20. oktobar
_ Утврђивање ДОНО
Кербер међународне реакције
СПРОВОЂЕЊЕ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ
Пред Рат југословенски динар Ју би оне имале да су набавље-
почео је да пада и то се одражавало · осетно на – привре_ ду, мако је динар старе Југо славије био У латентној кризи годинама. Окупација је погоршала новчано стање. Отворена инфлација је обесценила вредност новца. На подручју Југославије владао је прави валутни хаос. У важности је било седам врста разних валута.
Законом о замени новчаница ликвидирано је то нездраво и хаотично стање, Народна власт је пошла од основне чињенице да изврши унификацију валуте за цело подручје Југославије и да стабилизира вредност новца, И она је то учинила, Наша фи. нансиска политика има чврсте смернице да се вредност новца одржи, јер је то један од предуслова сређивања привреде и обнове земље. Али применом Закона о ликвидацији предратних обавеза створено је нереално стање у погледу инвестиција. Инвестиције су изгубиле. своју и окњиговодствену и стварну вредност. Такво стање не би се могло дуго- одржати, јер је нездраво и штетно по даљи при: вредни развитак наше земље. Биланси привредних предузећа били би потпуно нереални, При. меном закона о замени окупационих новчаница и ликвидаци“ ји предратних обавеза, напри. мер, једна грађевина књижена пре рата са милион динара сада се води само са сто хиљада динара. Мли једна фабричка инсталација прокњижена под окупацијом са два милиона куна сада се води са четрнаест хиљада динара, А то је, нема сум: ње, нереална вредност,
Законом о валоризацији решено је и то питање, Валориза. ција уствари значи утврђивање
„вредности једне ствари или из' весног права. По прописима За.
кона о валоризацији утврђује се данашња вредност свих инвестиција. Она је обавезна за сва предузећа и установе која су обавезна на вођење књига. Сва предузећа обавезна на јавно полагање рачуна и друга преду“ зећа обавезна на пословно вођење књига дужна су да валоризују све своје инвестиције, као што су: непокретности, машине и машинска постројења, уређај сваке врсте, алати, живи и мртви инвентар, концесије, лиценце и слична права. · Закон о валоризацији не про. тисује "утврђивање данашње стварне вредности инвестиција. Утврђује се само књиговодствена вредност у предратним дина“ рима. Нови динар изједначен је "са: старим динаром. Под предратним инвестицијама имају сеу виду само инвестиције које су биле укњижене у предратним динарима У пословним књигама предузећа на дан 18 априла 1941 године. Затим као предратне инвестиције сматрају се и оне које су купљене пре 18 априла 1941 године, али нису до тада укњижене. Обавезно је да је куповина извршена у старим дина. рима. 5
Валоризација се врши на осно“ ви вредности која је изражена
____ у књигама на дан 18 априла 1941
године. Уколико су инвестици-
___је претворене у окупациону ва-
луту, потребно је да се најпре врате у старе динаре по истом курсу по коме су претворене У окупациону.
Има случајева да су инвестиције вршене и за време окупа-
не непосредно пред рат.
Овај посао врше само преду“ зећа под контролом комисије за валоризацију која се налази при Министарству финансије Србије. Министарство финансија на основу мишљења комисије за валоризацију доноси одлуку о у тврђивању вредности инвести. ција у динарима.
Није ретка појава да се за време с окупације инвестиција смањила или уопште не постоји, Овде су у питању разарања и уништавања. И привредне при.
нв
Шње вредности инвестиција
лике могу да утичу на вредност инвестиција. Дешава се да такве промене нису ни до данас прокњижене. Оне су неупотребљиве или су само делимично употребљиве. Њихова вредност није позната ни књиговодствено ни стварно. У овим случајевима узима се стварно умањена вредност услед њихове неупотребљивости и неискоришћености.
Валоризација која се сада спроводи врши се углавном линеарно, односно према књи-
жној вредности коју су инвестиције имале пре рата, То је
Чистоћа Београда
забиси од бредноће и предузимљибости његобих грађана
Током прошле године учињено је много на рашчишћаању и 06нови Бедграда. Учињено је то са минималним средствима, често и без њих. Та чињеница доказује да Београђани заита воле свој град и да су готови да допринесу његовом уређењу и завођењу чистоће у њему. Али, џи поред досад уложених напора, Београду још увек много треба. Показало се то и приликом последњег великог чишћења, када се, четири дана и четири ноћи, радило пуним замахом, па је ипак остало још доста за рад.
Градски извршни одбор израдио је општи план, по коме треба довести у ред приватне грађевине, локале, рушевине, затим тротоаре, коловозе, осветљење, пијаце и станице разних возила. На основу овога плана, и у вези са њим, фронтовци, жене и омладина свих рејона, укључивши се у ову акцију, даваће и предлоге и сугестије рејонским техничким одборима, који ће руководити овим радом, а уједно ће, залажући своју сопстве“ ну радну снагу, изводити све радове, који не спадају у дужност власника кућа и локала, по директивама рејонских и насељских одбора.
Само приликом последње ак ције чишћења, без резултата суботних и недељних радова, . избачено је 12.270 кубних метара ђубрета и 2,339 кубних метара шута, поред много камиона разбијених ледених наслага, које су ометале саобраћај. Настављањем и развијањем пуне активности учиниће се, и треба да се учини, далеко више,
Пре свега, ставиће се у дужност власницима зграда да оштећене фасаде, калкане и улазе оправе, а новосазидане грађевине омалтеришу. Власници радњи поправиће. излоге, 3астаклиће их, а дрвене и гвоздене делове обојиће и одржаваће У реду, О рекламама и фирмама водиће се рачуна да буду лепе и уредне, уклониће се ружни натписи, а потпуно отстранити висеће рекламе и фирме. Акција скидања плаката и брисања па: рола, коју епроводи омладина наставиће се до коначног довођења у ред свих фасада. За па“ роле и плакате одредиће се посебна места. Уклониће се и зазидати рушевине, очишћени
терени оградиће се. Киосци ће,
се обојити, рекламни стубови у» редити, дрвореди поткресати,
Лепљење плаката по зградама оставља ружну слику
' цијативно, а у Сагласности са народним одборима, раде на свему оном што доприноси обнови и улепшавању града. Сваки прилог у том смислу добро ће доћи, Тако треба свако пред својом кућом да уреди травњак и да га засеје, да се, уколико је то могуће, на балконе и прозоре ставе сандучићи са цвећем, да се пред-баште, исто тако, обраде и засеју цвећем. Грађани треба, осим тога, да траже од техничких "отсека рејона потребне саднице, да би их засадили на празним местима У дрворедима Својих улица. Треба стављати корпе за бацање упо требљених трамвајских и аутобуских карата на станицама.
Градски извршни одбор, са своје стране, уложиће напоре да се помогну ове акције. У томе смислу досад је већ доста учињено. За чишћење града, поред постојећих осам камиона, добидено је од Савезне владе„још двадесет. Осим тога израђује се триста уличних сандука за ђубре, а фабрика „Пролетер“ ради 2000 комада канти за ђубре, ко-
је ће се продавати грађанству |.
по 600 динара комад. Број. од 400 радника, који су досада ра: дили на чишћењу града, повећаће на пет стотина, Решено је и питање набавки црева за поливање, тако да ће се улице редовно прати. у Показало се досад, у више махова, да грађани Београда имаЈУ смисла за колективан рад и
ЖЕНСКА РАДНА СНАГА
НЕ УПОТРЕБЉАВА СЕ Н
АЈЦЕЛИСХОДНИЈЕ
Проблем беспослице жена
Београдска подружница Управе за посредовање рада налази се пред тешким проблемом: како запослити женер Из дана у дан све већи број жена траже посао желећи да на тај начин даду свој допринос обнови земље, али и да повећају приход своје породице, Насупрот томе приливу женске радне снаге, спремне да се укључи у привредни живот, стоји чињеница, да наша привреда у овом тренутку не може да је искористи.
Из статистичких података Управе за посредовање рада подружнице Београд, за месеце јануар и фебруар ове године види се да је било пријављених 2691 мушкарац и 1722 жене. Од тога запослено 1606 мушкараца и 456 жена. Остало је 862 неза. послене жене,
Значи, на свака 4 мушкарца
основно начело Закона о валоризацији. Али постоји и појединачна валоризација за конкрет-' не случајеве, У првом случају утврђује се само књиговодствена вредност коју су инвестиције имале пре рата. Међутим, у другом случају утврђује се стварна предратна вредност, Валоризација по стварној вредности врши се:
а) кад је предузеће пасивно и стварна вредност његових инвестиција (у времену од 1 јану. ара до 18 априла 1941 године) износи више него валоризирана вредности инвестиција по пословним књигама и
б) ако је валоризирани износ предратних инвестиција по књиговодственој вредности већи од њихове садашње стварне вредности, јер су постале неупотребљиве или мање употребљиве. И у једном и у другом случају утврђује се стварна вредност инвестиција а не само књиговодствена. Спровођењем валоризације појавиће се и вишкови. Законом је предвиђено да се ти вишкови употребе првенствено за покриће пословних губитака, мањкова који се покажу у билансу, а вишак од тога да се употреби за попуну основне главнице и резервних фондова до њиховог номиналног износа пре рата.
Спровођењем валоризације утврђује се данашња књиговод. ствена вредност свих инвестиција који су досада показиване не. реално У пословним књигама. У извесним случајевима утврђује се и стварна вредност инвести“ ција. А тиме се пружа могућност предузећима за правилан рад. Амортизацијом инвестиција омогућава се подношење калкулација. Исто тако утврђује се стварна добит, што ће бити од велике користи за правилно оцењивање ратне добити,
Применом Закона о' валоризацији употпуњује се наш новчано-кредитни систем, а тиме су остварени и нужни предуслови за даље напредовање и разви. јање наше привреде.
М. МИЛОШЕВИЋ
„Ми идемо у изборну пародију“, изјавио је потпретседник грчке владе Кафандарпе, |
које
у Београду
смо упослили, може да се упосли само једна жена: од у: купног броја мушкараца КОЈИ траже посао запослено је 6476, а од укупног броја пријављених жена могло је да се запосли само 260/0.
Данашња беспослица жена је на првом месту наслеђе прошлости, у којој је жена третирана као ниже биће, обесправљена и експлоатисана. Из таквог дру-' штва добар део жена изашао је неспреман да поднесе подједнак терет обнове и изградње земље са мушкарцима. Оне су у старој Југославији васпитаване да буду добре домаћице и оне су заиста то биле. Али данас, кад се поставља питање учешћа женау производњи, жена је, како смо горе видели, неквалификована радница. Потребе породице, где она треба да помогне својом зарадом, интерес државе, да жена буде слободна и равноправна, да се оспособи за учешће у при. вреди и тако добије економску подлогу своје самосталности, истиче захтев што бржег решења проблема беспослице жена.
Многи сектори нашега живота још нису обухваћени планом. Зато се и женска радна снага не употребљава најцелисходније. Данас је жена често приморана да се прихвати каквог било посла, да би добила средства за живот. Код нас ми видимо све веће учешће жена у, најтежим радовима (грађевине-и сл.), Али развитак наше производње, њено јачање и усавршавање не треба да иде тим правцем да жене раде на грађевинама, као тешки физички радници, већ у правцу употребе женске радне снаге у предузећима, у којима производни процес иде на „ланцу“ и састоји се из низа простих и лаких радњи, које може да обави сваки радник, дакле, и жена. Увођење сериске, ланчане производње ће омогућити такво упослење жена, које неће штетити њеном организму, бременитости и материнству.
Највећи је број младих незапослених жена (до 30 година). Схватајући данашњицу, оне желе да' добију запослење у фабрикама и радионицама; желе да узму учешћа · у такмичењу, да буду ударнице. Ретко која хоће да ради као кућна помоћница. Оне желе да се оспособе за рад у производним предузећима, да буду самосталне и да зависе само од свога рада.
У нашим предузећима се понекад с неповерењем гледа на женску радну снагу, не схвата се природа жене, која, због физичких криза којима је изложена, изостане понекад са посла, и избегава се примање жена на рад. Са своје стране, један део жена , злоупотребљава увиђавност руководилаца предузећа, и изостаје са посла неоправдано. На тај начин се омета продукција и изазива поскупљење производа. Ипак се за квалификоване раднице још и може да нађе посао. За неквалификоване је веома тешко, скоро немогуће, Излаз из те ситуације је данас тешко наћи. Мере које би се данас предузеле могле би да ублаже беспослицу жена, али не да је отклоне, Сигуран пут за уклањање
беспослице жена био би — што могуће хитније оспособљавање жена за рад у свима струкама (које не штете здрављу жена), А у свима струкама може да се нађе корисно место женској радној спаов Кад сам неке другове рударе упитао може ли да се упосли каква жена У руднику, они. су почели да се смешкају. Међутим, касније су и сами дошли до закључка да жене могу да раде на селекторима, утовару и другим спољним радовима, ако останемо доследни принципу да не иду у јаму. Сигуран сам
ода се у свима струкама може на-
ћи безброј места где жена на раду Може да буде бар толико корисна колико и мушкарац. Зар не може жена да ради на машинама у столарској радионици, браварској, лимарској итд.Р Поједини, дак, занати више одговарају жени него ли мушкарцу.
Као што се види, питање упослења жена је од животног интереса за правилно развијање нашега друштва, за подизање животног нивоа радничке класе и за јачање народне државе. Он може бити решен индустријализацијом земље и ликвидирањем примитивизма у производњи његово решење ће зави-
значи, сити од темпа нашег рада на обнови. ~
Шта би међутим данас могло да се учини да би се ублажила беспослица жена»
На првом месту долази даље јачање равноправности жене са човеком У свести радничке класе, У свести синдикалнога чланства, у свести руководилаца наших предузећа и установа. Јер, да је та свест јака, био би правилнији однос према жени-радници, не би на пр. из кројачких радионица отпуштали жене и замењивали их мушкарцима, не би“ приликом упослења ученика тражили првенствено мушкарце, не би одбијали пријем жена за службу разношења писама, итд. На крају не би било неоправда-
не попустљивости према неисправности запослених жена. За подизање ове свести треба
да се ангажују све масовне организације: синдикати, Фронт, омладина. г Требало би, затим, одредити оне послове који су штетни за женско здравље и материнство, а у свима осталим запослити жене у равној сразмери са мушкарцима, _ оспособљавати_ их, подизати у највишу квалификовану снагу и по способности и заслузи давати им руководећа места.
Управа за посредовање рада се брине за незапослене и незбринуте раднице. Она подиже углед жени-радници пружајући јој храну и удобно преноћиште са купањем. Управе предузећа и установа и одговорни руководиоци треба да допуне ове напоре, подижући углед жене-раднице у предузећу, на раду. Само пуна равноправност може да обезбеди жени слободу.
Незапослена жена није препуштена сама себи. О њој се стара држава преко Управе за посредовање рада, Обезбеђујући јој храну и преноћиште, осигурава је од злоупотребе и пони“ рања. Омогућава јој да сачека час када ће, упосливши се, по стати оно што.жели; користан члан наше заједнице.
Тома ПЕТРОВИЋ
“
Свеједно
ј
ције, Такве инвестиције књиже: не су у разним окупациским ва. ____ лутама. За инвестиције овакве __ врсте мора да се пре кодно Е4 — вр оцена да би се дошл гај а пааве стварне вредности, БИТИ на потребна места. ___Нужно је да се најпре утврди Грађани треба да се укључе обнови и Сређењу свога града. ___њихова предратна вредност, ко- у све ове радове, и да самоини- ЋЛ, мо та
# “ . >
травњаци окопати, заградити и засејати. с Уклониће се ланчане ограде, Обојиће се и поправити стари канделабри, а нови поста-
колективно. залагање за заједничко добро, зато треба, свесни значаја ових великих акција, да (се укључе у њих и да "свесрдно учествују У раду на
куглице убацити одмах у
гласачке. кутије или ћемо сачекати дан избораћ -
ДЕТ: бб