20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У. ГОТОВУ

БРОЈ 60 ГОД.

Изо

ори

за радничке

повер

Избори за радничке поверенике у Београду су отпочели. У преко 80% предузећа, где су већ избори заказани појавила се само једна листа. Како је законом и уредбом о избору радничких поверника предвиђено, у таквим случајевима формалних избора неће ни бити, пошто се друга листа није ни појавила. = Радничка класа свесна је улоге коју имају раднички повереници и свесна је потребе свога јединства.

- Много сумње не може ни бити ко може доћи у обзир да буде предложен за' радничког повереника. Постоји само један пут, само један излаз: радничка класа, да би побољшала свој положај, зна да то све зависи од њеног залагања, од њене будности, од њене помоћи народним властима на пољу обнове земље. Радничка класа зна да пут ка побољшању њеног живота не може да иде ка повећању плата, тринаестој плати — већ ће она побољшати свој положај _ само појевтињавањем живота. Својим сталним напорима да се повећа производња, да се усавршавају алати. и машине, да се откривају нови, савршенији' облици проинзводње, да се повећа продуктивност рада, да се смање трошкови производње — то је пут ка обнови земље, то је ка побољшању живота радничке класе. Производити што више, производи. ти. робу што бољег квалитета, производити што јевтинију робу — то је пут ка брзој обнови, ка консолидацији наше земље, пут ка побољшању услова живота радничке, класе и свих радних слојева. Ко нас води тим путем, ко је најбољи, најмарљивији радник. на, машини, на_ органи“ зацији посла И у администрацији, ко је за борбу против би рократа и саботера у производ“ њими у администрацији, У трговини 'и снабдевању, ко је против ' учмалости и поспаности, ко је за борбу против малодушности, ко се залаже за трајне и праве интересе радничке класе, нашег народаи државе — тај може доћи У обзир за радничког повереника. Само такви могу да заступају интересе радничке класе,

На томе путу радничка класа, разуме се, наићи ће и нанлази на тешкоће, Остаци реакције, остаци заклетог непријатеља радничке класе и нашег народа имају још привредних могућности, а одатле и политичких, да ометају обнову земље. Они су свесни да брза 0обнова наше земље значи консолидацију наше државе, значи бољи живот радног народа, значи задовољство и срећу радних Људи. Они су свесни да обнова наше земље иде у корист радних слојева, да је обнова пут даљег развитка народне револуције у нашој земљи. Разни "Арамбашићи, Радоши Недићи, Маршалеки, Бошковићи и други не могу заборавити на оно стање када су њима служили и полигија и војска и државни апарат и: штампа, Они не могу заборавити оно стање у бившој Југославији, када су могли безгранично зарађивати и "богатити се на беди и невољи радничке класе; Они не могу заборавити оно стање када су они могли сваки штрајк радника да угуше полицијом. На телефонски позив фабриканта долазила је полиција, хапсила, пребијала и прогонила оне радне људе који су се залагали за бољи живот свој и својих другова. Они не могу заборавити своје предности и повластице у пореској политици, У добијању зајмова од Народне ' банке, државних субвенција, _царинских _ повластица, ·извозних премија и др. Они, даље, не могу да забораве да су за време. окупације правили добре послове, богати“ ли се на беди и невољи наших народа, у првом реду радничке класе, Лепо им је било када су Немци са камионима паре довозили и чашћавали (фирма „Млава“. А. Д,, директор госп. Маршалек). . Ти људи би хтели да се врати старо. Они отежавају нашу обнову. Они сакривају робу, они. поскупљују продукте, поскупљују трошкове живота радних људи, Они су вешти: праве се великодушни, нуде својим радницима повећање плате (случај Првог акционарског _ млина, Швајцарског друштва „Снага и светлост“ и неки други). Они би на тај начин желели да се при.

енике

кажу пријатељима радничке класе, желе да добију политичку подршку у својој противнародној работи. '

С друге пак стране, они знају да ће повећање трошкова производње пасти на терет потрошача у првом реду и скоро искључиво на радни свет. Знају да ће преко својих веза, преко разних Пејчиновића и, Николића успети да им ти издаци буду урачунати у цену трошкова производње. Они су мајстори у проналажењу веза, они знају да подилазе радницима, они су прави уметници за прављење збрке и дезорганизације производње.

Сада, када прилазимо прављењу производних планова, они ће користити све своје везе, уложи“ ти све своје способности да привредни план наше владе што више омету. Када им таква подлост успе, онда се подругују како смо неспособни да водимо

државу, да организујемо производњу, да ово или оно не ваља. '

Радничка класа, наше синдикалне организације, заложиће све

„своје снаге да те господе што

пре нестане, Ми ћемо свим силама радити да откријемо саботере и дезорганизаторе у привреди и у администрацији и да они буду изведени пред суд и најоштрије кажњени.

Наши повереници биће они људи који ће нам у томе помоћи, Управо то и јесте најважнија улога радничких повереника. Ми ћемо преко наших повереника моћи видети праве и стварно неопходне трошкове производ ње и нећемо. дозволити да у калкулације цена робе ни пара више не. уђе него што је потребно, Ми ћемо преко повереника моћи да видимо; да ли се наша на. стојања за усавршавање и повећање _ производње _ прихватају, да ли се управа предузећа залаже у том правцу или саботира. Ми ћемо преко повереника контролисати да ли и зашто готова роба недељама и месецима стоји у фабричким магацинима. Ми ћемо видети куда и пошто иде готова роба, одакле и пошто се добијају сировине. Како се испуњава производни задатак итд.

Сасвим је разумљиво да због овакве улоге радничких повереника, послодавци, као и они ко. јима није циљ брза обнова наше

земље, чији интереси нису исто-.

ветни са интересима народа, покушавају да убаце за радничке поверенике своје људе. Ако то није могуће, онда да бар убаце такве људе који нису ни вруће ни хладно, ни тврдо ни меко. Они мисле да ће макар и на тај начин . отупити ону будност радничке класе према штеточинама и саботерима, шпекулантима и црнобрзијанцима.

. Они се служе јевтиним паролама, како су радничке и чиновничке плате прениске, како је живот тежак, како је снабдевање слабо итд. Ми, свесни радници, одговарамо тим људима и њиховим слугама да ми знамо да је раднички живот још увек тежак, али знамо и то, да су га баш они направили тешким и да су они криви да се тешкоће још повећавају. Ми знамо да су плате малене, но оне су малене зато што су они подизали и подижу цене, што поскупљују трошкове производње, што користе сваку могућу рупицу да робу изнесу на црну берзу. Ми знамо да је снабдевање још увек слабо, но ми знамо да су га баш они отежавали и да су правили и праве свакодневно невероватне покушаје да отежају промет робом, да на разноразне начине онемогућавају да роба. буде брзо и што јевтиније достављена радним слојевима ове земље. Радничка класа зна да када стане на пут свим саботерима, штеточинама, шпекулантима и црноберзијанцима, када ће свесно са свим својим снагама допринети што бржој обнови земље, организацији администрације, промету и расподели робе — једном речи да помогне народним властима у настојању да савлада тешкоће око обнове земље — да ће онда ићи боље. У томе, између осталог, и лежи прави значај избора за радничке поверенике који се данас спроводе у свим београдским предузећима. ;

Будућност раднога народа је у његовим рукама.

Грга ЈАНКЕЗ

НЕДЕГОНИ ЛЛАСТ ПНАРОЛДМНОГ СРРСНАТА БЕОГРАДА ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА — | |

„конференција и зборова.

БЕОГРАД, 25 ЈАНУАР 1946

оци Ј Ста

'М),

1 пред Устав

Једнодушност претставника нарола у расправи о Уставу

- одраз полити

· народних маса

Почетком децембра Министарство за Конституанту, по одо-, брењу савезне владв, поднело је нацрт Устава ФНРЈ на расправљање. Уставотворној скупштини и у исто време на јавну и свенародну дискусију. Упоредо нацрт Устава, је расправљан и дискутован у уставотворним одборима оба дома Уставотворне скупштине и у народу. Јавна дискусија нацрта Устава прет-.

„стављала је велики јавни поли-

тички празник последњих недеља. Устав је продро до послед-

„њег кутка наше отаџбине и по-

стао је предмет расправљања, на, | стотинама хиљада. састанака, Овај свенародни збор поводом надрта Устава је широко популарисао и демократизирао предлог основног закона наше републике. Народ је у својим основним масама, био поносан што му се први пут у његовој историји даје прилика да активно учествује и сарађује у састављању Устава, који уобличава, и гарантује све његове дубоке тежње за стварањем независне, слободне, братске и истински демократске заједнице. Народ је на својим састанцима Устав схватио, одобрио и послао низ својих примедаба и мишљења како у погледу на форму тако и у погледу на суштину предложеног нацрта У-

"Фтава, У своме говору на почета

ку дискубије о нацрту Устава У пленуму оба дома Уставотворне скупштине, 17 јануара, ове године, заступник министра за Конституанту Милован Ђилас је истакао да је „став народа позитиван према надрту Устава јер нацрт Устава одговара борби наших народа за национално ослобођење и за истинску народну демократију.“

Исто тако у уставотворним одборима Савезне скупштине и Скупштине народа, нацрт Устава је подвргнут дубокој, озбиљној и свестраној дискусији. Не само да ниједан предлог Устава, осим нацрта Устава Министарства за Конституанту, није био поднет уставотворним одборима, него су уставотворни одбори једнодушно истакли да никакав друкчији нацрт Устава, не би могао бити усвојен као основа за њихов рад. Предложени нацрт Устава, је изашао из уставотворних одбора делимично измењен

чког јединства

и допуњен. Али све ове допуне и измене, као што је истакао на првом састанку новог заседања,

Уставотворне скупштине Моша.

Пијаде, претседник Уставотворног одбора Савезне скупштине, ишле су само у правцу техничких и стилских усавршавања одредаба нацрта Устава. Међутим, сам нацрт Устава како у основним начелима тако и у прописима о државној организацији је примљен једнодушно и потпуно од. стране оба Уставотворна, одбора и свих њихових чланова.

Нацрт Устава ФНРЈ налази се данас на дневном реду расправљања у оба дома Уставотворне скупштине. Од 17 јануара, свакога дана неуморно народни посланици држе своје говоре у великој начелној дебати о нацрту Устава. Навикнути на велике и брзе догађаје за последњих годину дана, ми још нисмо у стању да довољно схватимо велики и далекосежни значај рада наше Уставотворне скупштине. Сувише близу крупних догађаја, ми још вероватно нисмо у стању да сасвим правилно одмеримо и оценимо искивање једног великог друштвеног и народног дела чији смо активни учесници. Кад се догађаји мало одмакну од нас, ми ћемо још боље разумети да

"је рад Уставотворне скупштине |

која расправља нацрт Устава ФНРЈ један велики историски догађај.

Данас, у почетку 1946, после тешкога ослободилачкога рата, у Европи која се постепено и мучно диже из рушевина фашистичкога растројства и уништења, Уставотворна, скупштина У главном граду наше Федеративне Народне Републике расправља у коначној инстанци нови Устав. Дискусија у Уставотворној скупштини је зрела, озбиљна, слободна, једнодушна, позитивна и конструктивна. Сви говорници изражавају на разне начине и са разних филозофских и политичких гледишта своје недвосмислено, потпуно и слободно одобравање нацрта Устава, као целине. Народни претставници свих наших народа, слободно изабрани посланици националних мањина на својим језицима, осуђујући једнодушно стару и ненародну политичку и уставну прошлост, додају свој глас једној озбиљној и чврстој апотеози

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003, 20-443 и 26-521

#

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

"поглед на Кнежев споменик“

великих тековина народне власти, братске и равноправне заједнице и свим крупним економским, друштвеним и културним променама, које нацрт Устава, потврђује, повезује и стабилизује. Ова једнодушност у различитости, као што је истакао др. Благоје Нешковић, и многи говорниц после њега, је само неизбежан и веран одраз политичког јединства које је остварено у основним масама народа. Историски значај данашњег заседања сУставотворне скупштине лежи у .„-ме што Врховно п;-- “гв"ичКОо. тело наших народа не само прво и коначно расправља нацрт једног Устава, Устава истинске демократије, него што оно расправља са сигурношћу о Уставу који ће наши народи несумњиво и брзо добити као основни закон своје Народне Републике. Ово је први и јединстве-

Штеточине у мишјој рупи

још увек кују завере“.

„Остаци разбијене реакције сатерани У мишју рупу,

== Ме

ои оисои те

(Моша Пијаде)

пене

Та

Правец

— Е, вала ћемо им овим запушити и последњу рупу.

ни пример у Европи. Док у извесним земљама реакционарне и профашистичке снаге васкрсавају старе и назадне Уставе, док се у другима врше тешка и мучна погађања и цењкања око закрпе или побољшања старих устава, Уставотворна скупштина нове Југославије 653 икаквих партиских пазара, јединствено и слободно улаже све своје напоре да обогати наше народе једним новим оруђем за започету и незауставиву (борбу стварања и продубљивања, слободне, независне, срећније и боље државне заједнице. Ово преимућство нашега положаја према другим земљама у Европи и тиме оригиналност нашег Устава састоје се у чињеници да наш Устав ништа не измишља и вештачки не ствара, него потврђује и систематизира, дубоке друштвене, политичке и националне промене које су се одиграле у нашој стварности, промене које су крунисане прелазом власти 'из руку експлоататорске и привилегисане мањи не у руке основних народних маса, односно највећега броја наших грађана. |

Значај с рада Уставотворне скупштине „лежи и у томе, што слободно _ изабрани — народни претставници . ст-“рају не само један нови и бољи тип државе, тип народне демократије за наше ароде, него: и за све друге народе који се налазе на путу ослобођења од националног "угњетавања, социјалне неједнакости и уставних уређења У корист мањина. Озбиљна мирноћа, сигурност, свесно, али скромно уверење, излазе из свих говора претставника, наших народа, бораца ослободилачког рата и неимара напредних и бољих услова за живот народа. Нико није тако скроман и сигуран у себе и јединствен као народи који стварају боље и више типове друштвених заједница. · Далекосежан је и историски значај Уставотворне скупштине ФНРЈ, која прва у Европи после победе над фашизмом и реакцијом искива ови и народни Устав као оруђе и средство не са-

мо наше него и светске демократије. | Др Јован ЂОРЂЕВИЋ