20. oktobar
!
Колар пардие Рив!
развија све већу активност
'
Коларчев народни универзитет обновио је свој рад и са новим снагама и са проширеним програмом отпочео живу делатност.
Сада се већ редовно одржавају предавања, пропраћена процекцијама, а каткада и краћим културним филмовима, затим музички и позоришни часови, а последњих дана се приступило
и организовању фискултурнихо
часова, на којима држе преда вања наши истакнути фискулкурни руководиоци, приказују се одабране пројекције из фискултурног живота и фискултури филмови. У току је припремање већег броја циклуса предавања из разних грана науке, уметности и политике, који ће имати за пиљ да у сажетом и јалански припремљеном обиму У тознају и образују слушаоце коћи у свом досадашњем школоваЊу н васпитању нису имали мода се упознају са од-
ваучним гранама и
да им омогуће даље самостално развијање у дотичним областита, Тако се припремају циклуси
географије, геологије, привреде, политике, социологије, економиђе, филозофије, књижевности, уметности итд.
' Коларчев народни универзитет ђе још од раније имао тонфилмску зпаратуру, али је она оштеЋена приликом пожара који су подметнули окупатори за време свог повлачења из Београда, тако да је онеспособљена за приказивање већих филмова. Сада се набавља нова тонапаратура и у најскорије време ће се отпо чети са приказивањем великих културних и научних филмова. Сваки филм ће бити пропраћен уводним предавањем о теми коју третира, а које ће држати наши најпознатији културни и научни радници. Коларчевом народном универзитету је већ стигао из братског Совјетског Савеза већи број најновијих културних филмова, који на веома
занимљив и популаран начин
приказују најинтересантније појаве у природи и животу и упо-
• знају са најновијим и највећим
тековинама науке и технике. Поред тога, приказиваће се и филмови о разним земљама, животу и обичајима разних народа итд.
Народни универзитет неће о" граничити своју активност само на предавања и приредбе у својој згради. У јеку оснивања и најширег развијања народних Униоорзитета у читавој земљи, Коларчев народни универзитет ће имати важан задатак да најактивније помогне ширење и изграђивање' ових установа, да прими на себе улогу централног народног универзитета, који ће у оквиру општег најширег плана о народном просвећивању, давати упутства, помагати ради снабдевати материјалом и грађом за културно-просветни рад не само рејонске народне универзитете у Београду, већ и на: родне универзитете по већим и мањим местима у унутрашњости и по селима.
Први и један од најважнијих радова У овом смислу састоји се у спремању и оспособљавању руководећих кадрова народних универзитета и народног просвећивања уопште. У том циљу Коларчев народни универзитет је У сарадњи са Министарством просвете Србије организовао је два течаја и то течај за руководиоце народних универзитета и течај за руководиоце аматер. ских позоришта и културних група. Течајеви су почели 15 фе. бруара и трајаће месец дана. Течајеве похађају за сада по два кандидата из сваког округа, као и кандидати из београдских рејона и омладинских организација, према томе биће укупно око две стотине слушала“ ца, У плану је да се касније овакви течајеви још неколико пута одрже са новим слушаоцима,
· тако да се организовани и спре-
мни кадрови културно-просветних радника све више проширују. Ови ће опет, кад отпочну рад У својим местима, срезовима и окрузима, после завршеног течаја, претстављати центре за даље ширење рада на народном просвећивању. Поред ових те" чајева, одржаће се и други, као гечајеви за библиотекаре и књи“ жничаре народних књижница, течајеви из примењене уметности и вештине, специјални течајеви, разни практични течајеви итд. Већ сада на Коларчевом народном универзитету одржава се већи број течајева страних језика са великим бројем слушалаца који уче руски, француски и ен-
глески језик. Д. ЧОЛИЋ
Коу УЉУ Рен и жив-ост
Стари и млади заједнички марљиво уче на аналфабетском те-
чају писати и читати
Рад на сузбијању неписмености у Београду
Од ослобођења до краја 1945 године рад на сузбијању неписмености у Београду био је доста слаб. Просветне власти саме, без помоћи масовних организација нису могле да за овај проблем заинтересују све просветне раднике. Учитељи се нису брзо ирнлагођавали новим условима рада, већина је од њих остајала пасивна, а мали број је водио аналфабетске течајеве са неколико полазника и тиме само задовољавао форму. Таквим радом је за годину дана једва описмењено 1000 лица. То је врло слаб успех за Београд, који центар свих просветних установа и у коме живи 3000 просветних радника. Да смо продужили тим темпом требало би нам неколико година да неписменост искоренимо.
Јануара месеца ове године рад на сузбијању неписмености кренуо је са мртве тачке. Масовне организације су узеле учешће у томе, учитељи нису били више сами на терену, имали су подршку Народног фронта и тиме им се подигао ауторитет. Синдикати су унели у свој програм првомајског такмичења ликвидирање неписмености у својим подружницама, Антифашистички фронт жена приступио је организовању течајева, а омладина је обећала своју помоћ. То је дало потстрека учитељима да озбиљно схвате своју дужност. Данас они чврсто држе иницијативу и неће је пустити догод буде неписмених у нашој средини.
Највећа је тешкоћа била сакупити неписмене на течај. Нерадо су пристајале наше жене, а оне сачињавају девет десетина непи-
смених, да дођу у школу да се уче читању и писању. Учитељи су се сад сами снашли на терену, отишли су код неписмених и по. њиховим кућама образовали аналфабетске течајеве. Тако се мрежа течајева грана по Београду. Сад'има 67 течајева и 114 аналфабетских група, које обухватају 2010 неписмених, на њима раде 198 учитеља и 12 просветних радника других професија. Фебруара месеца је рад па суабијању неписмености узео велики замах.. Он се сваким даном шири укључујући све већи број учитеља у рад. По целом Београду образују се аналфабетски течајеви, од Вишњичког пута до Кружног пута. Број полазника на течајевима стално расте и живо нам говори о пожртвованом раду наших учитеља. Ако се они до краја ове године још вите заложе и дају све од себе, неписменост ће у Београду бити сведена на најмању меру. Оста» ли би неписмени само они којима старост или стабост не дозвољавају да уче.
У овом раду такмиче се учитељн међу собом у давању што већег броја радних часова аналфабетским _ течајевима, школе међу собом у што бржем ликвидирању неписмености са свога подручја, рејони међу собом У отварању што већег броја аналфабетских течајева и група. Оваквим начином рада брзо ће се искоренити неписменост из наше средине и омогућити свим нашим грађанима да активно Уучествују у подизању наше народне просвете. Р. Д.
Државни ансамбл народних игара СССР завршио је своју турнеју У Југославији
Двадесет чланова Ансамбла добило је одликовања
После свог првог гостовања У Београду Државни ансамбл народних игара СССР на својој турнеји по Југославији одржао је концерте у Нишу, Скопљу, Загребу, Љубљани, Сплиту и Сарајеву. На завршетку турнеје, у Београду, Ансамбл је поново одржао неколико концера.та на Коларчевом народном Универзитету приказујући одушевљеним гледаоцима своју уметничку интерпретацију народних игара, а у Народном позоришту своју опроштајну претставу. На завршетку приредбе захвалио је совјетским уметницима на гостовању Владислав Рибникар, а у име позоришта захвалио се Оскар Данон, директор опере,
У културном животу Београда и целе наше земље гостовање Ансамбла претставља један од највећих уметничких догађаја, а интересовање за његове концерте било је свуда подједнако. Уметност чланова Ансамбла задивила је својом непосредношћу и осећајношћу, одушевила гледаоце, и упознава их са до тада готово непозна» тим народима далеких совјетских земаља који су нам кроз своје игре постали близи и ми-
ансамбл није на својој турнеји само давао концерте, него је и студирао фолклорне игре југословенских народа које, по речима руководиоца, Ансамбла, Игора. Мојсејева, пружају драгоцени материјал овом уметничком колективу за изграђивање и уметничко обликовање његовог репертоара словенских народних игара.
Ђеоград је при доласку у на-“
шу земљу одушевљено дочекао совјетске уметнике. Сваки концерт Ансамбла у Београду, као и у осталим градовима наше земље, претворио се у искрену манифестацију братства наших народа и народа СССР. Напуштајући Републику Југославију совјетски уметници понеће са собом и најтоплије изразе љубави и привржености наших народа према, њиховој великој отаџбини.
Гостовање Државног ансамбла народних игара СССР претставља мн за наше фолклорне групе један од најзначајнијих датума, постављање целокупног њиховог рада на нове основе. Речи Игора Мојсејева о уметности играња, и балетској у-
а
ФИЛМ
Детињстбо МаРсимаГорбог
У биоскопу »>Беотрад« приказује се ових дана велики совјетски филм >Детињство Максима Горкот«. Овај филм је израђен на основу првог дела трилогије из живота овог генијалног књижевника руске револуције и пролетаријата.
У уводним рчима своје књиге »Успомене из детињства«, рекао је Максим Горки; б
>Оживљавајући _ прошлост, са муком верујем да је сте то била стварност.
Аљоша Лекарскиј као Алексеј Пјешков (М. Горки)
Заиста живот овог великог књижевни ка није био нимало радостан. Још од ране младости упознао се са животним тегобама кроз које је пролазио,
Прве слике филма приказују долазак малог Алексеја Пјешкова и његове мајке Варје у дом 'раздражљивог старца и тиранина деда Каширина, У тој атмосфери огорчених свађи између Каширина и његових синова Јакова и Михајла живео је мали Пјешков, Гледао је све, памтио све и ти дани су за њега били болни дани живота...
Његова мајка Варја напушта ускоро родитељску кућу н Аљоша остаје сам. Једини _ пријатељи су му баба, млади калфа Циганок и старац Григорије. Не много затим погинуо је кривицом Јакова Циганок. Тако се завршило прво велико Аљошино пријатељство, нагло м изненада као сан. ,
Једно вече запалио је пијани Михајло очеву радионицу. Породица је приморана да напусти агариште свот дома и да нађе ново пребивалиште.
Једнога дана, приликом уобичајених кућних свађа, разбеснели тиранин дела Каширин рекао му је:
»Но, Алексеје, ти ниси медаља, није ти место мени о врату, иди у свет... .4
И млади Аљоша напушта град. У жи. вот, у живот, да се у њему раствори све што је добро и човечно у нашим срцима и мозговима« — написао је он после у својој књизи...
Филм је режирао М. Донски који је живо и класично реализовао многе сцене. из детињства Максима Горког.
У овом филму у продукцији Сојуздетфилма, главне улоге играју поред Аљоше Лекарског, В. Масалатинова, М. Трајановски, А. Новиков, А. Жуков, Д.
Сагал и др.
ИЗЛОЖБА
Ратна вештина
У уметничком павиљону на Калемегдану отворена. је у 0квиру прославе 28.тодишњице Црвене армије изложба _ фотографија. „Ратна, вештина, Црвене армије“. Многобројне одабране фотографије, графикони и карикатуре сликовито и са много динамике износе херојску епоху Великог отаџбинског рата Броз коју је пролазила Црвена армија. Посетиоцима сепружа могућност да санесмањеним интересовањем прате цео ток ослободилачког рата, од првих дана, када је Немачка са великом ору“ жаном снагом подмукло напала, Совјетски Савез, преко разних бојашта _ Европе, Азије: Порт
Нове киле
Н. Водовозов: НИКОЛАЈ ВАСИЉЕВИЧГОГОЉ. Велики људи и њихова дела. С руског превела Бисенија Лукић. Редактор др Радомир Алексић. Култура, Београд — Загреб, 1946, ћирилицом и латиницом, страна 155, пена 10 динара.
А. Володин: ВЕЛИКЕ И СТРАШНЕ ПО-_
ЈАВЕ У ПРИРОДИ. Наука п живот, свеска 9. С руског превела Нана Богдановић. Просвета, Државно издавачко предузеће Србије, Београд 1946, ћирилипом, страна 34.
Стеван Сремаш: ПОП ЋИРА И ПОП
| СПИРА. Српски реалисти, књига 4. Просвета, Државне сиздавачко преду“ зеће Србије, Београд 1946, ћирилицом, страна 292, цена 56 динара.
Милован Ђ. Глишић: ГЛАВА ШЕЋЕРА, приповетка. Јевтина библиотека, свеска прва. Просвета, Државно издавачко предузеће Србије, Београд 1946, | ћирилипом, страна 47, цена 5 динара,
Иван Шанкар: СЛУГА ЈЕРНЕЈ, приповетка. с Јевтина _ библиотека, свеска 2—3. Просвета, Издавачко предузеће Србије, Беотрад 1946, ћирилицом, страна 78, цена 8 динара.
Јан Амос Коменски: МАТЕРИНСКА ШКОЛА. Педагошка библиотека, свеска 6. Просвета, Државно пздавачко предузеће Србије, ћирилицом, страна 60, цена 10 динара.
ФОТОГРАФИЈА
Црвене армије
Артура, Курилских Острва, Дајрена, до дана коначне победе.
Упоредо са борбом Црвене армије, посетиоци ове изложбе прате живот совјетских народа, који у позадини чине огромне напоре за одржавање фронта. Попуњавају _ редове _ Армије, стварају по читавој земљи пар. тизанске одреде, дижу све новије и веће арсеналв, обезбеђују исхрану итд,
Један део изложбе посвећен је народима, и трудбеницима, Урала — као ковачници победе. У овом најбогатијем крају света, где се налазе најразновр. снији минерали и метали, препуним природних лепота, ковало св у току целог рата оружје за Црвену армију... Видимо рад у огромним арсеналима: ланчани систем производње, ударне радне групе, хероје рада итд. На овом удаљеном месту отпочело је уништавање Немаца.
Приказана је и тесна, повезаност војске са њеним официри. ма и војсковођама, који мајсторски руководе Армијом.
руштво за културну сарадњу Југославије—С' СР успело је да изложбу припреми на опште задовољство и интерес посетиоца. метности уопште, његова теоретска разлагања, о значају и суштини уметничке интерпретације народних игара, треба, да, стално руководе наше младе фолклорне групе у њиховом развоју и уметничком оплемењавању материјала који обрађују. +
У среду пре подне извршена је у просторијама Народне скуп-
Киргиска народна нгра
штине свечана предаја одликовања члановима Државног ансамбла, народних игара, СССР за заслуге на учвршћивању кул турних веза и братства између народа СССР-а и Југославије.
Предају је извршио претседник Президијума Народне скупштине др Иван Рибар у присуству потпретседника Јосипа РУса, Марка Вујачића, Филипа Лакуша, секретара, Перуничића, министра Савезне владе Бана, Андрејева, шефа. Совјетске војне мисије генерал-мајора Кисе-
љева, отправника совјетске ам-
басаде Кожељникова, секретара, Сахарова, Глигоријева и Кудинова, претседника, Друштва. за културну сарадњу Србије Владислава Рибникара, секретара. Словенског комитета Радована Лалића, директора с Београдске драме Велибора, Глигорића и других.
Пошто је секретар Президијума Перуничић прочитао Упретседник ЗАДАЦИ ОМЛАДИНСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА
„ЛОЛА РИБАР“
Било је нужно да у новим условима омладинска уметничка група „Иво-Лола Рибар“ превазиђе своје уске и једностране извођачке оквире, и да свој плодотворни рад постави још шире и замашније — да, прерасте у омладинско културно друштво. Недавно оснивачка, скупштина Друштва дала је једногодишњи биланс свог рада, сумирала успехе (којих несумњиво има) и недостатке (којих је такође било), и поставила пред Управу и чланство читав низ задатака Које треба, свакако решити, решити што прв и одлучно;
Ево неколико основних задатака. Најпре, проширити чланство друштва. о правилима друштва, његовим чланом може бити сваки омладинац организован у народној омладини Југославије. То је уједно и основни услов, Он знатно проширује базу овога друштва, омогућава непрекидан и сталан прилив свежих и Нових омладинских
снага, омасовљује га, јача. Ту.
више не постоји проблем учауривања: _ Поред талентованих омладинаца, младих уметника, — сликара, музичара, књижеввика, глумаца, и тако даље, приступ имају и они млади људи који су можда и без извођачких способности, али који могу и који хоће да се уче и културно уздижу, да проширују круг својих знања и интересовања, да и они, после, делују на широком културном плану. задатак је друштва да окупи око себе што већи број младих љу“ ди, да поред интелектуална обухвати и радничку омладину, да у себи и око себе развије интензиван културни и просветни живот, да буде заиста узор осталим омладинским културним организацијама.
Затим, Друштво је поставило
задатак увођење нових секција. у оквиру свога рада и то: литерарне, оперске и ликовне за које већ постоји широко интересовање међу омладином, Поред старих секција — драмске, фол-
Борци Југословенске армије разгледају изложбу Ратне вештине Црвене армије
с хорске н оркестарскв, које имају мање-више чврсту организациску форму и зва.00бом већ читав низ позитивних резултата, увођењем нових секција путна делатност Друштва. биће још дубља, свестранија и живља. Створена су руководства, секција која, ће у 28-– једници ес управом Друштва, израдити план свога рада, водити рачуна о проширивању својих секција о квалитету, 0 дисциплини нтд. Задатак је, дакле, да све у овим секцијама окупи што већи број омладинаца, да. секције развију пун капацитет рада и да њихова руководства буду што чвршћа и што самосталнија. Поред овога, формиране су још и репертоарска, културнопросветна и техничка комисија. Задатак је репертоарске комисије да води програмску политику појединих секција, да одабира уметнички и културни материјал, да усклађује програм приредби и јавних наступа, да пази на квалитет појединих спремљених тачака. Културнопросветна, комисија има задатак да развије култорно-просветни живот у самом Друштву, да организује у дому Друштва, разна, предавања, усмене, зидне новине, приредбе унутар дома, да организује радне течајеве, набавља културно-просветни материјал и сл, Техничка секција, пак, треба да умножава матери-
јал, да и помоћ ликовне сек) ције уређује и декорише естраду, израђује пароле, плакате, да према потреби шаље умножени материјал осталим културним омладинским организацијама итд.
Најзад, управа Друштва мора, што пре пребродити извесне основне тешкоће: да набави доброг диригента хора, да обезбеди
народну ношњу и солидан народ .
ни оркестар за фолклорну секцију, да ангажује такође стручног режисера за драмску секцију и да ту секцију попуни талентованим младим глумцима из осталих драмских трупа које већ постоје по синдикалним подружницама у Београду, евентуално и из Драмског студија; да прошири свој оркестар с младим музичарима из Музичке академије. Ови су задаци при-
марпи и не могу се заобићи. Као _
и задатак — што чвршћа радна дисциплина, што већи радни ентузијазам у активности свих чланова,
А сви ови задаци нису нимало неостварљиви. Они ће сигур-
но бити и остварени, Славно име које носи ово омладинско кул- |
турно друштво, као и учешће
друштва на ИП] конгресу омла
дине Југославије у мају, обавезује његове чланове на испу-
њење свих ових конкретних за- |
датака.
% Д. К