20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
о
БРОЈ 67 ГОД. Џ
БЕОГРАД, 15 МАРТ
____ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003, 20-443 и 26-521
(ој и
( СМРТ ФАШИЗМУ —. · СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
лицем налим
Можда је баш сада после Черчиловог говора одржаног у Вестминстер колеџу у Фултону добро да се чује и глас некога од нас који се налазимо иза „гвоздене завесе“ коју је поставио Черчил, да би означио где постоји „права демократија“ а где ове нема. Ово у толико пре, што се разне иностране агенције, радиостанице и новине, као што констатује последње саопштење Танјуга, почев од средине фебруара ове године труде, да на сваки начин, кампањом о тобожњој концентрацији наших трупа и другим измишљотинама, сврате пажњу међународне јавности о криминалној стварности која се одиграва са оне стране „гвоздене завесе“, где влада „права демократија“.
Ја овде не мислим да пишем о Грчкој, о томе „моделу ослобођене Европе“ који Черчил супротставља осталим земљама и" сточне Европе. на чија је поља до „недавно осветљена савезничком победом“ пала сенка са
· Истока. Не, ја не мислим, да треба уверавати ма кога у то, како изгледа та Грчка, где под окриљем енглеских трупа, бедни остаци фашистичко-монархи“ стичких банди некажњено и даље врше зверске покоље над грчким родољубима. О томе су, мислим; довољно рекли потпретседник грчке владе Кафандарис и група министара, које је, из: гледа, баш Черчил својим говором и уверавањем о „правој де“ мократији“ у Грчкој (коју штите британски бајонети) уверио
да треба да поднесу оставку, да
не би били даљи саучесници те чудне работе која се тамо одиграва, Ја хоћу да се осврнем на онај део поља који је и сада осветљен савезничком“ победом, на који није пала сенка са Истока, који за Черчила није сакривен „гвозденом завесом“, већ је, напротив. у пуној светлости, ви дљив Черчилу и ако више није претселник британске владе а кот је виднији претседнику ТРУману У чијем је присуству као гост говорио господин Черчил. Ја хоћу да скренем пажњу на Трст и Јулиску Крајину, која се налази под окупацијом англог. меричких војних снага. Черчил, који оспорава да се иза спуштене „гвозлене завесе“ налази оно „за чије смо се стварање богили“, свакако ће лопустити да претпоставимо ла се бар У Трсту и Јулиској Крајини, оку. пираној од англоамеричких 801" них _ снага, налази „то што · сигурно претставља ослобођену
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА ћ
УОЧИ КОНГРЕСАНАШТХ БОРАЦАУ ШПАНИЈИ
и __П
(олидавност (а Храбрнм шпанским народом
у борби против фашизма
18 марта 1946 године одржаће се У Београду конгрес југословенских бораца интернационалних бригада које су се бориле за слободу шпанског и свих народа, То је састанак који нас потсећа на величанствену солидарност напредног човечанства У борби шпанског народа против фашизма. Али тај конгрес не жели да пробуди историске реминисценце. Он је сазван У 0вом тренутку када се у напаћеној и окрвављеној земљи Шпа. нији убијају племенити родољуби, борци за слободу, да би подигао глас протеста и наново позвао све слободољубиве народе на антифашистичку солидарност. Као што су пре 10 година дошли из разних земаља да бране шпански народ, да се заједно са њиме супротставе крвавом насиљу фашизма, тако се данас сакупљају борци и јунаци те ве. лике борбе против фашизма, јер све док на Пиринејском Полуострву владају фашистички џелати, борба против фашизма У свету није довршена. Рат против фашизма није завршен логод диктатор по милости Хитлера и Мусолинија, Франко, влада у Шпанији,
Када се радни шпански народ супротставио огромној фаши-
ПОСЛЕ КРВАВОГ ЗЛОЧИНАУ ШКЕДЊУ
Европу за чије смо се стварање.
борили“ и да је „то Европа која садржи основне мира“, па да није потребно да то тражимо у Египту, Палестини, Индонезији или на неком другом крају земљине кугле. Трст и Јулиска Крајина су нам најближи, видљиви су нам голим оком; и радост и плач У тим крајевима можемо чути сопственим ушима и видети сопственим очима. '
„Ја одбијам идеју да је нови рат неизбежан, а још више да од претстоји, Ја то кажем, јер сам сигуран да се наша судбина налази у нашим сопственим рукама, а да ми имамо снаге да спасемо будућност и сматрам својом дужношћу да то изјавим“ — рекао је Черчил, а ми се надамо да је при томе имао на уму и све оно што се догађа у Трсту и Јулиској Крајини,
Да видимо, дакле, како изгле. да наличје медаље чије нам је лице тако јасно насликао господин Черчил,
Не мислим да понављам све оно што је непристрасна штампа целог света кроз дуге месе. це окупације Трста и Јулиске Крајине од стране англо-америчких снага износила. Зауставимо се само на догађајима који су се десили од доласка Савезничке комисије у Трст, на догађа. фима који се-дешавају тако рећи пред лицем тога међународног форума. Ту у том делу »ослобођене Европе“ „која садржи
основне елементе трајног Ми
ра“ по речима Черчила, истина, није пала сенка са Истока „на поља _ осветљена _ савезничком победом“, али је пао мрак злочина, убистава и провокација, исти онакав, ако не тежи и, гушћи, од наци-фашистичког мра• ка који је до јуче обавијао ове крајеве. Има ли шта теже и мрскије него кад наоружана полиција, унапред припремљена, пуца на голоруке жене и децу зато што истицањем застава манифестују _— своју националну свест и припадност и кад не дозвољавају да им се те све тиње, освештане крвљу њихових синова, родитеља и браће, скрна тако бруталан начин 2
наве Зар је оно што се догодило у прошлу недељу“ У Шкедњу 70,
„што претставља ослобођену Европу, за чије смо се стварање борили%“ Да ли цепање застава. хапшење, батине, па чак и употреба оружја, да би се фалсификовала воља народа пред Савезничком _Комисијом претставља „основне елементе трајног мира»“. ЈЕ
елементе _
Невино проливена крв жена у Шкедњу које су пришле да по. могну несрећном раднику Часнику, онесвешћеном од удара полициских пендрека „цивилне полиције“, чији су чланови махом дојучерашњи саучесници и: ли директни извршиоци фашистичких злочина противу ко јих смо се борили, — најбољи је деманти свега онога што је господин Черчил говорио, а Уједно и верна слика „праве демократије“ за коју се он зала. же. За такву демократију ми се заиста нисмо борили. „То си гурно не претставља ослобођену Европу, за чије смо се стварање борили“ — тврдимо ми са више права него Черчил, а за потврду нека нам служи општи. протест (свег словенског и већи“ не италијанског народа у Трсту и целој зони „А“ Јулиске КраДине, који кроз генерални штрајк у коме учествује сва индустрија, трговина, занатске радње, јавни локали, банке, осируравајућа друштва, трамваји и остало грађанство, изражава своје гну“ шање против злочина који је
МЕ
— Санчо, Санчо, где сиг! Ево опет мог старог непријатеља дива!
стичкој надмоћности, било је јасно да у борби може издржати само ако се демократске снаге света уједине против фашизма. Није чудо што је шпански народ привремено подлегао пред
огромном: -надмоћношћу, али је'
за чуђење што је могао изолован и блокиран на полуострву тако дуго издржати у борби против непријатеља много надмоћнијег у наоружању и ратном потенцијалу.
Своје велике снаге — црпели су народи Шпаније у овој борби из љубави према независно. сти домовине, из присног брат ства радника, сељака и народне интелигенције, из ширине анти. фашистичког народног фронта, Али и из братске солидарности напредних маса свих земаља са борбом за слободу Шпаније и, пре свега, из велике несебичне помоћи народа Совјетског Савеза. · За време ове трагичне и херојске борбе стајала је Шпанија у средишту интересовања целога човечанства. Својим при мером позвала је она друге народе на велику солидарност, која је нашла израза у хиљадама митинга, штрајкова и у добровољачким бригадама. У свим крајевима света нашло је одјека то снажно испољавање солидарности, А међу првим била је со-
пао балин7
"је '
извршила цивилна полиција У Шкедњу.
Као што смо свесно и уверени у своја права и своју част 97 марта 1941 год. ударили ша. мар у лице Хитлеру, онда када је цела Европа дрхтала од њега; као што смо свесно и самоуверено с беспоштедно – водили борбу противу фашизма кроз тешке четири године народноослободилачке борбе; као што већ годину дана сопственом сна. гом изграђујемо и. обнављамо опустошену земљу, изграђујући нашу народну демократију на свој оригиналан начин, — ми ћемо и данас стоички и мирно, као достојни чланови Организације Уједињених Нација, сачекати одлуку Савезничке комисије, уверени заиста, без лицемерја, уда судбина света зави. си од успеха њеног.“
„Наша. одлука да се противу фашизма и његових остатака ма У ком облику и ма у ком кутку света боримо до краја остаје непоколебива.
„Милош Б. ЦАРЕВИЋ министар правосуђа Србије
МУ
Му
лидарност југословенских народа, чији су се синови са неупоредивим пожртвовањем борили на Ебру, Таху и Манзанаресу, борили за Шпанију, и у Шпанији за своју властиту отаџбину.
Интернационалне бригаде 60 риле су се у сарадњи пуној славе са шпанском народном арми. јом. Њена су дела записана У аналима храбрости, пожртвовања и солидарности. У часу када се славни борци интернационалне бригаде сакупљају да би наново подигли глас савести, сећамо се и свих великих и јуначких дела.
У редовима интернационалне бригаде борили су се добровољци из 33 земље. На 40 ра: зних језика писана су писма са шпанског ратишта. Из многих градова дошли су ти борци, против воље својих влада, илегално су прешли границе, последњим уштедама куповали су возне карте или су пешке ишли кроз далеке земље.
Прве интернационалне групе образоване су од претставника спортских организација које су. се јула 1936 године састале У Барселони на интернационалној Спартакијади. Придружили су им се политички антифашистички емигранти који су У Шпанији били нашли уточишта,
Већ у августу 1936 код Хуеске учествовале су у борби ма. ње групе разних народности, удружене у Центурији „Телман“, код Хуеске се борила и прва група Југословена, око 400 српских, хрватских и црногорских радника, МИ ту је пала прва жртва народа Југославије, радник Радослав Хорват.
Прве групе добровољаца регрутовале су се из оних земаља које су фашизам осетиле на властитоме телу. Из одреда од стотине израсли су батаљони, из батаљона формирале се бригаде, Десетина хиљада антифашиста дошли су у Шпанију, да се боре против фашизма.
Брзо су се образовали батаљони. Јер су већ седмог новембра трупе Листера и Модеста, Бурилја и Мингада, бранећи Мадрид, стајале пред надмоћним непријатељем. Новембарски да ни 1936 били су критични и у вођење две прве интернацоналне бригаде било је одлучно по отпорну снагу града, Пожртвована ·храброст интернационалних бригада направила је неосвојиву тврђаву од отворенога града Мадрида. ;
Од војника, подофицира и војника који су из наше земље стигли У Шпанију, постали су одважни руководиоци у народ-
придао Ми ЈЕ _ мину пива сме Бин рт У пр АОН КИХОТ ИЗ ФУЛТОНА _ |
те _љ ее
ноослободилачкој борби Југославије под заставом друга Тита.
Тако је ослободилачка борба нашег народа тесно повезана са борбом шпанског народа. Не само зато што је то била исто борба са немачким и италијан ским фашизмом, већ нарочито и због тога што су се југосло венски добровољци вратили 0. богаћени знањем и искуствима. исковани у борби и очеличени у безбројним опасностима.
· Њихова имена су имена на. родних хероја, војсковођа и
другова који су служили ка) пример: Народни херој Фран! Розман, генерал лајтнант Ј. А
— погинуо 7 новембра 1944 го. при вршењу службе; – народн ! херој Станко Семић, који је ко“ мандовао ХУП дивизијом Ј. Аб народни херој Иван Хариш, пуковник Ј. А. народни херој Владо Ћетковић, генерал мајор Народноослободилачке војске, пао у Лици; народни херој Ратко Павловић, командант П ју жноморавског народноослободилачког одреда, погинуо 25 а. прила 1943 године У првој линији борбе; народни херој Марко Орешковић, комесар Главног штаба Хрватске, пао 20 октобра 1941 године у борби са четнипима; Милан Благојевић, командант |! шумадиског партизанског одреда, пао у борби са фашистима У ноћи 26 новембра 1941
године у Ужичкој Пожези; на-_
родни херој Фадил Јахић, први комесар Мајевичког партизан“ ског · одреда,, "погинуо „у, селу
Вукосави ;20 фебруара 1942 године; народни херој Данко Митров, командант Крајишког
одреда, погинуо после херојске и трагичне борбе на Лепеници; Фрањо Огулинац, заменик ко. манданта Хрватске и командант 11 оперативне зоне, погинуо У јесен 1942 године као херој У Жумберку; генерал-лајтнант Петар Драпшин; ' генерал-лајтнант Коча Поповић, начелник Гене. ралштаба Ј, А. генерал-лајтнант Пеко Дапчевић, генерал-лајтнант Коста Нађ и други велики борџи нашега народа,
Пред Мадридом је пао Благоје Паровић, члан Централног комитета. Комунистичке партије Југославије и политички, комесар ХИ! интернационалне бригаде, Антифашистички борци из свих крајева' "Југославије окупљали су се у батаљоне „Ђура Ђаковић“ и „Георгије Димитров“, у борбеним јединицама „Цанкар“ и „Матија Губец“. Многи „леже „под шпанском земљом, многи други пали су у на: родноослободилачкој борби нашег народа. Али њихов дух живиће на конгресу југословенских бораца интернационалних бри: гада. ј : !
Народи наше ослобођене земље гледају са одушевљењем на херојске борце који су се бори“ ли у Шпанији против крвавог фашизма, јер наши народи зна. ју шта значи злочиначко насиље варварског и убилачког фашизма Наши народи знају да злочиначкој заједници интернационалних фашиста може да се одупре само'солидарност слободољубивих народа.
Шпански народ борио се са великим и херојским пожртвовањем. Он је научио да подноси патње, али и да виновнике страдања кажњава. Шпански _ народ није могао трпети надувеног краља Алфонза ХИ, он неће ни његовог наследника Дон Хуана, кога сада истура реакција Шпаније и света, Шпански народ отерао је у своје доба малоумног диктатора _ Прима Де Риверу и ближи се дан када ће се обрачунати са мелатом Франком.
У тој борби треба помоћи шпански народ. Као пре 10 година, треба наново да се подиг“ не велика снага солидарности“ напредног човечанства да би се коначно избрисао са земљине кугле крвави и варварски ре.«
жим фашизма, _ О. БИХАЛИ МЕРИН