20. oktobar
|
Неколико примедаба на уличке и кућке
При указивању на разне недостатке фронтовских уличних и кућних конференција, констату“ ју се често на овом месту извесне грешке и пропусти, али притом махом изостају конкретни предлози за њихово отклањање. Циљ овог написа би био да се дотакне неких организационих мера, чијим би се спровођењем могло допринети правилнијем раду односно већој продуктивности таквих конференција.
Учешће у дискусијама
Готово је општа појава да је дискусија на уличним и кућним конференцијама _ ограничена на иста лица. Разлог томе је између осталог и тај што већина посетилаца није упозната са дневним редом конференције. Да би неко могао активно да учествује у њеном раду, потребно је да претходно проучи материјал који ће бити предмет дискусије па да може да изнесе своје припремљено и образложено мишљење и да га евентуално брани. То готово редовно није случај. Тако на пример са садржи“ ном односно предметом једне уличне конференције упознати су махом само секретаријат и одбор, а ређе ужи и шири актив те улице. Грађани, који на конференцију дођу, уствари не знају о чему се ради. Позиви који се дан раније истакну на улази. ма зграда говоре обично само о месту и времену састанка.
На тај'начин дискусију воде само другови и другарице из одбора, који су, познајући тему, за сваки конкретан случај мањевише припремљени, Остали могу за оно време колико траје реферат тек да се сете нечег о чему су случајно обавештени, ако не желе да њихова „излагања“ буду само фраза.
Према томе, за активизирање дискутаната мислим да је потребно да се на објавама о сазиву конференције обавезно ставио и њен тачан дневни ред.
Дневни ред
У својој новогодишњој пору. ци маршал Тито је подвукао; „Разни састанци и конференције не смеју бити сами себи циљ, већ морају имати производни карактер, карактер савјетовања ка» ко ће се што боље и брже извршити и остварити извјесне задаће које стоје пред нама“. Тај
' производни карактер конферен-
вила на булевару Арсена
ције треба да се манифестује већ у њеном дневном реду.
Поред главног проблема, обрађеног у једном реферату са дискусијом, свака улична или кућна конференција требало би да обухвати у кратким потезима и друге актуелне моменте. Ту пре свега долазе разна саопштења и обавештења Градског фронта, затим питања расподеле огрева,
текстила, обуће и др. уколико спадају у надлежност уличних елбора.
Приликом ранијих конференција о изборима, као и сада, када се прорађује нацрт Устава, због важности примарног реферата сви актуелни текући проблеми углавном се занемарују. Изгледа да руководиоци конферевција сматрају да би “њиховим изношењем био умањен знача!
" умањило
О ПРЋУАУ ПОАРО ИКОНУ СПРИРОДИТМАА, ТЕУЛЕКО ЛЕ ПРВА ЛАВА,
конференциге
осковног питања конференције. Ово наравно није оправдано. Јасно је уочљиво који је проблем примаран, али је разумљива и неопходност изношења текућих питања, која треба да имају једио столно место у уличним и кућним конференцијама, Не би значај једне уличне конференције, која на пример има за главну тему прорађивање ХТУ главе нацрта Устава, ако би руководилац пре тога обавестио грађанство о начину уписа У чланство Фронта. Примећено је наиме да се многи уписују У Франт и у предузећу у коме раде и у улици у којој станују. Неправилност _ оваквог поступка треба свакако истаћи. — Тако исто конференција не би изгубила од значаја ако би се у почетку упозорило грађанство на начин добијања или подизања текстила, обуће и ђона или дрва и угља, јер се оваква саопштења преко дневне штампе обично не дају.
Чини ми се да би дневни ред једне уличне или насељске конференције требало према томе, да обухвати актуелна саопштења, реферат са дискусијом и пнтања са предлозима.
Објављивање конференције Објављивање конференције са актуелним дневним редом при. вућиће више посетилаца, а из тога ће резултирати плоднији рад. Наравно да је битно да се благовремено што већи број грађана упозна са дневним редом и уопште са сазивом конференције. Ту чланови одбора од“ носно повереници кућа треба да буду много активнији. Поред уобичајеног начина истицања објава о конференцији требало би на неки начин обавезати и фронтовце — настојнике зграда — да лично обавесте станаре о конференцији и о њеном дневном реду.
Све ове предрадње треба да буду извршене бар два дана пре него што је конференција заказана. Руководство
Руководилац конференције тре» ба увек да изложи и подесан одређен правац у коме ће се дискусија кретати. Исто тако треба увек, и у почетку и у току конференције, да упозорава дискутанте да дају што крађу и аргу“ ментисану изјаву, спречавајући сва понављања, удаљавања од теме и слично, јер се на тај начин успорава рад конференције и попушта напетост пажње код слушалаца. С друге стране развлачење конференције утиче неповољно на одзив учесника.
Руководилац конференције треба да се постара о томе да се о њој води записник. На тај начин цела конференција добија форму, а одговорни другови јасан преглед даљег рада по изнесеним проблемима.
С обзиром на временску ограниченост конференције треба да буду најпрецизније вођене.
Дом инвалида народног хероја Вукице Митровић
За годишњицу ослобођења Београда, за 20 октобар, жене Трећег рејона решиле су да даду видан израз захвалности 0нима који су највише допринели нашем ослобоћењу. Ппепомкеш је да се за тај дан отвори дом за жене-инвалиде из народноослободилачке борбе и да тај дом носи име народног хероја Вукице Митровић. После дугог тражења наћена је једна с
арађорђевића број 14, која је, пе својој лепоти и по своме поло жају, одговарала намени.
Свесрдним залагањем великог броја жена Трећег рејона вила је очишћена и уређена, 'а затим су се жене својски заузеле да овај дом попуне неопходним инвентаром. Тако су од Министарства социјалне политике ФНРЈ
и Одељења за социјално старање
ИНО-а Београда добиле 25 кре-
вета, 110 ћебади, прекриваче за : 120 : пешкире и ку- :
кревете, завесе, јастучнице, метери платна, хињско посуђе. Са своје стране
жене Трећег рејона дале су до: :
му 835 јастука и својим осталим прилозима у стварима оспособиле просторије. Нарочито су настојале да разним украсним предметима даду дому изглед и топлину домаћег огњишта. Било је ту књига, јастучића, вазни, пепеоница и разних ситница које су допринеле улепшању одаја!
Да би другарице у дому и у:
тој удаљености од центра града биле у сталном додиру са вели ким збивањем данашњих време на, н да би им се. пружила нај-
лепша разонода у музици, жене Трећег рејона купиле су из својих прилога и даровале су дому један леп радио „апарат. Одазвало се и Удружење ликовних уметника и као свој дар за у' лепшање дома дало око 80 умет ничких слика и скулптура, тако
да дом инвалиткиња личи на дивну галерију слика.
И да ово лепо остварење не буде само од пролазне · вредно-
сти, примио се Антифашистички фронт жена Министарства просвете Србије патроната над тим домом.
Милица Бингулац
Почетак им завршетак
Питање тачног почетка конференције и уобичајених закашња“нања често се прелреса, али без конкретних побољшања. _Рђава пракса да се са конференцијом
пз"чиње читав сат касније од заказаног времена, одбија многе, карочито радни свет, од посете За ово је кривица највише до рукогодилаца који су сеу почетку према том проблему односили равнодушно, па су чак и личним _закашњавањем давали рћав пргмер. Дешава се, на пример, да грађани после пола сата чекања одлазе са места где је конференција заказана, да би успут срели руководиоца на у-
КОНКУРЕНЦИЈА
= Како посао, комшија7 =— Море, мани. Откад стигоше ови Унрини пакети, нико и
не гледа кестење.
Сви жваћу гуму.
лици У пословном или каквом другом разговору.
Са оваквом праксом треба што пре да се прекине. Конференције треба почињати тачно у заказано време, о чему грађанство треба у свакој прилици и у ви. ше махова обавештавати. Ако би се у исчетку конференције давала актуелна упутства по текућим проблемима од већег значаја грађани би се убрзо навикли на тачност, јер би пропусти овог дела конференције штетили уствари њима самима.
Конференције треба закључи. ти чим је дневни ред исцрпен и чим се дошло до једног резултата. Просечна дужина трајања једне уличне или кућне конференције требало би да износи највише сат ипо, а у изузетним случајевима до два сата.
Раша Савић
Пожртвовг ни рад антифашчсткиња на насељу Кграбурма
Жене Карабурме предано се залажу у свим акцијама Фронта, почев од првих дана ослобођења, како У данима док се водила барба на фронту, тако н данас када се ради на обнови земље. Када је требало обилазити рањенике, ишле су групе од 200 другарица у болнице, носећи поклоне које су често од својих уста и своје деце одвајале. Брига за децу, а нарочито за децу палих бораца, била им је век на првом месту и жене са
арабурме прве су запазиле и указале на тежак живот пионира: у Централном лазарету. Оне су толико времена проводиле код деце, да су се „добронамерни управљачи“ питали: „Шта значе толике | посете · жена;“ Прале су, рибале и крпиле, тако да су се деца на њих потпуно навикла.
Карабурма има м жене хероје рада: Надежлу Љубојевић и 70годишњу Нату Павловић, а а улицама срета се безброј жена са значком „Крв за јуначку крв“,
На конференцијама гро грађана сачињавају жене. Поцепане н босе, са заспалом децом у на. ручју долазе оне да дискутују о нацрту Устава м учествују У раду читалачких група.
Сада се завршава акција прнкупљања поклона за инвалиде. Многе које једва „животаре од својих малих плата одвајале су задњи динар само да би се што бољи поклони припремили. До сада је већ прикупљено поклона у вредности 10.000 динара. ,
| Боб
Обабо раде Титоби пионири
· одојчад.
Пред заводом за стерилизацију млека у Ломиној улици бр. 17 евкодневно могу да се виде редови људи Који чекају млеко за Свет којн долази у већини случајева је сиромашнији и није у могућности на дрги начин да дође до млека. Пре неки дан у општој гужви, чекајући на ред и плаКајући рачун, жена једног трамвајског Кочничара изгубила је 1000 динара. Новац је нашао Драгољуб Атанацко вић, ученик другог разреда | гимназије, Мали пионир није о клевао ни једног тренутка и пре дао је новац благајнику Сточи: ћу, да би га он вратио сопстве нику. оносимо слику малог Драгољуба на кога треба да се угледају сва београдска деца.
Изјутра, када је син црвено армејца погинулог на ЧРОИ Љоња Баранов изашао из КУ : и упутио се у школу, мимо Пи га је пројурио камисв до ВР натоварен _ китњастим јелама.
оном ечко је погледао за КЕМИ + у би добро било
и помислио како да и код његове куће о ожићу буде јелка. | .
"Кад се Љоња вратио из шко ле, затекао је у стану Клавдију Обипову и Варвару Иванову. Совјет.ке друштвене _раднице
причвршћивале су у његовој соби дрвено подножје за божићње дрво. Испоставило се да је от' сек за државно старање и збри Њавање породица војних службеника рејонског _савета рад ничких депутата Пролетер: ког рејона Москве. уз дозволу :20" њине матере, одлучио да у стану Баранових номести божићње дрво за сву децу изгинулих бо раца и децу инвалида Отаџбин“ ског рата, која су становала У истој кући.
Јелку су донели и учврстили увече. О ипова и Иванова су за једно с Љоњом и његовим дру" говима китили дрво играчкама, намештали на њега разнобојне електричне лампице. Јелка је била веома лепа.
Марија Бенедиктова, управни“ ца рејонског отсека државног старања испричала је новинарима; — Још у прошлој години ми смо организовали намештање божићњег дрвета по кућама, за децу изгинулих на фронту и ин" валида Отаџбинског рата.
Рејонски отсек означио је У
%
!. Ливење израђевина из течног челика
Досад је металургиска техника знала само за два. начина, изра: де челичних детаља из калупа: ливење предмета, из течног (житког) челика и ковање предмета од тврдог челика. Совјетски ин жењер Мван Бобров, главни металург Миноченске фабрике за грађење стројева, нашао је нов,
р_
Синдикални живот
Нове норме у фабрици „Бата“
У фабрици „Бата“ децембарско такмичење примљено је са радошћу и одушевљењем. Сваки се радник трудио да да што више од себе, знајући да тиме помаже своју државу, њену изградњу и свој опстанак. У прво време норма рада била је 200 пари ципела дневно. Одмах потом радници су норме пребацили за 100 пари, тако да је постављена нова, норма. 300 пари. После тога, пошто је било довољно припремљеног материјала, и та је норма пређена за 50—60 пари.
Важно је истаћи да је У овој фабрици рађена све до прошлог месеца дрвена, обућа, што значи да су се радници брзо прилагодили преоријентација пронзводње и помогли је активно.
Пожртвовање радника, њихов предани рад, доказ су да У нашој Републици љубав према раду свакодневно расте'и радним еланом побеђују се све тешкоће,
Катарина Туркајић
Такмичење у предузећу „Микрон“
Приликом годишњице обнављања савеза металаца организована су синдикална такмичења по свим металским предузећима.
Ово такмичење, које је организовао Синдикат, прихватили су н радници предузећа „Микрон“ Као главна тачка такмичења постављена је дисциплина у раду. пошто је на посао закашњавало 20—925% радништва.
За време такмичења успело се, да се тај проценат смањи на 2—2 5%6. На питању културнопросветног рада у фискултуре урађено је такође доста. За време такмичења учлањена су у културно - просветно лоуштво „Радник“ још 32 друга. Поред о-
На Звездари је отворено засебно одељење
школе бр. 14
На Звездарн је јуче свечано отворено засебно одељење основне школе број 14 Даљина овог перифериског краја од града већ одавно је налагала потребу отварања бар једног одељења, ако не и целе школе за децу овог снромамног удаљеног и преко зиме скоро нелриступачног краја. За то је оспособљена зграда бившег омладинског дома Свечаност је отворно референт за основне школе Петог рејона Брана Јанковић који је говорио 0 новој просветној политици, н демокрагизацији наставе. Овој свечано. сти присуствовао је великн број гра! ђана овог оасеља.
Са новом годином школа је већ отпо· чела са радом.
вога, радници предузећа „Микрон“ раде ударнички, како би што више повећали производњу и тиме довели своје предузеће на вођство свих металних пред“зећа.
Треба напоменути да је омладина. схватила 0ово такмичење врло озбиљно, м Да ради упоредо са својим старијим друговима на довршавању производног плана који је постављен за ову годину у предузећу.
Уларнички рад ковача „Белсапа“
Пре неколико дана, донесен је У ковачницу „Белсапа“ један предмет који је био тежак 100 килограма из „фабрике „Бостон“, на обраду. Тај предмет је требало што пре обрадити, јер је 100 радника фабрике „Бостон“ чекало на њега, пошто је то био један неопходам део машине за израду гума. ;
Другови ковачи Петровић, Јакшић, Игњатовић, Цветковић и Рајић, приступили су одмах 06ради тога предмета, како не би дошло ло застоја посла у фабрици „Бостон“. Напорним и пожртвованим радом они су успели да обраде тај предмет за 23 и по радна часа. У нормалним приликама обрада тога предмета би „трајала око 50 радних часова. На тај начин, ови другови су постигли проценат од око 112%.
Управа предузећа сасвим је правилно оценила њихов ударнички рад и наградила их сва: ког са по 60 радних часова, за овај предмет, што ће им бити у. рачунато при исплати западе,
Лазар Декић
Такмичење наставника Шесте мушке гимназије
Да би помогли рад организације – Народне средњешколске омладине, наставницн Шесте мушке гимназије организовали су такмичење, које је — дало видне резултате. Професори су посетиАн многе састанке група за учење н одржали 102 ванредна часа, што су обављалн поред' редовних предавања у гимназији На томе раду нарочито су се истакле наставнице Стевановић, Мих»јловић, Чонић ни Дадић, У организовању школске економије ђачке кухиње нистакла се другарица Ђорђевић. Професор Душица Радивојевић спремила је репрезентативну фолклорну групу, а залага1 а Александра Залијева а-
е великн елитни х ј . ји преко 130 чланова. Мк рео
Ангажовање наставника у овом такмнчењу није се одразило само у побољшању наставе, него је у њему дошло до изражаја међусобно поверење и аругарство наставника н ученика који ззједсе чапорима изграђују нову школу
варају младе кадрове интелнгенције, 8 а ан
Владимир Кањух
ЕН о диавот. а РАД У ССОСР_Ж—
ЈЕЛКЕ ЗА ДЕЦУ ИЗГИНУЛИХ БОРАЦА
тивисткиње отсека
Новине у Сов,
трећи начин за ливење челичних ; ;
шуму из које Раднице и зк" накуповале радњама. Али се је мало играчака за сву децу. После рада, оне су правиле играчке и украсе, девој чице су исецале и лепиле ланце од разнобојне хартије и од вате и шљокица шиле огромне „деда“ мрлзове“. =. |
Радо но су деца погинулих ратника провела Божић прошле године Ове године биће још леп“ ши. Јеле су намештене по становима. набављне су и играчке. Отсек је на куповање и прављење украса за јелке утротио не: колико хиљада рубаља. Радници фабрике „Динамо“ за грађење електричних стројева похпоналЕ су за кићење јелки У Москви 1 хиљада разнобојних електричних лампица.
Деци су спремљени и други дарови. У сваку породицу изгинулих црвеноармејаца и инвали“ да доћи ће по јелна активистки“ ња, Она ће организовати игре и песме око јелке, раздаће деци дарове и позивнице да дођу 0 Божићу у Дворац културе, гле је намештена јелка за сву децу рејона.
Весело и радосно ће свака совјетска породица ове године провести новогодишње празнике. За депу чији су оцеви поги“ н“ли на фронту или су постали инвалиди, побринула се држава. И у њиховим домовима биће нсти такав празник, као и код све остале совјетске деце. 1
Галина Дробот # 8 "1
ће се донети јеле.
су. играчака у показало да
"етској техници
детаља непосредно од „течног челика. . Технички поступак у производ њи ливених челичних детаља вео ма је упрошћен услед овог проналаска. Предмети (детаљи) ковани од течног челика добили су нова, изванредна својства: ови су отпорни према киселинама чак и после седмочасовног стајања у соној киселини такав пред“ мет не подлежи промени, остаје
отпоран као и челик који не гђа. | Потрошња метала са новим
начином каљења, своди се на, 55 процената. Иста челична израђевина, која је са ливењем у земљаном калупу стајала 250 рубаља, а при ливењу у металном калупу 123 рубље, сада, произведена на нов начин стаје само 56 рубаља, Миноченска фабрика са успехом је организовала се риско ливење предмета по новој методи. ,
2. Преокргт у стаматологији
Група совјетских научника-лекара начинила је значајан проналазак у области зубне технике. Тиче се зубних протеза. До“ скора је као основа за вештачке зубе служила, као што је позна“ то, плочица од каучука који се одликује пластичношћу. Међутим, каучук има и крупних мана: он надражује пљувачне жлезде, усисава остатке хране итд. Радници у московском Институ“ ту за трауматологију и ортопедију, на челу с професором Вињиним, после дуготрајних истраживања разних група пластилних маса, нашли су међу акрил“ ним смолама, прерађену на ол> говарајући начин, нову пластичну масу, која не само да не забстаје за каучуком већ у многоме превазилази каучук пластин ношћу, а у исти мах нема недостатака _ својствених _ каучуку. Штавише: каучук се примењивао само као основа за зубне протезе, док се акрилна пластична. маса искоришћује не само као ослонац за протезу, већ се од ње праве и зуби, ваде калупом круне и намештају мостови изванредно трајни. Ова пластична маса погодна је и за бојење, те се могу правити делови обојени према потреби.
Неколико специјалних фабрика У Москви, Лењинграду и Харкову већ су почели масовну пронзводњу новог типа акрилата н вештачких зуба од њега.
==.
ШКОЛА ЗА СПРЕМАЊ СТРУЧЊАКА ЗА ЕС ТАИ РА. ЦИЈУ ИСТОРИСКИХ СПОМЕНИКА
ар јавља;
очев од Нове годин димиру се отвара а ничка занатска школа. Она ће спремати стручњаке за рестаљ урацију историских споменика. Предвиђа се спремање – стручњака зидара, вајара н резбара.
Уметничка. занатска – школа, која је основана у Мчеру спремаће такође уметничке. мивтк туристе, везиље ин гравере.