20. oktobar
Дивље културне групе
Постоји данас у Београду један сложен, мада наоко изгледа једноставан проблем коме треба посветити пуну пажњу, прићи му са пуна такта, али и енергично сти. То је проблем „дивљих група“ које се појављују у Београду данас више но икада. Било је и раније случајева да се сакупи неколико људи у једном крају, који формирају извесну позоришну трупу“, па се појаве једанпут или двапут и ишчезну исто тако како су се и појавили. Али данас то више није потребно из тог разлога што све снаге имају могућности слободног развоја кроз културне трупе које раде заједно са градским и рејонским културним одборима, усклађујући своје уметничке напоре са општим тежњама и културним потребама широких народних слојева.
Кроз Београд се ту и тамо
" и с времена на време јављају такве мале „дивље групе“ дилетаната који припреме известан број
ечева“, рецитација, хорских 9 и соло или народних пееама у дусту. Они то спреме потајно, не говорећи ником ништа, дер хоће да дају све сами, па чак
» и режисера, и учитеља музике и
» сценографа. И кад су готови, по
њиховом мишљењу наравно, дају, приредбу у улици или насељу
" не пријављујући је ником, а обично у плакату истакну да се приређује „у корист сиромашне деце, сиромашних грађана своје улице или насеља“, и слично. Катакд они имају толико смелости да приредбе пријаве просветним властима и културним одборима, тражећи од њих често и дозволу, па чак и салу. Одговорни фактори понекад „да не убију вољу за рад тим људима“, а некад због слабости или чак и немарности и несхватања озбиљности овог посла, одобравају приредбе. И оне се, разуме се, свршавају са неуспехом.
УСАОС Синђелићеве, Шајкашке и других улица дају своје приредбе, усмене новине и које нису на висини. Или, например, нека улица У Маринковој Бари „даје самостално приредбу која ниуколико не одговара постављеном циљу. Исти је случај са Прешевском и другим улицама __Које- хоће да се „осамостале“,ја „дешавало се да по неколико кућа _ У Улици скупе групицу дилетаната да у дворишту неке куће даЈУ „приредбу“.
Неке од тих група успевају да упротуре“ свој „програм“ и на приредбама које су под фирмом
_ рејонских културних одбора. Такав је случај био о Новој години у Петом рејону. И разуме се незадовољство грађана због слабог програма је оправдано. На једној таквој приредби, на пример, протурени су извесни назови скече“ ви који са драмском уметношћу немају никакве везе, али који и идејно иду у раскорак са данашњицом. У једном таквом „скечу“ невешто се пред гледаоце изводи Комисија за ратне добитнике, у другом се са потсмехом говори о Циганима и слично. Демократију не треба схватити овако како је схватају појединци, Слобода се користи на начин који ће одиста донети највише користи широким слојевима народним. Свака злоупотреба демократије значи и рад против народа. Ако неко хоће да ради на културном пољу на овај начин, кроз куће и улице или насеља, има и других могућности. Посто. је читалачке групе, аналфабетски течајеви и слични послови у којима сваки добронамеран грађа_нин може да узме учешћа.
И да се не би расипале снаге онако како се то чини данас, ове мале групе и појединци треба да приђу рејонским позоришним и хорским трупама, где ће сваки појединац моћи у пуној мери да оствари у племенитом такмичењу све своје напоре које улаже у свој рад.
Иза ових ситних групица стоји обично понеки амбициозни човек који као „локални патрио-
% форсира свој овакав рад, желећи, често сасвим добронамерно да нешто допринесе општој ствари. Али се понегде иза групе крију људи који немају баш најчистије побуде, који желе да коче правилан. развитак и културну изградњу народа. ,
На крају треба подвући још једну нездраву појаву: ове мале групице почињу да се називају именима великих људи Максима Горког,Владимира Мајаковског и других, што у ствари претставља компромитовање ових светлих имена и ликова једног великог историског периода.
Као што се види, то је одиста један велики проблем коме треба посветити пуну пажњу. Јер ове мале групице које расипају само узалуд своју снагу, не користе ни појединцима који у њима учествују н имају способности за
уметничко деловање, нити користе онима због којих они желе да раде. Напротив, овакав рад само штети, јер се одвија без икаквог плана и система, од случаја до случаја, неорганизовано и дилетантски у најгорем смислу те речи, а да о другом и не говоримо. Треба прићи и појачати централна тела која постоје по рејонима, како се рецимо врло добре групе Првог и Другог рејона, каква је група Петог, какве су групе и осталих рејона који су успели да формирају једно сре: диште око кога треба да се окупи све што је позитивно и способно за културни рад у народу.
Ми стварамо нов дух и новог човека, и они који желе да буду носиоци тог стваралаштва, морају да буду свесни и величине и тежине задатка пред којим стоје) и одговорности пред сутра-
шњицом. С. БУРИНА
Изложбе зидних нобина
По завршетку синдикалног такмичења по свим синдикалним савезима приређују се изложбе зидних новина, На овим изложбама изабране најбоље зидне новине ући ће на заједничку изложбу свих струковних одбора месног савеза где ће бити изабране најбоље зидне новине Београда.
Једне од најуспелијих зидних новина са изложбе
ИЗЛОЖБА У САВЕЗУ. ФИНАНСИСКИХ СЛУЖБЕНИКА
У Ни таонини Савезног Министарства финансија, у згради Поштанске штедионице, отворена је изложба зидних новина коју је приредио Месни одбор финансиских службеника. Готово све подружнице послале су — своје новине на изложбу. На овом пољу културно-просветног рада за: пажен је знатан успех. Већи број новина приближно даје слику своје установе, Али, треба уложити још напора да се постигне потпун успех. Нарочито би требало у новинама поклонити већу пажњу струци. Пада у очи да су стручни чланци опширни и пре им је место у стручним часописима него у зидним новинама. Осим тога, мало је чла-
нака који се дољичу питања · о побољшању стручног рада, о о
подизању стручних кадрова, изналажењу нових метода у ра ду, о упрошћењу администрације и свега што је у вези са струком. Такође, није довољно посвећена пажња искорењавању остатака бирократизма. О томе би нарочито требало писати у новинама. ИМ сами стручни чланци, онако опширни, одишу донекле бирократизмом.
Ипак треба истаћи да су неке новине дале добре резултате, ако се узму у обзир сви еле менти који дају смисао и значај зидних новина. У погледу омасовљења јединствен пример дају зидне "новине Буџетског одељења Савезног Министарства, финансија. Сви службеници овог
Гостобање пебачвог друштва.
„КОЛО“
Певачко друштво »Коло«, које је основано још у време Аустроугарске, а познато је по свом културно-националном раду, после турнеје по Истри, Сло. венији и Хрватској, гостовало је недавио у Београду. Својим концертима у Главној војној болници, Војној академији, Радничкој комори и на Коларчевом народном универзитету, ово пе. вачко друштво је доказало да је на ставило своје културно-националне задатке и прилагодило их новом добу. Ове успеле приредбе могле би да буду повод за живљу национално-уметничку активност престоничких' хорова, који животаре са' вечно истим иживелим мотивима.
Велику пажњу обратили су друштва у свом програму обради народних песама. Извођене су _ сплитске песме »Ако си легла спат« и »Ево сам ти доша« као и шибеничка »Добро вече, Узорита«.
Уметничке песме су изабране и савесно, иако нешто самовољно _ обрађене од младог диригента Данила Данева, чи“
чланови ,
из ШИБЕНИКА
је су оригиналне композиције »Аој. горо« и »Ој соколе« наишле на живо интересовање. Изведене су и »По зими
из шоле« од Хуголина Сатнера, >Коза- |
ра« од Стевана Мокрањца и >Писен Ческа« од Бедржиха Сметане.
Знатан део програма био је посвећен партизанским народним песмама, што је природно, јер многи чланови · хора нису само певали слободи, већ учествовали у борби за. њено постигнуће, Чули смо »Марјане, Марјане« и »Телефон-
„одељења, како чиновници тако и, служитељи, сарађују у новинама. Исто тако треба истаћи зидне новине Царинарнице и зидне новине Одељења ца“ рина. Оне по спољној обради нису потпуно задовољиле, али су по садржини најбоље. Као целина, Подружница Савезног Министарства финансија дала је одличне резултате. Она, је издала у току такмичења за месец децембар 30 бројева новина. На њима је сарађивало 437 сарадниска. У том месецу повећан је број сарадника за 58. Према резултатима из новембра месеца у децембру је издано више од 18 бројева а нових се сарадника, ја-
"вило 837. То је добар резултат. И:
" дитативном погледу новине иду.
ске жице« од Мва Тијардовића, Декли- ·
ћеву песму о »>Вијести«, _ »Хеј, брига» де« од Матије Бора, »Козару« од Оскара Данона и, у славу братских -0слободилаца, »Пјесму о Стаљинграду«.
Солисти Милена. Бодрожић, сопран Рајка Женина, алт Бруно — Беламарић, први тенор Маријан Белама-
рић, други тенор Дујо Беламарић, .ба“.
ритон _ Лука Заниновић и Звоне З0-
рић, басова показали су увоје високе У
метничке квалитете. Београдска публика је топло поздравила госте из. Шибеника.
пак треба очекивати да и у ква-
упоредо са овим повећањем. Са"мо тако оне ће одговорити задатку којем > су намењене и постати штампа најширег круга сарадника — радних слојева — и, са своје. стране, помоћи обнови земље и маса.»
ИЗЛОЖБА 'У САВЕЗУ ПТ. Т.
Месни савез | поштанско-телефонстих и телеграфских установа отворио је у својој сали, у згради Поштанске штедионице на УП спрату, изложбу зидних новина својих синдикалних“ подружница.
Ово је:друга изложба коју приређује овај Савез. шлом изложбом сада изложене вид не новине показале су внатан напредак, Нема више општих н развучених чланака. Кроз све новине види се тежња да им се да што Ллокалнији карактер, да се што више укључе У живот и рад својих установа. Новине потстичу ·на такмичење у раду, крнтикују слабости ин грешке, боре се против бирократије, расматрају уНУстојећи да све то повежу са општим
_ напором за обнову и изградњу наше
трашње проблеме у предузећу, наземље. Омасовљеност ових новина је при» лична. Од око 1500 чланова синдиката досада је у видним новинама сара-
ђивало 548 другова и другарица,
Културно-просветни
рад у Одељењу за
снабдевање
Културно-просветна _ секција подружнице Одељења трговине и снабдевања у Београду активно ради на културном уздизању својих чланова. Слободно време искоришћује се за рад на културном и политичком изграђивању. Образован је мешовити хор, фолклорна група као и читалачке групе. Скоро сваке суботе држе се приредбе, усмене. новине, предавања и др. Програм је увек интересантан тако да га чиновници при„мају са радошћу, а залагањем свих чланова подружнице постиже се све већи успех и приредбе, из недеље у недељу, постају боље.
зидним'
„културном уздизању“
У поређењу са про-.
СТИ ХОВ
0: ОДОСКО] ЗЕМЉЕ
"а
М, Панић-Суреп: „Ада
После поеме _ >Жито«, _М. ПанићСуреп, „Адом“, потврђује свој став правог народног песника своје ве-
мље,
У „Ади“, он је дао једну од оних појава, које, раније, скоро нису улазиле у књижевност, а никако У „јавност“. Кад би се сељаци — бевемљаши — побунили, бранећи своја основна права, тада би се, ју варожицама, малограђани згражали, пуни неспокојства ва своје поседе, — и о' томе је остајао само траг у архива. ма среских начелстава.
У својим стиховима, Панић уметнич- | ки оживљава тешку истину о беземљашима са ада на Дрини — који ' данас „очекују реч правде и за један веома стари грех њима учињен“,
Док је, на пример, његов земљак, Јанко Веселиновић, у прози давао идилу мачванског села, Џанић, У стиховима, бележи стварност. Он је, управо, показао да се право уметничко остварење постиже кроз реализам. ·
Стихови Панићеви причају о сиротим сељацима на ади, о кровињарама-плетерушама, о јечању које до. пире из њих, о еплаварима, буковима, о ватрама поред Дрине, о оборима и биковима, о засејаним њи вама (»све рукама нашим живе«), волу Који је у јарму пао мртав, 0 сушама ни поводњи, и родним бербама,.
Панић _ прилази. побуни _ беземља· ша · реално. А _ поезија у – његовом _ делу је не у оном — декору
прпроде и у необузданим У емотивном вах-
„дивље“ метафорама, него вату, саживљавању са њиховим патњама. У Напоменама, на крају поеме, Панић каже: „Сељаци села Глоговца, У Мачви, од памтивека колективно 0-
брађују једну аду у доњем току Дрине... Зато је ада била богатија шумом и Роднија усевима, нНо ма
која у близини. О својини на аду одавно није било речи, а најмање су то питање потрзали Глоговчани који су је неговали и на њу порез плаћали“. Затим су дошли жандарми да им
надахнутом дубоком љубављу, У.
рео УЛМКЕЛИ ИСТУ
| |
позњим сетвама_
Р
Др Панта Тутунџић
верзитету предавање: „Т екстилне материје“
цијама).
(ЧАС.
А-р ПАНТА тУТУЈИЕ:
ТЕКСТИЛНЕ Мо
МАТЕРИЈЕ
такија
47) ње
И = Предивање С пројенцијамо
држи данас на Коларчевом уни(са пројек-
— Да није с пројемцијама, већ са поделом бонова — била
би пуна сала!
ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД )
Једна добра позоришна. реализација (Поводом Пристлијеве драме „Дођоше до града“)
Неће бити много речи о самој драми. Она је интересантна, у смислу да потстиче гледаочеву о радозналост многим својим стилски, технички и композиционо смелим процедурама. Она је и привлачна, јер третира питања која су на дневном реду живота и света, јер потеже и ставља у дискусију проблеме који крстаре глобусом и пред којима данас застају људи свих боја им свих
отму аду за велепоседнике. Они су облика главе и очију. Са те две ком“
насрнуљи сна сеоску децу. Убили еплавара. И сељаци су се подигли. Са свих страна људи јуре Ко год иде у рукама виле држи, колац стега, ил. секиру с. дрвљашика, ,
. . “ . 4 . Мукло хучи, бучи, ручи, откинути усов гнева Панићеви стихови су мирни, даје побуну бевемљаша без патетике. Али, баш у томе лежи енага. Он не пева о патњама. сељака, нега о
силној спази њихове борбе за живот, 9 слободарству, бунтовништву,
Г7
поненте, Пристлијева драма задржава и осваја пажњу гледаоца м добија га за себе.
С једне стране, она је упадљиво антитеатрална, јер је сва упрошћена у речи и у акцији. Нема друге експресије у њој сем оне која је голи говорни факт, обична ненашминкана реченица, обрт без удела маште и без емотив-
ОН их обојења, дакле, без метафора, без
сликовитих евокација, без средстава која глумцу дају могућности да >пропевас, а гледаоцу подлогу да се лако узбуди: И "нема друге радње, сем оне која "'избија 'из судара „речи, из чи-
правди, о лубави за земљу, 0 на- њеница које оне о људима откривају и
родном устанку. Панић тиме
УМСТ- према којима се онн у току
„саме те
нички продире у најосновније одли- разговорне акције међусобно зближују
ке одлике нашег сељаштва. Своју поему,
рата; и није могао да је објави. Као
у некој симболици, он је у овај рат понео своју књигу етихова, која је тек данас угледала света,
Отихове о српскеј вемљи,; Панић је посветио двојици тезаборавних дру~
гова, Душану Јеркевићу и Васи Ме-_
дану, који су се и сами борили пе ром за бољи живот и пали у борби против фашивма, БР
или удаљују, поврставају н разврста-
Панић је написао пре рају, одређују и карактеришу, не то-
лико психолошки, колико социјално и животно. И тако, неосетно, из речи у реч, они постају два фронта и два све. та. То је овде драмска радња.
С друге, тематске стране, она копвенира пробуђеним савременим расположењима својим грађанско храбрим гледањем _ стварима у очи, што ће рећи признавањем да се крупни, револуционарни проблеми намећу, да су неизбежни и необилазни, да се решавају и догађају ни да човечанство већ стоји пред »градом« нове стварности друштва и живота. Али иза тих признавања, која су, као таква, донста карактеристична за грађанску напредну мисао, не избија активизам убеђења, револуционарне вере, органске повезаности човека за борбену идеју, за револуцију. Драма у закључцима остаје млитава, предикантска, са добронамерним али не и оштро одлучним акцентима. И то, на самоме крају, њена два чина, који местимично корачају свеже смелим ритмом, успорава до у тапкање у месту, а њену садржину, од револуционарне, каквом ју је писац ваљда замислио, претвара у про
|“ револуционарну пропаганду.
Толико о делу, колико тек да се при. каже деликатна драмска с материја од које су наши глумци имаљи да направе позориште. М начинили су, доиста, једно добро позориште од те драме без високих тонова, без узбудљивих речи, без крупних парола, без покрета м гестова, без сцена, дакле са врло мало оних елемената који глумцу дају могућности да се театраљно манифестује и на котурне постави. Наши драмски уметници нашли су се дакле пред туга.
ДЕЧЈА МАЛА КЊИГА
„20 ОКТОБАР“
У издању »„Просвете“ ускоро изла-
зи из штампе прво коло дечје мале књиге „20 октобар“ које се састоји из следећих десет књижица:
ђ „Врапче“ од М. Горког и друге приче;
2) „Рукавице“, прича ина Отаџбикског рата од Јакуба;
3) „Вачарана кућа“ нова;
4) „Јежић—Бежић“ (бугарске народ не приче);
5) „Прича о старој липи“ од А. Анисимове и друге бајке;
6) „Шаљиве народне песме“ из Антологије Јаше М. Продановића;
7) „Отари сат“ од А. Домањске (6 пољског);
8) „Бакина прасад“ од Јелене Билбије и „Мачак Гриша“ од Маје Зрнић; 9 „Иввидници“ пионирска прича;
10) „Оживела цртанка“ Тартаље (песма),
Цена је колу 60 динара. Књижарима мн ревизорима, уобичајени рабат.
Наруџбине и новац слати Штампарском предузећу Народног фронта
Србије, Влајковићева 8 (чековни. ра“ чун 68217).
од А. Плато-
од Ј. Сотњика,
од Гвида
и' дају сличне прпредбе.
љивим задатком да се детеатрализирају, да би направили један добар театар. Није то 'био мали напор, мн не мало самопобеђивање. И доиста, овога пута су се извукли из једног манира под који потпадају ми онн са највише услова да се од њега одбране.
Проговорити _ језиком који не звучи као кроз мегафон м Који не вибрира као жица на хавајској гитари, не упињати се ни у тоналитсту ни у акценту, да би реч добила потенцију и боју. које је чине упадљивом, али неугодно денатуризованом, реченице казивати за онога са киме се на сцени води разговор, а не за оне из мрака који их слушају, вратити својим покретима и својим ставовима мирну животну облину и таласање линија које се не ломе у разделе, као у ритмичким вежбама, једном речју, интелигентно природно живети на сцени, — то су напори који се не чине често у нашем позоришту и зато са наше сцене много пута живот потпуно „отсуствује. „Овога пута „је сцена кроз дуга и напорна два чина живела пуним интензитетом и са ње су у мрак гледалишта _ допирали одјеци правог људског разговора и облици неискривљених и нераскиданих људских кретњи.
Овакав стил се свакако наметао већ и самом чињеницом да драму не прожимају сценски ефекти, да је она. врло оскудна у акцентима који се дају добацивати у публику, да глумцу тако рећи везује руке колико му не допушта да прави излишне гестове. Осим тога, она је глумца ставила и пред један проблем друге врсте. Драма има идеја и наговештава чак једну идеологију, али нигде ништа одређено идејно не саопштава, тако да глумац нема друге могућности сем оне коју му сама оваква материја намеће, да садржину — тумачи: ништа нема да подвуче, нигде да гласом удари, већ само и искључиво да се кроз мирну, обичну реч одређује и као човек и као носилац једног става. Дакле, по свему, Пристлијев начин је био изврсна, и врло корисна вежба за наш глумачки кадар. Она је показала да се он врло лепо може лечити од неугодног театрализованог манира који царује у нашем позоришту. Ту терапију су овога пута доиста са пуним успехом применили редитељи који су овај текст, имали за глумце да протумаче и њих да оспособе да га публици прикажу (Клајн и Милошевић). Осећало се да су редитељи дејствовали не по неким стеченим и укорењеним позоришним нагоњима, већ са интелигенцијом, са културом, са разумевањем за позориште и драмску материју.
И тако се постигло да су сви извођачи дали већу меру од оне на коју смо навикли. У једном складно подешеном декору, у скромно, али адекватно ситилизованом амбијенту без ултра-реалистичне наметљивости, али и без смелих претеривања, скоро на неутралној сцени, они су живели као ретко кад, Они старији, искуснији, са сигурношћу и снагом у себи, имали су тренутке кад се премашују, а меки млађи или из средње генерације постигли су белегу за коју би се тешко помислило да је могу доскочити. Разуме се, кад би се ушло у анализу игре појединаца, било. би несумњиво детаља за критиковање, али општи утисак је у главном сасвим повољан, реализација ове драме је један видан успех, домет који се не постиже често на нашој сцени, и ми смо. то и хтели овде да подвучемо,
Милан Богдановић
ГОСТОВАЊЕ ПОЗОРИШНЕ ТРУПЕ П РЕЈОНА
У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ.
Позоришна трупа П рејона, састављена претежно од дилетаната, гостовала је 8 о, м. у Великој Плани и дала одабран програм.
У препуној биоскопској сали, уз бурно одобравање присутних, дене су рецитације, читање из књиге „Приче о Лењину“, меколико актуелних скечева и Нушићева комедија. у једном чину „Власт“.
Приликом _ поласка становништво | је срдачно поздравило чланове По- | зоришта 1 рејона и позвало их да што чешће долаве у Велику МИНА
изве- _ ;