20. oktobar

ма

Франц Јозеф: — Не бојте се, децо! Неће вас нстерати из Корушке, јер тамо не гоне ни оне који прогањају Словене!

ОБДАНИШТА УСТАНОВЕ РАДНОГ НАРОДА

Прошле године у ово доба, када је Београд још увек личио на ратну варош, међу првим и највећим бригама наше народне власти било је збринути децу од зиме, глади и улице. То је био велики проблем који се морао хитно решавати. Уз сарадњу АФЖ-а и Црвеног крста почела су се отварати дечја обданишта У којима су деца нашла добру заштиту у овим тешким ратним данима.

Победоносно је завршен рат, настали су дани напорног али мирног рада на обнови земље. И У овим данима обданишта као установе за заштиту деце остала су неопходна потреба, али сада не више да се деца збрину од глади, зиме и улице, већ да се мајци радници и намештеници, омогући да се може мирно посветити раду на обнови и. из-

> градњи земље, да се жени, која

се, ослобођена робовања, укључила у јавни живот друштвене заједнице, омогући да у томе раду да свој пуни допринос и да се мајци са много деце олакша тешки позив материнства. Обданишта сада обезбеђују децу запослених мајки и као таква она су нашла своју праву и пуну примену у нашој друштвеној заједници.

У општем државном плану по питањима заштите матера и деце обданишта заузимају видно место и држава преко народних власти узима пуну иницијативу У њиховом отварању, одржавању. и подизању. Али и поред тога што је држава примила на себе главно старање у првом времену њиховог развитка, 06даништа никако не смеју да остану једино државна брига. Не

__би то било ни правилно ни пра-

вично. Погрешно би било схватање, да је држава дужна да се брине потпуно за издржавање дечјих установа те врсте. Наши синдикати су одмах правилно схватили значај обданишта и још у лето прошле године по-

„ставили као свој задатак поди-

зање обданишта при предузећи-

· ма и установама о којима би се

старале одговарајуће синдикал-

не организације и родитељи чија су деца обезбеђена кроз обданишта. Међутим, питање зграда погодних за ову сврху у близини предузећа онемогућило је за сада извођење тог плана и остало се за извесно време при систему рејонских обданишта, Али синдикалне организације желе да овај свој задатак остваре што пре и већ кроз неколико дана имаћемо прво обданиште те: врсте које отвара подружница П. Т. Т. службеника у својој згради у Косовској улици. Као даљи корак ка пуном учешћу синдиката у издржавању и подизању ових установа је и одлука већег броја подружница“ да један део свог рада, оствареног у прековременим часовима, даду за издржавање дечјих установа. Међу првима ову одлуку донеле су подружнице. фабрике · „Елка“ и „Пролетер“. 5

И друге наше антифашистичке и масовне организације, међу којима се нарочито истиче АФЖ, узеле су најпуније учешће у овој бризи државе око заштите деце, па је тако дошло до успешне и корисне сарадње изведене плански преко патроната. Разуме се да ова помоћ патроната није случајна милостиња и милосрђе, већ свесна стална обавеза коју ове организације примају на себе. Већ први резултати ове сарадње показују са колико су воље и разумевања наше антифашистичке и масовне организације прихватиле ту сарадњу и тиме омогућиле држави да један добар део буџета, који би ишао на издржавање тих установа, у“ несе у онај активни део за подизање земље, тј. у нашу при-

вреду. . Код обданишта ово има и свој посебан значај. Ове установе

дечје заштите су на добром путу да се потпуно осамостале и тиме добију могућност још већег развоја и напретка, јер неће зависити само од државног буџета и могућности народних власти, већ и од иницијативе и залагања организација које учествују у патронату те установе, као и од родитеља чија су деца ту збринута. Уколико помоћ патроната буде пунија и боље организована, уколико дечији ро-

_ дитељи боље и потпуније одго-

УДА

Нови, 25 број »Дуге« излази у суботу 26 јануара, Нов број доноси илустроване репортаже и актуелне чланке: »Завет Титу« (Фабрика у којој раде 600 такмичара), »Мост маршала Тита«, »Народни посланици дограђују државну зграду«, »Прва заједничка конференција студентске омладине«, »Трагедија н пример Лужичких Срба«, Међу-= народни преглед, »Годишњица осло-= ' бођења Варшаве«, »УЖелезнички саобраћај у СССРа, »Константин Константинович Рокосовски« (велики људи Совјетског Савеза), »Љотићевци-саучесници у крагујевачком злочину«, __Кроз цео свет (две стране), илустро_вану репортажу »Уз температуру од "300 степени« две стране културног прегледа (уметност, књижевност, позорнште, културне вести из земље и "иностранства, библиографија), »Не у " предаји се жив, Стојанејса одломак "из приче »Велетовци« од Иве Андрића, »Четвички барјак« прича од Чеде Вуковића, »Лењинов лик у совјетској кинематографији«, »Пристани= ште Одесе - бисер Црног Мора«, »Маунт Еверест — неосвојиви врх Хималаја«, »Догодило се у Лењинграду« роман А. Чаковског, страну

|.“ фискултуре, страну хумора са козе-

ријом, дечју страну, дечју причу и друге занимљивости, Четири стране “ овога броја су на финој хартији, са успелим снимцима. Цена броју 6 динара,

Администрација: – Влајковићева 8. — Београд, ПВП а ТВ ВТА БЛ АН

варају својим обавезама плаћања за децу, утолико ће и то 0о6даниште бити боље. Ово плаћање за децу није новина, оно се У обдаништима и до сада спроводило, али је веома потребно да родитељи схвате ове уплате сасвим озбиљно, јер су оне један добар део прихода за издржавање наших обданишта. Зато, ове уплате треба да се дају уредно и на време.

Да би се обдаништима омогућила што већа самосталност У раду при ИНО-у образовано је Фонд за дечја обданишта у Београду. Оснивањем тог фонда образовано је и ново јединствено руководство за рад у обдаништима у које поред народних власти улазе и претставници масовних организација и дечјих родитеља. Ово је значајан корак у продубљивању и стварању што чвршћих веза између народних власти и самог народа на оства“ рењу постављених задатака У заштити наше деце. — Фонд ће имати и своје самостално економско и финансиско пословање и тиме ће бити много еластичнији при развијању постојећих и отварању нових обданишта.

То значи, да се под руководством државе и народних власти У оквиру општег плана на заштити и подизању деце указује могућност пуне иницијативе наших масовних организација и родитеља. Држава ће и даље

потстицати и помагати подизање и рад обданишта, она ће се о њима и даље старати и давати пуну подршку, али ће обданишта од сада бити праве установе радног народа за збрињавање и заштиту њихове деце којима ће наши радници моћи као и до сада мирно да повере своју децу док су они заузети у раду на економском и културном уздизању себе и своје земље.

ЉУБИЦА ЖИВКОВИЋ

ПОЈАВА КОЈУ ТРЕ БА ОНЕМОГУЋИТИ ита

„СВЕДОЦИ“

ратних добитника

Ратни добитници су покушава. _

ли и још покушавају да ометају рад комисија за утврђивање ратне добити. У почетку они нису уопште подносили пријаве, за» тим су почели пријављивати губитке, а када су ипак — захваљујући подацима које је Комисија прибавила — позвани на расправе они су искористили чињеницу да су расправе јавне и почели да организовано доводе своје познанике и пријатеље који сведоче у њихову корист. Као најбољи пример таквог организованог поступања може послужити расправа пред Комисијом Првог рејона ратном добитнику Димитрију Ђорђевићу коме је утврђена ратна добит у висини 2,600.000 динара и који

је још дужан да плати казну од.

390.000 динара.

Висина ратне добити најбоље показује како је у време окупације свестрано развијао – посао овај шпекулант, чију је »ства-

ралачку активносте народ обеле-

жио назвавши га »штука-трговац« Ђорђевић је пре "рата био

трговачки путник код фирме Јо-'

сип Барух. По доласку окупатора први се вратно из војске и виђан је како са немачким комесарима улазн у радњу Барух. Његов посао брзо се развијао и већ крајем 1941 године он протоколише фирму за ангро трговину. У току рата роба му је доношена шпедитерским колима, а над својим подрумом назидао је посебне просторије у које је склањао робу за продају на црној берзи. Купио је неколико 'милионских имања, а у пријави навео ратни губитак од преко милион динара. у

Државна

статистика

Бао средство ебиденције и Бонтроле

Једна веома важна грана државне службе добила је своје признање: Законодавни одбор Уставотворне скупштине унео је у пројект Устава пропис, по коме се статистичкој служби гарантује њено потпуно и сигурно развијање. Статистичкој служби се раније код нас није поклањала довољна пажња, иако је она за правилан рад државних власти и за саму науку од највеће важности. И због свега тога сеи могло догађати да се крупна државна питања решавају – наопако, напамет и на штету народних и државних интереса.

Намере Законодавног одбора Уставотворне скупштине, да се уређење државне статистике загарантује Уставом, показују колико се данас. поклања пажња овој заиста важној државној потреби. М ако се ово питање буде правилно решило и законом, који има детаљно да регулише начин и правац прикупљања и сређивања статистичких података, онда можемо веровати да се будућа политика наше народне власти неће водити жмурећи и напамет, као што јето некада било.

Тачни статистички подаци су за државну управу и за науку исто што и компас за морепловство; што и географска карта за авијацију _ Статистички подаци су барометар привредног, културног и социјалног живота једнога народа. Ститистика треба да одигра једну од најважнијих улога у планској привреди, без које се она не може ни замисли. ти. Према томе, заснивати најважније одлуке и предузимати далекосежне подухвате за унапређење државних и народних интереса без тачних података, о ономе 'о чему се ради, исто је што и ићи са затвореним очима кроз свет, |

Поздрављајући ову корисну одлуку Законодавног одбора Уставотворне скупштине да се статистичкој служби посвети сва потребна пажња, мора се истаћи да је прикупљање и сређивање статистичких података један од најделикатнијих проблема. И приликом доношења законских прописа раду на прикупљању и сређивању ових података мора се поклонити најозбиљнија пажња. Па због тога приликом коначног решавања овога питања са њиме треба заинтересовати. сву нашу јавност, и од заинтересованих стручњака затражити мишљења и предлоге за то.

Важно је да се са значајем једне добро сређене државне статистике упозна и наша шира јавност. Јавност треба да буде упозната и с тим, да статистички подаци ничему другоме не служе

него оном циљу у коме се и прикупљају: за доношење одлука и решења државних власти о унапређењу народне привреде и економије, за уређење културних, социјалних и других сличних односа у држави; за регулисање трговачког промета, и спро-

вођење свих оних мера које се.

односе искључиво на питања ко-

ја стоје у тесној вези са прави-.

лима основне државне политике.

Централизацијом _ статистичке службе, која је извршена

вођења и сређивања, ститистичких података,

резултата

јер ће заинтересовани државни органи и научници, којима ће ти подаци бити потребни, моћи лакше да до њих дођу. Они неће морати да трче. од једног до другог надлештва док сакупе све потребне податке, већ ће све то имати на једном месту. И када се буде уредила и објавила једна тачна евиденција о свима подацима са којима располажу Земаљске статистике, или Централни државни статистички у ред, тада ће се у свако доба моћи знати чега има и где се ни шта може наћи.

Само пак прикупљање стати стичких података на њиховом извору је једно посебно питање, и оно треба да буде предмет посебног расправљања, на коме би се требало мало више задржати. Ради тога, наша дневна и недељна штампа треба да отвори своје ступце популаризацији ове веома важне гране државне администрације. '

Исто тако, сви државни и о стали јавни службеници и функционери, сви културни и остали јавни радници, и сва народна интелигенција, треба што више да се упозна и заинтересује са овом граном државне службе, јер ће они да буду ти који ће ову службу обављати. Они су ти, који треба да сарађују на прикупљању статистичког материјала са органима државне статистике,

Проблем статистике, као посебне и веома важне гране државне службе, требало би да постане предмет најшире дискусије, тим пре што се њиме, као што смо видели, позабавио и Законодавни одбор Уставотворне скуп. штине. На тај начин допринеће се много правилном постављању државне статистике на чврстим и здравим основама и њеној пу: ној примени у општенародној евиденцији и контроли.

ЧЕД. СРЕЋКОВИЋ чиновник ОЉН.О. Београд

од. стране Народне владе у погледу,

задово-. љена је једна корисна потреба,

ре почетка расправе он сепе СЕН и шапуће молитве, али осећајући подршку својих пријатеља он се постепено куражи и дрско се опходи према Комисији, добацујући упадице на рачун народних власти и Фонда за обнову земље. Када га судија пита да ли је још које имање сем у Веле Нигринове улици купио на име своје жене, он одговара: »То поклањам Народном одбору н Фонду за обнову земље пошто га нисам купио«. Публика, коју је довео, са смехом прати његове упадице, али У том устаје Ђорђевићев сусед из времена _ окупације пензионер Драгољуб Поповић:

— Као да сад гледам Ђорђевића. Први дан је окупације а он се закитио каранфилом, весео, звиждуће и истоварује робу која му је донета камионима. Говорило се да је то роба из радње Јосипа Баруха.

Старац је наставио да износи рад Ђорђевића и када је почео да говори о посетама које су о слави Димитрију чинили гестаповски официри организована Ђорђевићева дружина почела је да виче и заглушује Поповићеве речи.

Везе појединих ратних добитника испреплетане су, али је чудно да се у ућуткиввњу фронтовца Поповића, истиче Исак Барух који сведочи о »високиме моралним особинама п »поштењу« Ђорђевића, а као доказ за то наводи да му је Димитрије

"сачувао и предао зимски капут

и одело. Ова одбрана вероватно има пословну подлогу, али треба посветити пажњу сведоку Ивану Тринајестићу, учитељу, који нарочито жучно напада фронтовца Поповића истичући »карактер и хуманост« ратног богаташа Ђорђевића. Он каже, истина: У материјане ствари Ђорђевића нећу да улазим, али би било неправедно осудити таквог човека.« Заиста је чудно да учитељ И-

"ван Тринајестић није улазно У

материјалне послове свога прнјатеља Ђорђевића за време окупације, изко су пред очима наших учитеља пролазила гола, боса и гладна, деца чију су крв испијали ратни богаташи. Али је још чудније што Тринајестић у-

"дази у материјалне ствари данас

и жели да одбрани богаташа Ђорђевића сада када његову неправедно стечену имовину треба одузети и употребити за дизање школа и обнову пострадалих крајева. Треба се само упитати да ли овакви учитељи имају моралних квалификација да васлпитавају децу по школама и да примају плату од државе чијој

; обнови треба да послужи оду-

зета ратна добит.

„Када се Комисија повукла на

већање, организована банда устремила се на пензионера Поповића и претила му, а по завршетку расправе преко тридес људи враћало се заједнички кући.

Ово сућење не претставља усамљен пример. Често се појавЉују као сведоци трсовци која су своје оадње отворили у т ку окупације и који, зачваљујућа околности што још можла нису дешли на ред да и сами одговагају као ратни добитници, хоће свсјим изјавама да ометају рад Комисија и да на тај начич што дуже задрже у рукама своју имовину коју употребљавају у борби против широких радних слојева. Оваквих и :личних »све. дока« пуне су дворане за расправе, али баш зато треба полвући отсуство фронтовских активиста. Зар у Првом рејону није велики број грађана којч је на својој грбачи осетио . деловање Ратних добитника, зар фронтовци не би могли да раскринкају сведоке који су и сами ратни до. битници» Како је могуће да фронтовци Војвођанске улице у којој станује Ђорђевић, Тринајестић и остали, нису дошли на расправу, иако је противнар „дни рад Ђорђевића за време окупације и по ослобођењу морао би. ти запажен.

Овај пример најбоље показује колико је потребно да на овакве расправе долазе фронтовци који познају ратне добитнике, али исто тако показује потребу да на, расправе долазе и они којима добитник није лично познат. Треба онемогућити у име Фрон.та, у име поштеног грађанства, у име радног света, Ђорђевића и све њему сличне да бацају упадице на рачун Фонда за обнову земље и народне власти. А нарочито треба онемогућити организоване банде које се на суђењиМа појављују да ућуткују оне фронтовце који, часно извршују. ћи своју дужност према држави И народу, раскринкавају ненаРодни рад ратних богаташа и откривају њихове везе са окупатором. |

„20 08700.

и нет

НАРОДНИ СТУДЕНТИ

Београдски универзитет и пре рата давао је првоборце за на. родна права, био је центар око кога се окупљала целокупна о. младина Југославије у својим пламеним тежњама за извојева. ње бољег и срећнијег живота. Самопрегорно и смело борили су се противу шестојануарске диктатуре и свих ненародних режима београдски студенти.

У ослобођеној домовини, данас, када су врата Универзитета поново отворена студентима свих друштвених слојева, без обзира на њихово имовно стање и порекло, студентска омладина, сакупљена на својој првој конференцији, поново је манифестовала своју спремност да на. стави борбу до коначног оства» рења оних идеала за чије остварење се жртвовала скоро чи“ тава једна млада генерација 60раца, који су извојевали слободу дајући своју крв и животе ва ствар народа.

Десет хиљада београдских сту« дената сложило се да се створи једна јединствена студентска организација која ће носити име Народне студентске омладине.

Задаци организације биће у првом реду, да учи и даје руководиоце на свим подручјима на шега живота и обнови поруше» не земље, са циљем да се учвре сте темељи наше нове народне државе. Студенти су сложнн у закључку, да су нашој земљи по“ требни интелектуалци који ће разумети потребе народа и без икакве резерве радити за њега, Интелигенција је најзад схватила да је део народа и да кад таква мора да се потпуним залагањем на обнови и изградњи наше земље, одужи народу ко“ ји јој је омогућио уздизање.

Пре рата студентима је било немогуће да се на факултетима боре против разних реакционар“ них схватања и против уноше» ња предрасуда у научне истине, Данас, они имају могућности да захтевају, да са факултетских катедара чују нову научну истину.

Остаци фашизма, уколико се они буду појавили на факултету, биће уништавани беспоштедно. Да би ове задатке постигли наши студенти су спремни да радну дисциплину појачају до максимума, помогну једни другима у стицању знања по кружоцима, семинарима и разним течајевима.

По одласку окупатор је оставио читав хаос по нашим лабораториумима, институтима и универзитетским зградама. Радне бригаде које ће студенти организовати, учиниће да ових трагова коначно нестане са нашег Универзитета.

И професори и студенти имали су пре рата огромне тешкоће да би остварили међусобну сарадњу, али данас стварање чврсте везе која ће омогућити студентима брже стицање знања дужност је и студената и професора. Заједничким старањем та међусобна сарадња продуби• ће се и учврстити још више,

Јединство између сељачке И радничке _ омладине, створено заједничком борбом против фа.шизма, прошириће се стварањем потпуне сарадње и разумевања између сељачко-радничке и сту= дентске омладине.

Братство и јединство створвб“ но у заједничким патњама наших народа ојачаће се учвршћивањем братских веза са народном сту“ дентском омладином Загреба и Љубљане. Међусобном — сарад= њом студентске омладине свију наших универзитета постићи ће се брже савлађивање постојећих тешкоћа.

Интереси наше земље и нарда да налажу што брже стварање кадрова који ће руководити Ф« бимним радовима на обнови и привредном подизању наше порушене земље. Дужност је етуч дената да својим преданим ра« дом што пре заврше студије И изађу као поштени ин савесни руководиоци. Студенти Веоград=“ ског универзитета спремни су, на оштру борбу против свих појава непоштења па ма где оне искрсле, на борбу против руши“ лаца и саботера данашње народ» не власти,

Стварање дебатних клубова, уметничких група, јачање рада студентских економских и здравствених организација, то су даљи задаци који се постављају пред Народном студентском 0младином. Студентска омладина, верна идеалима за које су Њихови дру“ Гови пролевали своју крв, као руководиоци борбе народа против угњетача, експлоататора и Ојешста свих врста, учиниће све

да на бојном пољу била потпуна, да би се тековине извојеване пушком очувале и осигурале од сваког покушаја не" пријатељских напада, било да они долазе споља или изнутра,

У оквиру наше На блике. родне Репу