20. oktobar
СА МАЛО ДОБРЕ ВОЉЕ, „.
Пролећње зеленило већ украшава еграду парка, који је раније припадао двору. Али трагови окупације: бодљикаве жице изнад ограде и изваљени делови гвоздених шипака, још увек руже овај прометни део града.
Мало добре воље, мало труда, можда ни читав дан, — и нестало би нереда који сведочи о нашем нехату. .
ЈОШ УВЕК СЕ ЛЕПЕ ПЛАКАТИ ПО ЗИДОВИМА КУЋА И ОГРАДАМА
Све прометне углове, све зидове и ограде још увек украшавају све нови и нови слојеви плаката, Трагови теста, којима се они лепе, шарају скоро све београдске фасаде, А говорено је и писано. У неколико махова много.
Плакате заиста треба и штампати и лепити, али зато је потребно одредити места или истакнути табле и поставити стубове,
»
ЗАР Ј0Ј ЈЕ ТУ МЕСТО2
Ко зна од када стоји на платоу иза »Москве« и »Балкана« ова ископана раскрсница трамвајских шина, Ако је она неупотребљива, треба је оставити у старо гвожђе, а ако се може искористити, онда јој свакако није место овде у овом делу града који још никако није могао бити до-
веден у ред. чл 4 =
да ДОКЛЕ ЋЕ НАС ПОТСЕЋАТИ»
Поједини грађани показују потпуну
равнодушност _ према забелешкама
које је окупатор оставио на зидови
ма њихових кућа им трговина. И на
овој огради, поред палате »Албани-
ја«, у Кнез Михаиловој улици, још ~ увек стоји педантно исписано »Но| ' таусганг«. Хоће ли овај зид тако до“ чекати Први мај»
У месецу јуну прошле године основано је У Београду преду“ зеће за трговину, прераду и извоз воћа „Воћар“ а. д., са пр, венственим задатком да прикупи што веће количине воћа и да га у свежем и прерађеном стању стави на расположење ста' новништву, пошто се на извоз због тешких послератних прилика = није још могло 0збиљно помишљати.
Како је у време оснивања пре“ дузећа сезона воћа већ била у пуном јеку, није се могло посветити довољно времена ни пажње организацији пословања, него је организација истовремено долазила са пословањем, ко» је је у многим случајевима пре. дузимано на дохват, без икаквог претходног плана, Пословање новооснованог предузећа, знатним делом је било продужење онога пословања са воћем, ко: је је у нашој земљи обављао окупатор за време рата.
У самом руководству, а исто тако и на терену, рђаво је ода. бран кадар људи којима је стављено у дужност да поведу ка просперитету ову, за нашу земљу толико важну, привредну грану. У руководству су били махом трговци компромитовани због свога рада за време окупације, којима је увек био и 0 стао Као једини циљ послова. ња — постизање што веће добити, На терену су они имали своје сараднике У истим оним људима који су се и раније ба вили посредничким пословима, заснованим на што већој безобзирности према произвођачу и на отвореној пљачки.
Такви људи нису били у стању да савладају тешкоће које је тешко послератно време пред њих постављало, а лишени сваког осећања социјалности и разумевања _ животних _ интереса земље и широких народних маса, нису показивали ни много воље за то. Активисти антифашистичких организација пак, ни: су будно мотрили на рад овог предузећа, нити су се трудили да његове грешке исправе и да предузеће пође здравијим путем, То нису на време учинили ни претставници власти.
Тако је читаво пословање „Во“ ћара“ било постављено само на трговачкој, управо шпекулативној основи, без икаквог обзира према широким потрошачким масама, без икаквог обзира пре» ма интересима земље. Такво по» словање било је, уствари, про• дужавање онога пословања и трговања какво је било у нашој земљи пре овога рата, какво је било за време окупације, а ка: кво не може и не сме бити У нашој новој Републици. _Роба је лиферована тамо, где је за. рада била већа, а не где су на родне потребе биле веће. Не. уједначеност цена у појединим местима потрошње и производ, ње и у појединим народним републикама још више је доприне" ла хаотичном стању н несређе» ности прилика у предузећу „Во• ћар“ а. д.
За годину дана свога рада „Воћар“ није испунио оне задат. ке који су пред њега поставље. ни, Успеси које је ово предузе» ће постигло, могли би се по» стићи под много тежим околностима, са мањим капиталом и мањим бројем људства него што је „Воћар“ имао. Његово пословање показује уједно, да стари трговци немају много способности да постижу успехе здравим трговачким пословањем, које би било лишено могућно“ сти пљачке и шпекулације, и да се у здравим привредним прилнкама једне земље тешко сна. лазе. = Приближује (се нова сезона воћа, Привредне прилике у 8емљи и у свету у многоме су се средиле, а исто тако и трговач“ ки односи између појединих зе" маља. Саобраћајне прилике су такође много повољније него У прошлој години. Наша земља треба на своме унутрашњем тржишту да буде снабдевена јев• тиним воћем, а на спољњем (поизвозу свежег и прерађеног во: ћа) да заузме оно место које јој припада по њеном богатству и разноврсности воћа. То место наша земља треба да заузме већ ове године, када још немамо много артикала за извоз и када се воће много тражи на страним тржиштима. ·
Због тога се приступило реорганизацији „Воћара“, како У централи предузећа, тако и на терену. У централи ће се чи. таве територије поделити између три одговорна руководиоца, који ће за свој рад бити лично одговорни Министарству трговине и снабдевања Србије. На терену ће предузеће у изразито воћарским крајевима образова• ти властите откупне организа ције, а где то не буде могуће ослониће се на задружне организације. Посредници ће бити потпуно искључени, тако да ће произвођачи бити У могућности
77 „ВОЋАР“ А. Д. ПРЕД НОВОМ ФЕзоном ВОЋА
у овој години
да воће испоручују непосредно „Воћару“.
„Воћар“ ће настојати да снабдевање унутрашњег тржишта буде интензивније него прошле године, да воће буде квалитативно на висини и да се прода је у пристојним воћарским рад“ њама,: а не по бифеима, народ“ ним кујнама, и нечистим пиљарницама, Како се то досада практиковало. Предузеће ће на: стојати да отвори један репре“ зентативан локал, у коме би била нека врста сталне изложбе нашега воћа преко целе године.
Нарочита пажња ће се посве тити припремању услова за из> воз воћа у иностранство. Томе се послу већ сада приступа са одређеним _ планом. Предузеће испитује какву врсту паковања захтева које инострано тржиште, какву врсту воћа, цене итд. Чим ти подаци буду прикупљени израђиваће се типизирана амбалажа, за коју је материјал већ припремљен, а уједно ће се при: премати велике количине дрвета за израду амбалаже У идућој години. Испитују се и транспортне могућности, како бисмо
Пумпао, пумпао —
пукла патка
Изгледи за снабдевање воћем
што више воћа могли извести у свежем стању.
Сезона. воћа ће почети кроз месец дана. Пред садашње ру: ководиоце „Воћара“ постављају се много деликатнији и одговорнији задаци него прошле го: дине, Предузеће треба у овој години, ако У њој род буде бар осредњи, да пође путем што рационалнијег искоришћавања на. шег воћа, које је у иностранству нарочито цењен артикал и за који ћемо ми моћи добити многе артикле којих у земљи нема и који се код, нас не могу производити.
4 априла потписан је совјетско-ирански споразум који регулише сва отворена питања између Совјетског Савеза и Ирана,
ФРОНТОВСКА_ ТРИБИНА
„Услужни непријатељи“
На овом месту је већ писано о извесним категоријама негативних нарави, Било је речи о типовима такозваних „пасивиста“ и „бораца од 46 године“,
У последње време све се ја» сније из истих друштвених сло“ јева издваја један нарочити тип људи који би се, изгледа, по оном што мисле и по ономе што раде, могли крстити именом „услужни непријатељи «
Ево примера; ;
" Господин Стеван Лукић из Коларчеве улице, од ослобођења па до данас, ометао је акције Фронта на разне начине, али Уувек с правећи љубавно лице: „Требало би то друкчије уради“ ти. Он би то боље извео. У У личном одбору седе неспособни људи. Требало би њему поверити да те акције спроводи.“ Али, ето, њему који се „од 1920“ го» дине бори за „ову ствар“ оду“ зето је право гласа. Одузето му је не само право да гласа на изборима него и право да говори на конференцијама Фронта. Њега онемогућују; „у првој реченици претседник му . одузима реч“ и господин Стеван Лукић иде около по кућама, по ули цама, од човека до човека и прича, прича... Пун је „добро. намерне“ критике: „Он жели до» бра свима. Критика доприноси побољшању прилика, Критика је корисна.“ Но под видом критике ом протура најобичније кле» вете против руководећих људи Фронта , против Фронта уопште: „Претседник Фронта Коларчеве улице узео је од народа 30.000 динара да набави др: ва за зиму. После пет месеци, међутим, дрва нигде нема а но. вац се враћа назад. Зашто» Претседник је хтео тиме да 0бавеже грађане да долазе на конференције Фронта, а осим тога да се пет месеци служи туђим новцем а да не плати ни интерес“ — То је клевета, Али ко то може знати Грађани мисле да им господин Стеван Лукић чини услугу, да се он бори за исправљање грешака.
Зато што се критика тешко разликује од клевете, зато што се услуга тек кад да резултате показује као штета, зато што се од ситних ствари добијају Крупне тек када се оне прве нагомилају — категорија услужних непријатеља који раде на ситно, тешко се раскринкава.
Мирко СТОЈАКОВИЋ члан ИОН:Ф. Ш1 рејона
За више практичног смисла у решавању станбеног проблема
Иако се стално говори им пише о обнови Београда и о учешћу грађана у разним јавним радовима, градски органи, који дају планове за обнову града, м који су најпозванији да организују њено извођење, занемарују често оне проблеме које је најлакше решити, Тако, док се највише говори о проблему станова, за, грађане и док се за будућност праве разни планови за изградњу станова, још увек се заобилазе најкраћи путеви. Наиме, још се ништа не чини за, довршење започетих зграда. Па чак и онда ако се ради о државној или градској имовини, надлежни органи не предузимају оне радове за које им тренутно стоје на расположењу најбоље змогућпости. , _ Као најбољи пример за, такав однос могу да послуже три велике недовршене зграде на, Северном Булевару, иза МНогог Гробља, које је започела, да, гради бивша општина, и на, којима, су од рата престали сви радоби. Мако је са ових зграда за време рата однешено доста, материјала, за њихово довршење не би било потребно ни много грађе, ни времена, ни радне снаге. Зграде су покривене, на, неким
спратовима, већ су уграђени ра-'
гастови за, прозоре м врата, а многе собе су и потпуно омалтерисане. Ове зграде биле су на» мењене 38, становање (бивших општинских намештеника и ако би биле уређене, пружили би се заиста хигијенски и удобни сганови нашим грађанима, Око 50 породица могло би се сместити, а, било би око 20 станова, са, по
2 собе, кујном и нузпросторијама, Грађани су на многим својим конференцијама, потезали питање уређења, ових станова, а, многи су чак добровољно нудили своју радну снагу за то. Међутим, предлози су примани као умесни, али њиховом практичном остварењу звико није пришао. ИМ, док радници околних фабрика. дају све од себе у овом такмичењу и изградњи земље, станујући на сасвим другом крају Београда, често у мрачним и влажним просторијама, дотле овде на домаку њихових фабрика, на здравом месту и на чистом ваздуху, стоје већ скоро две године по ослобођењу Ђео. града, потпуно неискоришћене 0. громне просторије, ИМ не само да се ништа није урадило на њиховом оспособљавању, него се чак није ништа, предузело ни да се зграде зањштите од пропадања, Ни првомајско такмичење, ни безбројна пожртвовања, наших радника, ни позиви да, се нашим радницима што пре обезбеде хигијенски станови, није покренуло надлежне органе да практичније приступе оспособљавању станбених просторија, · Овакво опхођење би било за, сваку осуду и кад би се радило о неком несвесном приватном власнику, а поготову нема, оправдања за, органе народне власти који овим ускраћују решење горућег питање — обезбеђења, станова, а с друге стране олако пропуштају да. пропада, народна, имовина, која им је поверена, на, управљање,
Недовршени раднички станови на Северном Булевару
пали
Треба отсранити
штетне елементе са наших железнкца
На прузи Београд— Ресник, У локалном возу који је углавном намењен радницима, често се дешавају разни испади појединих несавесних намештеника. Тако је 28 прошлог месеца један
кондуктер потпуно неовлашће“ но, У пијаном стању, почео да одузима возпе карте радницима Индустрије мотора из Раковице, Када су радници почели да протествују, он је почео да за• помаже: , помоћ, украдоше ми паре“, На то је дошао милиционар са бројем 334. Када смо објаснили о чему се ради, милиционар је на станици у Раковици позвао овог кондуктера код станичног чиновника. Али, док смо сви ми чекали да кондуктер буде кажњен, он је брзо нестао између вагона и, по» што је воз убрзо кренуо, ума» као је, Није нам чак ни вратио
одузете карте. Добривоје ЛАЗАРЕВИЋ
ВИСОКА СВЕСТ =: И НЕСЕБИЧНОСТ |
Терезија Фабер је власница м дирек= тор приватне двогодишње стенографске школе у Петроградској улици број 9. Из те школе су изишли многи наши струч“ њаци — књиговође, стенографи н дакч тилографи.
Одмах после ослобођења Београда, дож је још фронт био близу, школа се јед= ном недељно претварала у огромну радич оницу, у којој је другарица Фабер са свим наставницама и ђацима израђивала рукавице, шалове, чарапе и наушњаке за борце на фронту. Истовремено, опет под њеним руководством, _спремљено је у школи на стотине пакета који су ношеч ни рањеницима у болнице,
По свршетку рата кућа и школа дру« гарице Фабер опет је била широм отвоч рена нашим борцима. Прошлог лета Ми“ нистарство социјалне политике послало је у школу на дактилографски курс 18 бораца-инвалида и за учење платило 14.400 динара. На дан испита, другарица Фабер је тај новац у име награде поч делила својим ђацима-инвалидима,
Ни доцније, када су били у питању ина валиди, није постављала питање наплата овога труда. У једној доцнијој групи инвалида, који су учили књиговодство и дактилографију, није било ва све креч дита. На наваљивање другарице Фабер они су ипак сви остали на курсу и успе« шно га завршили,
У њеној школи и данас бесплатно уче дактилографију три другарице које је овамо упутно Извршни одбор Фронта Четвртог рејона.
Помоћ коју другарица Фабер указује нашмм борцима + инвалидима н фронтов• ским организацијама заслужује да се це«
ви и похвали, С. МАКСИМОВИЋ
ГРАЂАНИ БЕОГРМИА
~“
ТАКМИЧИМО СЕ ДА УЛЕПШАМО И ОЧИСТИМО НАШ ГРАД
У Београду је досада учињено много на чишћењу и уређењу травњака, али и поред свега тога, има много улица у ко• дима се активност грађана на чишћењу ђубрета и улепшавању травњака и не прич
мећује, Нама, радним људима, потребно је да се после завршеног рада одморич мо и освежимо. То ћемо најбоље постич ћи уређивањем наших башти и травња“ ка испред кућа. Због тога предлажем да се у томе послу такмичи улица са улич цом. Треба се такмичити у чистоћи тро= тоара, улице пи у што бољем уређивању травњака. При овоме могу се такмичити и надлештва међусобно, радионице, фа• брике и школе, Само на тај иачин учич нићемо да се у нашем главном граду 04 сећамо пријатно, · М. НАЛОВИЋ
ДА СЕ МАКСИМИРАЈУ. ЦЕНЕ ОПРАВКАМА САТОВА
Било је недавно речи у >20 октобруч о недостатку уличних сатова у Београду. Тај недостатак крупнији је утолико, што велики број грађана има покварене са• тове, вли се не усуђују да их однесе на оправку јер су цене оправкама често ве ома папрене.
Да ли би се ту могло нешто учинити»
Да ли би могла да се оснује једна со• лидна задруга часовничара, а цене оправкама да се пропишу2 Требало би предузети нешто у томе правцу.
“ ЛА,
паша ИЛА ска лака