20. oktobar

ФРОНТОВСКИ ДОПИСИ

За што бржи саобраћај локалних возова

Локални воз који саобраћа свакога ју• «тра од Београда до Клења ни обратно, пролази већ више пута пре одређеног "времена кроз станицу Раковица, али за то чека у Кошутњаку неколико минута, ја често и више од оног времена за ко» днко је раније дошао. За то време при стижу путници из Железничке колоније и обично и последњи успева да се попне ЈУ 503, “

Путници имају утисак да воз стоји ду же у Кошутњаку искључиво зато да би се попели онн који раде у Министарству саобраћаја, железничкој управи и оста лим сличним установама. О овоме се расправља у возу и води се жива дпускусија низ које се може закључити да има разних разлога овој појави. Пре све га, возовође и машиновође немају тачне сатове, није правилна и ефикасна контрола у том смислу, а можда је и на мерна журба на једном делу пруге како би се створила могућност за чекање на другом делу.

Међутим, једно је јасно; локални воз треба да превезе раднике, намештенике, ђаке и остале пословне људе на место рада. Раковица, Кијево и тако даље, имају највећи број таквих људи, више но Кошутњак, С тога никако није у ре•

'ву да воз пре времена прође кров Ки јево, Раковицу, Кнежевац и остала ме. ста и на тај начин остави велики број људи да пешаче и задоцне на посао, да би у Кошутњаку чекао на свет, па и на оне који редовно закашњавају,

„Радни људи су се радовали када је задоцњавање локалних возова – откло. њено скоро потпуно, али и овој појави треба стати на пут у општем интересу,

. П. ПЕТРОВИЋ

РАД ЧЛАНОВА Н. Ф. ПРВОГ РЕЈОНА НА ОБНОВИ БЕОГРАДА

На седницама Извршног одбора Фронта као и на пленумима насеља дискуто. вано је о раду фронтоваца на обнови. Решено је да се на једној од заједнич• ких седница И.О-а Фронта, АФЖ-:а, УСАОС-а и претставника синдиката изнесе план рејонског Народног одбора п планови ва такмичење свих ортанизаци• ја. Тако је 9 о. м. одржана заједничка седница на којој је реонски НО (Технички отсек) изнео план радова на обнови им одржавању паркова и скверова. На овој седници свака од организација при. мила је задатке и узела на себе обавезе за предвиђене радове.

1 марта одржана је конференција 82• „натлија, — чланова Народног фронта који су се примили да учествују у овим радовима, Образоване су групе занатли

(%

1 к

. друга изнела на широку

ја, које су састављене од бравара, сто лара и молера које ће извршити преглед ових ограда и клупа по парковима и после тога мриступитн оправци истих.

_Д ШОЛАЈИЋ

АКЦИЈА КОЈА НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ УСАМЉЕНА На позив Градског одбора школских кухиња и интерната да се помогне акција обезбеђења 5.000 ученика основних, средњих ин стручних школа, Савез радничко-службеничких _ набављачко-потро. шачких задруга са Главном београдском радничком задругом и Главном железничарском задругом решио је да пре узме издржавање школске кухиње број 22 на Карабурми, у којој ће моћи да се храни око 150 деце недовољно економ. ски обезбеђених | радника. За ту децу биће обезбеђен један обилан оброк ручак. У овој зкцији половину трошкова око кухиње сноси Савез а по једну четврти“ ну Главна београдска и Главна желе. зннчарска задруга.

На тај начин Савез радничко-службеничких задруга, Главна београдска и Главна железничка задруга узели су на себе обавезу патрона ове кухиње. Остало старање примили су на себе подружница учитеља школе и. социјални отсек Извршног одбора Београда.

Ово је Управа синдикалне подружнице Савеза радничко службеничких 38конференцију радника и службеннка Савеза радничко службеничких задруга н присутни су изјавили да ће се и они заложити да у ченици, из школе број 22 осете пуну пажњу целе установе,

Никола РАНИСАВЉЕВИЋ

АНТИФАШИСТКИЊЕ У ТАКМИЧЕЊУ

Антифашнистички фронт жена Седмог рејона узео је на обраду десет хектара земљишта, на коме ће посејати разно поврће које ће служити за исхрану дечјих домова, школских кухиња и обданишта. Већ се ради на припреми семена, испи“ тивању земљишта и орању, тако да се што пре одговори задатку који је по. стављен пред паше антифашистиње,

Божана ВЕСЕЛИНОВИЋ

Сто тридесет жена које су запослене у Заводу за израду новчаница, у оквиру такмичења дале су до сада око 2080 радних часова за обнову земље. Девет другарица се обавезало да ће свакодневно, поред редовног учешћа у раду, радити прековремено по три часа у корист Фонда за обнову земље.

Божана ВЕСЕЛИНОВИЋ

Раднице ни намештенице Државне штампарије ФНРЈ дале су У току такмичења 1578 добровољних радних часова за обнову земље.

Драга ВУЈИЧИЋ

НАМА ПЕРМЦЕ У

Седам стотина омладинаца и омладинки из Шестог рејона изашло је на рејонски крос у недељу 17 марта. На такмичењу постигнути су врло добри резултати. Омладина је са највећим одушевљењем, мако је ветар немилосрдно дувао, давала максимум напора да постигне што

боље резултате, : Славко ЧЕРНИ

Осми-прво Шесте женске бољи је од осмог-другог. Ма да оба одељења на часовима прерађују исти материјал, учествују у истим акцијама, постављају "чак п исти број ученица у тим акцијама, ипак резултати нису исти. Осми-прво има средњу оцену 3,90 са свега 5 двојки, док осми-друго има средњу оцену 3,57 са 12 двојки. Прво одељење нацр• тало је само плакат за 8 март, % друго _је чекало да добије отштампано из рејона. Поред свих настојања и помоћи другарица из осми.првог _ резултати осми-другог остају увек слабији.

Олга МИЛОШЕВИЋ Шеста женска, гимназија

„Омладина творннце . четака н метли _ »Рекс« даће за трећи Конгрес 2000 до. . бровољних радних часова, повисиће нор• му за 100/) обучиће две омладинке у прављењу метли и уредити радне про• · сторије и двориште,

"Од 1 фебруара до 14 марта омладина је већ дала 1290 радних часова, преба• цила норму, у метларској радионици. за 350/) а у четкарској за 29—300/у. Место две, пет омладинки уче да праве метле ин једна од њих је већ постигла норму гизучене · раднице, : Руска ТОДОРОВСКА

Омладина насеља Пашино Брдо дала је 3000 радних часова као помоћ народној власти. Две стотине омладннаца дало је 1000 радних часова на подизању те• "рена за дрвару. На овом послу нарочи“ то се истакао Аца Стојановић који је дао 100 радних часова. Нешто мање да“ ди су Миле Стаменковић ин Бата Пјелић.

Омладина је одлучила да се што више њих одрекне дувана. До сада“ је већ десет омладинаца престало да пуши, Међу њима се налазе најбољи омладинци

овога насеља. Слободан. ЂОКИЋ

Други радни батаљон Шесте мушке гимназије очистио је од блата прилазу дрвару на Булевару Црвене армије бр. 300, а блато је пренето на пољану иза дрваре. На тај начин нивелиран је про. стор који ће се такође употребнти за потребе дрваре. _ Омладина из рејона довезла је камионима шут који је посут на очишћени прилаз. Други радни батаљон је такође срушио једну непотребну бараку у самој дрвари.

МИЈАТОВИЋ Шести-друго Шесте мушко Фим,

Стручна продужна школа на Душановцу показала је у првом тромесечју добре резултате. Ову школу похађају шегрти из »Гођевца« и осталих ситних приватних радионица са Шестог рејона. Најбољи успех је постигао Други-прво

разред. Р. ШИЂАНСКИ

Преко 500 радних часова дало је 40 о млавдинаца са Душановца на рушењу зграда које су оштећене приликом бомбардовања и за време ослобођења Београда. Међутим, још има рушевина које треба срушити и омладина Душановца урадиће то у најкраћем року,

Радован БУЊЕВАЦ

Осам пионира из првог трећег разреда Друге мешовите гимназије отворили су училачку групу.. Они су пронашли једну собицу у пионирском дому, очистили је, унели потребни намештај и набавили катанац. У хладним данима свакодневно су доносили пећ коју су по завршеном учењу односили. кући. Место. електричнот осветлења, којег није било, употребљавали су свећу, Ови вредни пио. вири уче свакодневно од 3 до 6.30 часова, , Загорка ЦОКИЋ

Омладина »Мињона« дала је 500 прековремених радних часова, Она је про шле недеље дошла и поделивши се на групе почела да чисти своје предузеће. После успелог рада, сви учесници овог добровољног рада отишли су заједно у позориште; ј

Загорка КОЛАРЕВИЋ

30460 _ празних кутија од конзерви окупиле су пионирке Шесте женске гимназије. У тој акцији учествовало је 500/% ученица нижих разреда чиме је за 150/) више учествовало но што је било одређено; Пионирке трећи.трећег измериле су сав прикупљени лим, који је тежио укупно 2195 кг и том приликом су дале 42 радна часа. Поред овога, пнонирке учествују и у културном. раду. На сво“ јим читалачким групама читају приче о Лењину п пионирску штампу,

Ђина. СТОЈАНОВИЋ пионирски руководилац

ДВАДЕСЕТ КИЛОМЕТАРА ЗА ПОСАО ОД ДВА МИНУТА |

Отсек унутрашњих послова Петог рејона недавно је добио поштанском упутницом 2.600 динара, на име казне коју је доставно један осуђени,

“540

Отсек је послао службеника Бранка Ђаковића са пуномоћјем да подигне новац на Пошти 2. Услед посла, Ђаковић је стигао пред шалтер 2 минута пре 12, како је показивао поштански сат. Међутим, шалтер био је затворен. Он је сачекао 2 минута, јер су други шалтери били отворени, а кад се овај шалтер није отварао упитао је чиновницу, која је недалеко радила, где је благајник.

— Ево га ту, одговорила је она.

У том тренутку поштански сат је показивао 12 ин 1 минут. — Друже, благајниче, молим — вас,

исплатите ми овај новац, хитно ми је, замолио је рејонски службеник,

Али није било одговора иза замућеног стакла благајне. Ђаковић је поново за молио, на што је добио одговор:

— Не могу сад да исплаћујем...

У међувремену је један други службе. ник узео упутницу и пуномоћје и кад је извршио »преглед«, рекао је:

— (Фежоли доћи после три часа после подне... ј '

Тада је Ђаковић отишао код управника поште, показао му упутницу и пу. номоћје и објаснио случај благајника, Управник је слегао раменима;

— Па шта ти ја могу, Да сам ја био доле на месту благајника, исплатио бих ти. А овакве се ствари више пута дога» ђају...

Сутрадан око 11 часова Ђаковић је поново дошао на пошту. Благајна је још

била отворена. Исте јучеђашње исправе предао је благајнику, о јући исплату.

— Е, мој драги, није довољно да само ти потпишеш, да си примно новац. Треба још рејонски печат, а сем тога, пуномоћје треба да, овериш у соби број 145.

Рејонски службеник је опет отшетао до свог одбора, који је удаљен неколико километара, и ставио печат на упутницу. Међутим, било је већ касно.

Када је сутрадан по трећи пут дошао на пошту, отишао је право у собу број 145 да му се овери пуномоћје, како му је речено претходног дана.

— Не важи ово пуномоћје, рекли су му. Мораш, драги мој, да узмеш прво један формулар за пуномоћје. Без њега

" се не може подићи новац.

Стрпљиви Ђаковић слегао је рамени-

на тротоару:

ма, узео. одређени формулар м, на своју срећу, упитао треба ли још шта да до“ несе. ,

— Имаш ли амзнетник, упитао је чиновник, — Немам; долазим већ три дана, зли ми нико досад то није рекао.

Поново је Ђаковић пошао у свој од“ бор, оверио пуномоћје, узео аманетник и вратио се на пошту, да најзад подигне

'новац за свој Народни одбор.

Тако је Бранко Ђаковић, службеник Народног одбора Петог рејона, поред свог редовног рада контролног органа, за ово неколико дана, пропешачио пуних 20 километара да бин извршио при. јем новца који не треба да траје дуже

од два минута. Е С. БУРИНА

" Урбанистичко симетрија

У Загребу се-руши једна кућа која стрчи 6. метара

— Кад-би тако било и код нас, морали бисмо да срушимо пола Београда.

РЕПЕРТОАР ВУКЕ ШЕХЕРОВИЋ

Дошао сам послом у Београд и да бих се нашао са другом, уговорим састанак у кафани >Бољеваце. – Чекајући друга, имао сам прилике да чујем познату »звезду« Вуку Шехеровић и да се >дивим< њеном репертоару.

Аде

Попевши се на бину, она је запевала за »своју« публику >Босно моја. ..4

Младићи троспратних фђонова и девој ке обојене косе почели су да уздишу при овој песми, нарочито после речи ».. сад у Босни више бега нема.. .«

Међутим, Вука Шехеровић мења распо“ ложење. Она, шта више, зна укус сво» је публике. >»Дрма ми се, дрма ми се шубара на глави. ..< И »фрајерски< део публике мераклијски пије штприцере,

— Сила сн, Вуко! — каже понеки.

Тако Вука Шехеровић шубарашким пе• смама забавља посетиоце кафане »Боље. ваце.

Требало би скинути са репертоара Вуке Шехеровић песме кољаша,

Миодраг ГАТАЛИЦА

жХ

Несавесни грађанин

Када су прошли“ пут замењиване К карте, грађанима који су пријављивали довољне залихе и онима, који-су тра=

жили дозволу за увоз дрвета из унутрашњости, отсецани су сви купони до броја 7. Међутим, народне власти су накнадно одлучиле да 'и на овај купон издају по пола метра дрва. При том се мислило на оне који немају залихе, али дешава се да дрво захтевају баш они који имају пуне подруме,

Миленко _ Григоријевић, _ кућевласник из Светосавске улице 26 тражио је бон мако је у новембру 1945 увезао са свог имања око 15 метара дрва, позивајући

се на накнадну одлуку власти. Нажалост, није Григоријевић усамљен пример. Има, још несавесних грађана који би хтели да се према њима круто примене прописи који предвиђајући помоћ, имају у виду оне којима је та помоћ заиста неопходна, а не оне који су већ снабедевени.

Драгица МИКИНЧИЋ дописник Четвртог рејона

ж ЛСПРАВКА

У Вашем листу од 8 Шт. г. изашао је допис под насловом Ауто за' брзу помоћ возн на венчање«. У допису је речено да је 28 1 т. г, аутомобилом Црвеног крста бр. 50 довезена пред Раковичку цркву свадбена поворка. Како кола овог отсека носе број 277,278 и 401, а не бр. 50 како је у чланку неведено, чланак се не може односити на Отсек за хитну помоћ ИНО-а града Београда, те Вас молимо да донесете ову исправку. Бор. П. ЂОРЂЕВИЋ

Шеф Отсека за хитну помоћ

Шиваће машине

Раднице конфекциског одељења предузећа »20 октобар« често су биле приморане да по киши и блату, услед оскудице и ципелама,. долазе на посао у патикама. Тек ових дана добиле су бо нове за ципеле и њиховој радости није било. краја. . Међутим, расположење је убрзо спласло кад се у продавници у становило да су све те ципеле грађене са штиклом високом 8 сантиметара, тако да их раднице са развијеним ногама уоп. ште не могу обути, а камо ли у њима обављати своје послове у предузећу, И У продавници и у реонском одбору реч

тј

Коза господина |,

директора

Свакога дана, идући на службу, пролазим поред расадника на Авалском

друму. У пролазу увек видим једну требне и ружне натписе.

исту слику: огромна коза немилосрдно

СЛОБОДНА ТРИБИНА

ТРГОВЦИ И ПРВОМАЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ

Једини сталеж који се није укључио у редове првомајских такмичара јесу београдски тр. говци. Приватне трговачке раде ње, складишта и магацини остаљ. ју годинама неопрани; излози приковани даскама, и плехом :уместо стакла, још увек се срећу ту и тамо по Београду. Са писањем фирми стоји још горе, јер сопственици нису скинули старе фирме нити склонили често нат. писе, остатке из доба, окупације, По рафовима и магацинима, трговина таложи се прашина коју нико не чисти и плету мреже пауци | .

Да би доказали своју приврженост нашој Народној републи= ци, да би се одужили онима, који су пали остваривши нам сло» боду, да би дали свој удео У обнови и подизању земље, по

|| требно је да се и ми трговци у-

кључимо у првомајско такмичее ње. -

Ево само неколико тачака, пф._

којима наше такмичење може. да. се организује: | .

Потребно је такмичити се Уекспедитивности при расподели. и додељивању рационираних и других артикала, потребних на». роду. Набавка и снабдевање радње потребним производима,. увозећи из других места у колико их нема у самом Београду, може да се постави као друга. тачка нашег такмичарског пла„ на.

Излагати и рекламирати кроз. штампу и филм робу коју има. мо у радњама, омогућити потро., шачима, преглед робе коју има» мо излажући је по нашим и. злозима, ето још једног сектора. по коме је такмичење могуће.

Потребно је да, се разне фирме такмиче међусобно у разноврсности и квалитету робе. Ду•= жност је трговаца да дају пот-. стрека и организују произвођаче за производњу што бољег квалитета, потребне робе. Такмичење треба, такође да о ухвати и услужност и љуба, зност са. којом се трговац обра~“ ћа купцу. Потребно је да сви трговци застакле и улепшају' своје излоге и избришу непо-

Треба тражити од наших тре

брсти тује п украсно биље. Тако је говачких удружења, да нам орг било читаве јесени, тако лепих зим- ганизују разна корисна. преда.

ских дана, тако н сада, у прво пролеће... Коза брсти тује засађене пре десет година, чуване и неговане.

вања и курсеве, како би се привредно, политички и културно

Упнтао сам једног радника, којн је| уздигли, приближили своме на-'

стајао на Улазу: — Чија то коза брсти тује»

роду, не остајући робови својих радњи и ћепенака. Дужност је

— То је коза господина директора, трговаца, да, учествују ин у оста~

одговорно је са страхопоштовањем, Како је прошло време кад су директори имали већа права но остали сарадници у предузећима и установа» ма, а поготову је прошло време кади кози „г. директора“ треба да се ука-

зује специјално поштовање. Што се засејавање травњака,

лим задацима који се. у првог мајском такмичењу постављају пред грађане Београда. Ти задаци су: уређивање и улепша» вање наших улица и станова, кречење

тиче туја, оне припадају народу, као | и фарбање сопствених зграда и

и расадник И. Н. О.-а, па према томе не сме да'их брсте козе, ма чије оне биле, Душан МАТИЋ,

и високе штикле

станова.

Прихватајући ове услове, МИ ћемо се самим тим укључити У ред првомајских такмичара, по. моћи подизање наше народне: привреде и обнову земље. Сама

чено је да су бокови издати само за| на, тај начин омогући ћемо се= ципеле с високом штиклом и многе рад. | би и другима живот достојан

нице одустале су од' куповине.

даналињице, не стидећи се свога

Питамо се како да.надлежни при до- | позива,

дељивању бонова ме воде рачуна о природи посла који поједине раднице обављају па ако.већ постоји већи контигенат овакве робе, да се она додели запосленима по канцеларијама или онима чији посао није скопчан са физичким умарањем као што је то случај-са рад. ницима предузећа: 220: октобаре.

ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ

Извештај који путује годину дана из Опште државне болнице до || рејона

Народни одбор бившег ТУ рејона, послао је 7 марта, прошле године пензионерку Радмилу Цветковић у Општу државну болницу, да би се извршио лекарски преглед и дао извештај о њеној физичкој способности за привређивање. Од седмог до дванаестог марта, преглед је извршен. Међутим, тада се губи траг пропратном извештају, да, би џскрснуо првога марта ове године. Тога дана ударен је на, њему печат Одељења, за грудне болести им, под бројем 395, па-

цијент се упућује на Кардиоло-

шки отсек. По извршеном пре-

гледу, овај отсек је 5 марта послао извештај „Народном. одбоРУ ТУ рејона“, који је већ давно

а

Петар КИШПРДИЛОВ, трговац .

Рејонсра на--

" «Милош - ПРОДАНИЋ родна РБупатила

У вези са планом за обнову Београда ·

на коју ће се утрошити 200,000.000 дич нара, додељених од Оавезне владе грађани Делитрадске, Катићеве улице, као и Булевара ослобођења дискуточ вали су на својој конференцији о пич тању народних купатила. У Београду их има мало, махом су у центру, им стога неприступачна грађанима .са печ«

риферије, а често су и затворена, у“;

след кварова и оправки. У овој: дна окусији грађани су дошли до закључа ка да 5и, с обзиром на потребе оних који раде, било добро да се у сваком рејону подигне једно до два народна купатила са тушевима, у којима би грађани могли да се оперу пре или после рада, за најкраће време, не дана губећи због одлажења У досадања јавна купатила. Распореду ових: купа= тила требало би поклонити пуну пазч жњу.

Чланови фронта ових улица решпа

П рејон, са. молбом на, даљу | ли су да овај свој предлог поднесу

надлежност. Овоме рекорду и доиста, рет.

Градском извршном одбору, а свизеу се обавезали да ће ову акцију потпо•

ком примеру, није потребан ко- моћи, како: добровољним радом, тако

ментар, С. МИХАЈЛОВИЋ

КАД СЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈАМА ПУШИ

п материјално. У случају да се пре» длог усвоји, они ће позвати све 'рејо= не на такмичење у што бољем и услеч шнијем. спровођењу у дело ове замич соли, ' 5 инж- Драгутин БРАНКОВИЋ Катићева 2

Еј

161 , 33-ЋИ БРОЈ ИЗИШАО- ЈЕ | ИЗ ШТАМПЕ