20. oktobar
ПОШТАР: ТА ПЛА. __ЋЕНА У !'ТОВУ
он и ава
БРОЈ 66 ГОД. П
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
АНЕЈДЕ Го НИЛ ГНАСТ МАРОЦН БЕОГРАД, 8 МАРТ |
Ми
и Теја ви И от и а ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-
03, 20-443 и 26-521
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЗНЕНА
СМИ МАРТ
За трактором
_ Београд данас по други пут дочекује Међународни дан жена 8 март у слободи. Антифашисткиње Београда по други пут славе овај свој дан као слободне и равноправне грађанке своје нове вољене отаџбине и то овога пута после победе на бојном пољу, после победе на по: литичком пољу, у периоду огромног радног полета на пољу 0о6нове и изградње, у коме учествују велике масе наших људи и наших жена, '
Међународни дан жена 8 март установљен је на 11 конгресу Социјалисткиња У _ Копенхагену 1910 године као дан мобилизације широких женских маса за борбу жена за улазак у политички живот. Од тада па све до данашњих дана он је задржао тај свој карактер и остао дан мобилизације у борби за демократију и за равноправност жена.
У бившој Југославији година. ма је слављен тај дан у уском кругу свесних студената на Универзитету, у групи напредних жена окупљених у Женском покрету и у срцима свих слободољубивих, али обесправљених жена наше земље.
За време рата, на ослобођеној територији, прослављан - је овај дан заједно са друговима Као дан мобилизације жена Југославије за борбу противу окупатора и издајника у нашој земљи. Прошле године прославиле смо Међународни дан жена први пут слободно у Београду у знаку мобилизације женских маса за помоћ фронту, за што бржи завршетак рата. Данас га прославЉамо први пут широм целе слободне отаџбине, до последњег најзабаченијег села и засеока.
Овај дан прославиће се данас и у већини земаља света, Милионске масе жена уједињене у Демократски савез жена прославиће овај дан у знаку моби. лизације својих снага противу 0статака фашизма, који се још за. држао у свету, У знаку мобилизације својих снага за трајан мир, за демократију, за равно“ правност жена.
У тешком четворогодишњем рату противу окупатора и издајника, у борби наших народа за слободу учествовале су равно. правно и жене Југославије. Како оне на бојном пољу, тако и оне у позадинском раду ИЗВРшиле су часно своју дужност према отаџбини и народу и заслужено стекле своју равноправност, Наш Београд дао је дивне пзимере жена храбрих бораца за слободу, које су дале своје животе на бојноме пољу, на стрешишту У Јајинцима, Маринковој Шуми и Јеврејском гробљу. Ликози тих драгих другарица као што су биле Вукица Митровић, Ђука Динић, Анђа Ранковић, Ол-
га Алкалај, Олга Дедијер, Зага Маливук, Радмила Јовић-Малецка, сестре Букумировић и многе друге вечно ће живети међу на. ма и служити нам као пример херојства, пожртвовања и љубави према својој отаџбини и своме народу, „Иза насстоје, данас ти тешки, дани рата, огромни напори, велике жртве наших људи и наших жена.“ · : з . · Пред нама стоје велики задаци, обнова онога што је ратом разорено У нашој земљи и изградња лепше и срећније отаџбине. За ову последњу годину дана учинили смо већ огромне напоре и постигли велике успехе у 06нови наше земље. Оспособљен је саобраћај, поправљени мостови, пруге и путеви. Прорадили су рудници, стављене у погон наше фабрике, Били смо сведоци оспособљавања фабрика У Београду. при чему смо гледали наше раднике и раднице како чине велике напоре да их што пре очисте од рушевина и трагова рата и оспособе за рад. Били смо сведоци напора наше. омладине, да што пре оспособи своје школе. Били. смо сведоци. напора наших антифашисткиња на оспособљавању првих дечјих домова и обданишта, који су. требали да прихвате хиљаде де-
це, чији су родитељи пали у рату и деце чији су родитељи од-
мах по. ослобођењу кренули на рад у фабрике, предузећа и државни апарат. Сви ти напори дали су великих резултата.
Ова година почела је огромним радним полетом широм наше отаџбине; У општенародно првомајско радно такмичење У-
кључиле смо се и ми „жене Бео-
града. У том такмичењу ми желимо да појачамо наш рад на свим пољима и да свим својим снагама допринесемо што бржој обнови наше ратом разорене земље.
Задаци које смо поставили пред себе поклапају се са зада. цима читавог нашег народа. ·
Међу тим нашим задацима морамо нарочито нагласити помоћ нашој држави на збрињавању ратне сирочади, којима је свака од нас дужна бити мајка, јер су њихови очеви и мајке дали своје животе за слободу и срећ. нију будућност и наше деце.
Ми се морамо трудити да својим сопственим снагама створимо што већи број дечјих обданишта, јаслица и прихватишта, да омогућимо стварање мензи и ђачких кухиња и на тај начин помогнемо женама мајкама, да учествују У привредном животу и државном апарату, да им по. могнемо да у пракси остваре своју равноправност.
Ми морамо настојати да се стручно оспособљавамо и уздижемо, да повећавамо стално број стручно оспособљених, пожртво.-
ваних, самопрегорних радница, ударница и хероја рада из наше средине. Примери наших у: дарница Степанчев Снежане, Благојевић Персе, Опсеница Раде, Малетић Вукосаве, Радуловић Е-
лизабете, Кресојевић Ангелине, Љубојевић Надежде, Пауновић Милице, Вишњицки Љубице, Барух Матилде не смеју остати Усамљени. Ми морамо све учинити да ши. роке масе жена крену корак напред у културно просветном и политичком уздизању, јер је и то пут ка пуном остварењу равноправности, коју смо стекле У суровој борби наших народа за слободу и коју нам данас гарантује наш народни Устав.
Пођимо примером наших храбрих жена народних хероја и осталих жена јунака, које су дале своје животе у борби за слободу, пођимо примером наших радница ударница, које данас чине огромне напоре за обнову и изградњу наше земље.
Пођимо примером наших совјетских сестара на пољу обнове и изградње наше отаџбине, као што смо ишле за њиховим примером у доба рата.
Сетимо се речи друга Тита изречених недавно пред чехословачким новинарима: „Сада у 06. нови женски покрет претставља огромну силу на коју се ослања нова Југославија“ и учинимо све да том огромном снагом коју претстављамо ми жене допринесемо да наша отаџбина што пре и што лакше савлада све тешкоће на путу обнове и изградње и постане срећна земља снажно вољена од свих њених грађана.
Мила ПРОДАНОВИЋ
· Поново Трст и Јулиска Крајина се налазе у средишту пажње и интереса светске и наше јавности. Из Лондона је седница помоћника министара иностраних послова одлучила да се пошаље у Јулиску Крајину и Трет једна комисија стручњака којој је стављено у задатак да поднесе реферат и препору: ке за успостављење границе из међу Италије и Федеративне Народне“ Републике Југославије. Сагласно одлукама Савета министара иностраних послова од 15 септембра 1945 год; ова меБународна: комиија је добила као основну директиву да бу: дућа граница“ између Италије. и наше државе треба да буде летничка линија која ће оставити минимум ·становништва 'под старом „управом“, Осим тога комисији је стављено -у задатак да приликом, нодноншења "својих предлога · „узме ју, обзир „не. само: етнички, вастав; области У
којима ће: вршири испитивања већ и њихове. економске и географске: особености“. Комисија _ Стручњака је већ именована ни састављена од прететавника Америке, Совјетеког Савеза, Енглеске и Француске.
_трст ~ ПРОБНИ КАМЕН ДЕМОКРАТИЈЕ
и међународне правде |
На тај начин, тако звани проблем Трста и Јулиске Крајине улази у своју завршну фазу. Наши народи У целој Федеративној Народној Републици Југославији, јуначки и мученички народ Јулиске Крајине и већина отановништва _ Трста _ очекују достојанствено и мирно међународну комисију. Ми смо мир: ни, јер су сва права на нашој страни. Јулиска Крајина дочекује међународну комисију са подигнутим славелуцима, исписаним паролама, свечано и по уздано. Овај јуначки народ научио је на стрпљење и борбу. Он нема шта да крије и чега да се боји. Његова је воља чвр-
ста. јасна и одређена. Словенски _ народ _ Јулиске _ Крајине, Словенци и Хрвати желе само
једно, оно што је оправдано и што је закон њиховог живота. опстанка и будућности, А то је: па се прикључе својим нацио: налним матицама да уђу у састав нове демократске фамилије народа _ Федеративне _ Народне Републике Југославије. _ Народ Јулиске Крајине ову своју упорну. жилаву неоспорну и неоспориву вољу која је уједно и његова неотуђиво право, право на
„Замршено“ питање.
самоопредељење, је доказао У току своје тешке и мучне исто рије. Словенци. и Хрвати Јулиске Крајине су одолели тринаест векова најстрашнијим методама денационализације, економскога и културнога тлачења и ропетва, То је народ који је одржао свој национални индивидуалитет, своју високу свест и своју приврженост демократији за више од. 20 година мучне, терористичке фашистичке ·„ тамниџе. То је народ који је први у Италији и у Свету потукао Мусолинија.
За време ослободилачког рата, народ. Јулиске Крајине је био први који се подигао против фашистичког и нацистичког терора.-и стао. пушком у ' руци на _ страни _ антихитлеровскога блока; заједно са својом браћом из Југославије. У тој великој и
непоштедној борби он је: дао огромне. жртве и велике доприносе општој победи демо-
кратских народа над фашистичким нападачем. У тој борби на-
род Јулиске Крајине је потврдио своју, · несаломљиву вољу да се прикључи новој Југосла-
вији. Нико осим фашистичког агресора и његових издајничких
"Хор Белиша изјавио је да Совјетски Савез угрожава земље Латинске. Америке
о У Зо
М
05945“ ухо ма
Ј ~
БРАЗИЛИЈАНАЦ: — Да ми је само знати по чему ме онај тамо угрожава»
ДОМ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА ПАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
помагача није се усудио да му то право спори. Данас исти остаци фашизма и реакције у Италији и. иностранству, отворено
или · прикривено иза „демократских“. фраза покушавају да му то право оспоре, М овога. пута,
као и у периоду фашистичкога замрачења у Европи, примењују се слични методи провокације, лажних „вести,. застрашивања и терора. Сви меци којима талијански империјалисти, неофаши“ сти и фашио-демократи пуцају на слободу определења народа Јулиске Крајине и Трста, на родољубе и борце, на народне тековине и културне установе, испуњени су добро познатим фашистичким барутом. На нервозу, панику, лажи и маскараде нталијанског империјализма и реакције, наши народи на целокупном јединственом нашем етничком подручју одговарају сво јом мирноћом џ својом достојанственом чврстином, То је и разумљиво. Огромна већина парода ·Јулиске . Крајине и- Трста је извршила свој плебисцит, при: менила је начела Атланске повеље у корист коначног присаједињења_ ових . наших · крајева младој Народној Републици ју“ гославији. На нашој страни се ил. лази право и међународна пргв““,
Али, на нашој страни су и еви други историски, географ-, ски економски ни политички ра“ злози. Јулиска Крајина је у својој огромној већини етнографски наша, историски словенска, економски јединствена, _ Издвајање Трста из овог јединства значило би не само националну неправду према новој Југославији, него и економско цепкање једног јединственог _ подруч/а, које раздвојено економски не може да живи и напредује. Наша држава у Трсту налази излаз на: море и индустриски центар целог нашег северо-запада. а Италију Трст привредно знали мало. Под Италијом Трст је економски _ пропадао, на рапун других природних лука на јидрану које Италија има у ло вољној мери, Интерес за Трстом је само иптерес италијанског империјализма, који жели и ла ље да угрожава независност, слободу и мирни развој не само Словенских народа, Југославије, него и свих народа Средње Европе, који једино у Трсту под југословенским суверените“ том налазе гарантије како за свој економски развој тако за своју националну и државну не зависност, Трст у рукама Ита-