешке се-
ћајући се »лепог« понашања и >осећајног« трамвајског службеника. А
Докле ће тако трамвајски службени“ ци» Зар је то начин да се поступа са нашим заслужним инвалидима који су питао дали себе за добро свих нас
Др Михајло Ф,. Протић
Шегрти и њихоби мајстори
У браварском предузећу код Берануса У Димитрије Туцовића број 6 има 8 шегрта о којима се нико не брине. Мајстори их туку и шиканирају како сами хоће. У том предузећу радио је и мали Милутин Анђелић, браварски шегрт, 32 два ипо месеца шамаран је већ три пута. Једном га је ошамарио Радивоје Марковић кад му је заповедио да промени воду код шмиршајбна, а два пута га је, исто тако без разлога, шамарао Јожика Шоштарић,
Уопште у предузећу се врло рђаво поступа. Због тога су шегрти ишли да се жале и синдикату. ПрЕГеатн их је врло лепо примио и обећао им сваку помоћ, али малтретирања у предузећу су се наставила, тако да је мали Анђелић био приморан да побегне са заната.
Мислим да би за овакве случајеве требало да се заннтересују синдикалне
_и омладинске организације а исто тако н
да наша народна власт казни све овакве н сличне поступке са радничком омладином. Шта би било од малог шегрта да га није примио радник Радослав Ћупић који му је пружио стан, помогао му у исхрани и нашао му место на коме ће дз се учи занату а не да буде експлоатисант! Николија А. Павловић
Панорама
(журнал бр. 11)
Спикер из САД-а жали се, вајка: тамо још влада зараза штрајка.
Цена још пада нирнбершкој роби: тезга је сада
у судској соби.
Шпанија има владу без мана: смернице прима из Ватикана.
Швајцарске банке пуне су злата, а све паланке европског — блата.
Гле, у туђини у личној кризи Бастианини иеви пред'о се: књизи,
Корушком чизма влада још стара: бакцил нацизма једнако хара.
И из Солуна у
јавља се нама: | лука је пуна ДИ свакаквог шљама.
А нама сада
с Годином Новом народна зграда
већ је под а 1