20. oktobar

2

ЗА ШТО БРЖУ. ОБНОВУ НАШЕГА ТРАДА

+

милиона динар за ибн 0ОГРОДе

треба удвостручити добровољним радом

Прави закључак

Многи чланови цивилне полиције у зони „А“ врбовани су из редова бивших СС-оваца и криминалних типова.

вања цивилне полиције.

Београду је, одлуком Привредног савета, дат онај значај који припада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије: Београду је У оквиру обнове читаве наше з3емље, одобрен кредит од 200 ми-

лиона динара. Извршни наро-,

дни одбор града Београда стављен је тиме пред крупне и од говорне задатке: да тих 200 ми лиона употреби на оне радове, на обнову оних установа и комуналних уређаја од којих ће грађанство имати највише користи, који су граду као целини најпотребнији. Та сразмерно велика сума ни изблиза не претставља материјалну вредност свих оних огромних разарања и уништавања, која је Београд претрпео у току рата,

баш стога тих 200 милиона, мо-

бал онако како би то учинио

НАПЛАТА РАТНЕ ДОБИТИ У КОРИСТ ФОНДА ЗА ОБНО ВУ ЗЕМЉЕ

сваки појединац у своме домаћинству са својим „новчаним

средствима, Извршни народни одбор града Београда већ дуже времена ради на изради плана обнове за 1946 годину, па је тај план већ дошао у завршну фазу. Код састављања плана било је главно мерило: залечити оне најтеже ране, обновити и оспо собити све школске зграде, здравствене и социјалне установе,обновити оштећене коловозе и тротоаре по свим улицама града, засадити и понова, озеленити посечене и опустошене паркове и проређене дрвореде у Београду.

х ли је све то могућно поотићи са 200 милиона динара“

тих 200 милиона претвори у400 милиона, да се предвиђени радови на обнови удвоструче, па и труче то се може постићи само тако, ако сви Бео-

гао радни ефекат од округло 200 АТОНА динара (50-000 Х 270 Х 15), У поређењу са херојским радом који су дали од себе грађани Стаљинграда и Лењин града на обнови својих градова, тих 60 минута дневно“ за, обнову Београда били би само један незнатан напор. Наравно да је за остварење таквог лобровољног рада, потребна не само добра воља и готовост по јединаца, него су потребни иницијатори који ће образовати мање и веће групе, који ће бити организатори добровољног рада. Међутим, ни то није довољно. Потребно је таквим гру пама добровољних радника омогућити рад на обнови према, њиховим способностима и могућностима, Потребно је да сви они који буду руководили појединим радовима на обнови:

— Пошто је низом доказа, поткрепљеним документима, фотографијама и филмовима, дока- рају бити употребљени са. нај- А ако јесте, да ли би се могло инжењери и техничари, лекари, | зана делатност мојих клијената, предлажем да се они пошаљу у Јулиску Крајину ради попуња- |већом бригом и највећом ште- џ више од тога обновити за просветни радници, итд. унаЈЕ дљивошћу, мора се поступати их истих 200 милиона Да се пред предвиде у које се радове

могу укључити добровољни са радници без икакве стручне спреме, као што ће бити потребно правилно искористити све стручњаке на оним посло«

КЕ о ша Па с: . . грађани схвате обнову свога вима где ће моћи дати најви« жиму“ или не, значи уперени града као своју рођену ствар, ше од себе, . побити и] Милиони који се враћају народу 295 т 52 по пи лаша боса је ниши слободе, независности и развоја граду који је од свих европ- ва, организациона, мешност , ских градова највише рушен и имати највећу улогу. Тежња, ја

свих народа Средње Европе и Балкана. У исто време Трст У оквиру наше Федеративне На-

Закон о одузимању ратне добити је један од најсоцијалнијих закона које је донела наша вла-

Ако се зна да су комисије још до децембра 1945 године утврдиле и пресудиле ратну добит ко-

Овако спора наплата може да доведе да се један од најсоцијалнијих ин најправеднијих зако-

паљен, и који св увек понова, издизао из рушевина и пепела, да св сви радови обављају по одређеном плану и под стручч ним руководством. Међутим,

НО. пена о да. Док је огромна већина на- ја износи на стотине милиона, на у крајњој мери изигра од НЕРОН За УНИЦА показује па волио користи оба права талијанскога становни:| шег народа, дајући отпор и б6о- онда је јасно да је наплаћена су- стране ратних добитника, а нам да би се до По ра- 622 о 4 Ра ада З са

Положај народне репу- рећи се против окупатора стра- ма од нешто преко 4 милиона с том праксом треба — јасно је дом само сваког петог Београ.- , рстом штва. Ј дала по логорима, затворима, у превише мала, онда је јасно да — што пре и безусловно преки- ђанина, само једним сатом покаже и одмери шта и како

блике који ће Трст постићи у Федеративној _ Народној Републици Југославији, као што показује наш нови Устав. обезбећује истинска демократска и народна права свакој нацији и националној мањини, права ко ја изван Совјетскога Савеза не познаје ни једна држава у свету. Отуда радне и демократске масе Трста су већ гласале за присаједињење Трста Југославији, Наши народи имају ту част да су први усред фашистичке тамнице „новог поретка“ голоруки ударили Смело-у лице фашизму и. до зуба: наоружаној · фаши“ стичкој звери: -Они "су у тој борби до краја потврдили своју

офанзивама непријатеља, огромна већина пушком у руци борила се или материјално, морално и политички помагала народноослободилачки покрет и материјално потпуно уништена, док су попаљена читава. села, срезови и окрузи, дотле је једна мањина људи седела под окриљем окупатора, живела у добрим односима са окупатором, помагала га и богатила се. Они се нису бринули за судбину своје земље, свога народа. Њима су добро послови ишли. На рачун беде народа зарађивали су милионе, куповали кућеигимања. Куловали су имања управо од оних љу: ди, родољуба, који су -били при: нуђени да продају пошто-пото да би опстали. Људи су морали

та наплата не иде како треба.

нути. Грга ЈАНКЕЗ

дневно у току 9 месеци пости-

Београдске жене се такмиче у Оризи за лепу

Данас се наша држава у ре-ко су жене почеле такмичење

шавању проблема и извођењу задатака ослања са истим поверењем како на мушкарца та-

међу собом а већ су резултати велики. У фебруару месецу па» тронати синдиката и АФЖ-а дали су преко 500.000 новчане помоћи дечјим установама не рачунајући помоћ у радној сна: зи која је такође огромна. Још нема потпуних извештаја из свих рејона, подаци су непотпуни, али се и према тим не-

14.000.— динара. У овом раду обухваћено је 3549 жена.

АФЖ. УТ рејона дао је у новцу 40.234.—— динара, радних часова, 572, рубља и одела, 192 комада, обуће 60 пари, намирница, 373 кг 127 комада разних предмета за потребе домова и обдаништал“ ·

АФЖ. УП рејона дао је у новцу 10.000.— динара, радних

треба урадити да им сесве при преми и донесе, Највећа ће корист бити од оних иницијато= ра и група, које буду саме у казале на радове у којима би хтеле да помогну и да о томб обавесте | одговорне _руководи= оце у рејонском народном од» бору. Тек тако, кад се буду прикупили подаци о расположивој добровољној радној сна“ зи, моћи ће се учинити и плана ски распоред и њихово укљуз чење у радове на обнови, Као радови за које св нај“ мање тражи стручно знање, који су скопчани са, задовољством и пријатношћу, и у којима могу да помогну с пуно успеха и најмлађи пионири, то су радови на уређењу и засађивању паркова, колских дворишта и

верност идејама националне сло-| да продају своје прстење и дру-

1 потпуним подацима може доби. “> · |

боде, демократије и међународ- | ге драге им успомене да би одр- Њ Ро великих замаха и оду- часова 54, одела и рубља 145 дечјих · игралишта, — уличних

не правде. Иако су У пуном| жали свој голи живот и живот шевљења наших другарица. Дух пари, намирница, 111 кг. дрвореда. Широко и интереје- ј < и 3 еј“ сантно поље рада, оужа

смислу стекли право да се ује- | своје деце, док су ратни богата такмичења прострујао је пот- _ Морамо поменути АФЖ, Сре. а а В пр и

дине и да сами са собом управљају, наши народи данис су први који на своме телу оче кују да се дипломатским путем потврде начела демократског права на самоопредељење народа и поштовања виталних интереса на слободу, живот и развој слободољубивих нација. На примеру наших народа је још 1941, и први пут у свету, разбиЧен мит о фашистичкој превла“ сти у Европи. У нашој отаџбини фашизам је, кад је био војно најјачи, политички и морално скрахирао. После победе над фашизмом и у условима победе и мира, за које смо дали огромне жртве и прилоге, ми очекујемо да ће међународна правда и на: чела, за која су се слободољубиви народи борили и победили бити примењени објективно, пра-. вично и демократски.

У том смислу Трст је пробни камен демократизма Савезника, међународне правде, стабилности и успеха мира и безбедности у свету. Ми осмо мирни у нашој чврстини и чврсти у нашој мир-

ши скупљали велике количине злата и богатили се, правили добар посао са окупатором.

По закону о одузимању ратне добити целокупна ратна добит треба да буде одузета и предата У Фонд за обнову земље. Богатство зарађено на беди народа — треба да буде враћено народу. Ми у Београду имамо прилич-

но ратних богаташа. Београд је:

био седиште и центар окупаци-

оних банди и према томе ту су;

се и правили „послови“. За већину народа присуство окупато-

ра значило је страх, невољу, бе- :

ду и смрт, а за друге — добре „послове“, Одмах по објави закона о одузимању ратне добити, Градски ИНО формирао је комисије за одузимање ратне добити. До сада су те комисије изрекле осуде углавном над свима ратним добитницима. Пред тим комисијама остао је још само известан број предмета, који треба да буду завршени за кратко време. По досадањим пресудама, ратни добитници у Београду треба да врате народу — да предаду

:

Незбринута деца

ко и на жену. Нема ни једног питања државног и јавног живота за које наше жене не би показале разумевање и залагање, Од појединачних повремених акција у почетку, жене су сада, прешле на плански и организовани рад у помагању око збрињавања и подизања деце. Стал. ну заштиту преко патроната, оне су прихватиле свесрдно, и сада у Београду нема ни једног насе-

пуно.

АФЖ. 1 рејона, дао је у новцу 9.000— динара, радних часова 7000, разног одела 93 комада, обуће 67 пари, намирница разних 524 кг, сем тога посуђа и других ствари у вредности од 14.000.— динара,

АФЖ. 1 рејона дао је преко 10.200 радних часова и сашиле су и окрпиле преко 1000 па. ри дечјег рубља и одела. Оне сада чешљају вуну за душеке У Дечјем дому.

А.Ф.Ж. ТУ рејона, дао је У новцу 20.000— динара, радних ча.сова 244, поклона У оделу и рубљу 106 комада. Сада су примиле на себе уређење једног дома занатских ученика, |

АФЖ. У рејона дао је у новцу 107.801— динар, радних ча. сова 8.683, разног одела и рубља. 506 комада, обуће 183 пара, намирница, 1046 кг и 499 разних предмета у вредности преко

.

за. врачарског који је за Дом слабуњаве деце дао 285 боца, парадајза, паприка, компота и остале зимнице, 3 бурета купуса, 2.670 кг разних намирница и 11 пари чарапа.

Ово су као што се види сасвим непотпуни извештаји, али и они јасно казују колико је озбиљна и велика помоћ АФЖ. нашој деци. Другарице много о томе не говоре, али њихова радосна лица и топао глас казују много кад на састанцима, сасвим мирно и сигурно изјављују: „Обданишту у нашем насељу није потребна државна дотација; ми смо га примиле на. себе и растеретиле смо државни буџет“. Заиста нема задатка којн народ удруженим снагама неће савладати, им нема акције коЈУ не би свестан и полетан народ с успехом завршио.

Љубица ЖИВКОВИЋ

слободних обалних купатила ин спортских терена на Сави и Дунаву. Та купатила сви гра» де у главном за њих, па, је при родно да у њиховој изградњи узму што већег учешћа. Најзад и код грађевинских радова увек ће бити и таквих послова где ће добро доћи помоћ и нестручњака: утовар и истовар материјала, премер и преброЈавање, примање п издавање, цртање, рачунање, веза са, ра“ дионицама, надлештвима, предузећима итд, ;

Од учешћа Београђана, тшр“. венствено омладине, у добро“ вољном „раду на обнови Београда зависи у коликој ће ме» ри живот у Београду постати Удобнији и лепши, а од руко“ водилаца појединих радова 28 мора захтевати да добровољни учесници буду што потпуније и што правилније укључени У обнову Београда. %

Б, МАКСИМОВИЋ

Римска урбанистика

ноћи, јер је наша ствар пра- ; о 3

1

| ведна. у Фонд за обнову земље око а у коме АФЖ. није узео па- Италијани су у селу Ренче код Горице спалили и порушили 333 куће Др Јован ЂОРЂЕВИЋ | У00000.000 динара, а по предме- сронат над неком установом |

к тима који се јој! налазе у |по+ уешје чаштите, Ова. њихова“ п

0 пиши онима | с777КУ око 250,000.000 динара. моћ је велика али жене не гово. Ји ак ера

Х = Са тим новцем биће подигнуте и вели а АЕ

Хе а бео и вел отклоне све формалне и биро- ва и висина прикупљеног нов|- не културног прегледа, рај репорта- кратске форме рада, _ да се от- ца и дарова, већ да и што већи же »Љотићевци, саучесници у крагу- | Клони сва индоленција и аљка- број жена учествује у том раду. г јевачком злочину« од Љубише Ма- | Вост да би наплата ишла брже. Јер наша деца треба. да осете 1 нојловића, Међународни преглед од Ево како до сада изгледа на- љубав народа, то желе другариПо пивари не сте а | 77414 прекућеше ратне додати: це М успело бе У томе. Данаг о прашта 14. | пртрјињ лвшно злим дома А обаве | нимљивог материјала. Несловна стра- Други рејон 111.000— деца р И оре о на овога броја »Дуге« штампана је Трећи рејон 1,993.638.50 другарицама из А.Ф.Ж-а, о друу четири боје. | Четврти рејон 70.834.— ТИ да с ПРУ ОВА НАЈИВНЕВАДИ. » Администрација и редакција Влај- Пети рејон 549.683 — Кале и УСАОС-а, Г ковићева 8 — Београд, Шести рејон 10.000.— ек је нешто. више од месец , Седми рејон 945.801— дана како се озбиљно почело са « =— Сињори, ево једног Малог доказа к

Но

гр

Нови, 31 број »Дуге«, који излази у суботу, доноси поводом 8 марта две велике репортаже о нашим и совјетским женама са 16 веома успелих снимака. У броју се лаље налази: фото-репортажа М. Панића-Сурепа »Јулиска Крајина, завичај бораџша«, популарно изложено научно дело И. П. Павлова, допис из Суботице од Ђ. Чогурића, обнова моста преко Нишаве, прича Гојка Бановића, одабрана страна »Из нових књига«, ро-

оспособљене _ многе – болнице, многе државне зграде и установе и друго.

Комисије за одузимање ратне добити ускоро ће завршити са радом, но остаје једно од важних питања, а то је — наплата те ратне добити. Остаје питање, да та ратна добит буде што пре наплаћена и предата Фонду за обнову земље.

Народ и држава не би од ра· зних пресуда и утврђивања ратне добити имали ништа, ако се утврђена ратна добит не наплати. До сада су те наплате ишле превише споро. Нужно је да се

Укупно: 4,038.942.50

ре много о томе. Тихо и скромно али упорно и истрајно оне настоје да држави умање огромне издатке милионских сума, које се дају на збрињавање деце и да на тај начин помогну у изградњи и обнови земље.

Али је зато у рејонима и насељима веома живо. Са весељем се такмиче жене међу собом која ће више допринети. Прегледају се и упоређују резултати појединих насеља, и рејона. План такмичења постављен је широко и масовно. Жене желе да, се заиста што већи број њих укључи у овом такмичењу. Нијеу питању само број радних часо-

организованом помоћи путем патроната, а тек је 15 дана ка-

САД

2

„ ар У ту. ми

пеоддвни 5 мо 7 ЗА У Г

ови а о

а ривкуа

44:

У

0

јћ “,

Џ; у ПИ)

Срушили смо ових неколико кућа да би се

И мара сно ПИНК Мола у Мо ГЕН] 4 ЈУ плод Те И] у

|

о ИРИНА .

„4 НОТЈЕ АЛ

олико смо се старали за унапређење о вих крајева. ту подигло угледно село, Би