20. oktobar

[ит

“=

~ ~

Бе Ру (~ као бе Га У

ИЛУСТРОВАНА РЕПОРТАЖА „20 ОКТОВР:А"

ИСПОД ЗЕМЉЕ ОБРАЂУЈУ СЕ СПОЈЕВИ · НА. ВОДОВОДНИМ ЦЕВИМА

еоград је осетио стра. хоте рата, чије трагове и данас видимо по улицама, зградама, парковима, фабрикама, и школама. Рад на обнављању је почео, али га треба и завршити. Ново пролеће треба, да. буде крунисано и пуним успехом на том послу. Београд се обнавља. ПролеЋе, које је дошло, биће пролеће нових напора, нових успеха, пролеће новог радног полета, пролеће обнове... Када се у свежа, пролећна, јутра. из београдских паркова, и предграђа диже мирис процвалих кајсија, шљива, љу-

ВИСОКО НА ЛЕСТВАМА СТОЈИ ЕЛЕКТРИЧАР И ПОПРАВЉА КАБЛОВЕ

бичица и зумбула да би се расуо и ишчезао гоњен врелином сунца и вревом пробуЂеног града, радни свет напушта своје домове. Улицама, потече река људи који журе ка, фабрикама, канцеларијама, школама — ка послу. То је рађање једног радног дана, Београда. Неколико часака, доцније град бруји музиком

кују, појачавају се у снажној и полетној симфонији рада, чији је покретач и творац човек-радник. Он је главни становник града. Виђамо га сву-

да, он је неопходан, без њега нема живота.

брише рукавом знојно чело, смеши се на децу и засађене љубичице.

— Улепшавам, _ обнављам, подижем... Људима треба осигурати од-

а трамвајској прузи копа чо- мор и освежити их, век, десетине људи. Велики чекићи мрве камен којим ће се

поплочати постоље пруге, Неколико пари руку упрло се на полугу исправљајући шину. Саобраћај је артерија градског живота, зато га треба обновити и усавршити, Човек-радник то зна и прионуо је на посао.

— Биће, обновићемо, · поправићемо... •

дубокој јами, дуж улице, раУ де и копају радници >Бевода«. Београду је потребна вода. Што више воде, тим ће људи и град бити чистији, здравији, лепши. % Човек у јами измахује пијуком, застаје, пљује у дланове и наставља посао.

— Донела сам ти цигарете, обраћа му се озго, са улице, жена забрађена шамијом.

Осмех задовољства појављује се на лицу радника, сагиње се, диже добачену кутију и довикује;

— Бићу вечерас гладан као вук. Спреми нешто што волим, и... хва» ла за цигарете.

Пијук се наново забада у црвену иловачу,

—Снабдећемо насеље Хаџи-Поповац водом. То је наш такмичарски план, даје обавештење инжењер радозналом пролазнику.

ЧОВЕК НАГНУТ НАД ЛЕЈОМ САДИ ПРВЕ СТРУКОВЕ ЉУБИЧИ!

=— Обнављамо ин градимо ново,г = Да ли знате да се у Београду троши 60 милиона литара воде дневно» Потребно је још више, ми ћемо је да» ТИ. «•

Испод земље полажу се цеви, изра= ђују спојеви док се на улици при. према материјал. Длето под удар. цима чекића реже дебелу водоводну цев,

над лејом сади прве струкове

(Сал парк, Човек нагнут ' љубичице »дан и ноћ«. Малом

Уморни старац седа и вади новине из џепа, — Баш добро, задовољно мрмља. По песку шврљају малишани и девојчице, праћени брижним погледима мајки. Човек-радник диже — главу,

исоко на лествама стоји елекБ тричарски радник, баратајући

спретно око дебелих каблова. Он осигурава Београду осветљење, мења старе, поставља нове водове и сијалице. Много тога је рат уништио. Треба поправити, треба радном човеку дати светлост и електричну енер гију а преко ње музику, предавања, везу са целим светом, културу. Електрична струја је неопходна људима данашњице; преко ње се чује и види. Човек на лествицама довикује пуна грла, хвалећи сам себе;

— Ево, како се ради ударнички...

У тим речима, изговореним у шали, има пуно истине. Друже, ти си стварно ударник, јер дајеш светлост. Што више светлости нашем Београду...

пет смо испод земље, у утроби О Београда, у главном, одводном

каналу. У прљавштини до колена раде људи. Пет година канали нису чишћени и сада се надокнађује пропуштено, Треба избацити милионе килограма прљавштине, треба омогућити да она отиче кроз очишћене канале. То је дужност људи који раде на канализацији Београда. Посао је непријатан н тежак, али на свету

не "постоји ништа:што човек добре воље не би могао да уради, - .

димо свуда радног човека.

На електричном стубу у рад

њи чији су излози пуни или на улици коју поплочава и асфалтира.

Поред казана из кога куља густа,

црна асфалтна мешавина тискају се

људи са кофама, односе врелу, жит-

ку масу, изливају је на улицу и рав-

номерно распоређују. Онде где је

М Беотрау, који се обнавља, виу Црни, гарави људи поправиће и 0о6-" новиће улицу.

Са простора где су била сметишта разлеже се песма омладинаца који раде и подижу парк. На месту где је

ЦЕ У. СТУДЕНТСКОМ ПАРКУ.

било ђубре ничу нове саднице, цвеће и лепо уређене алеје градских паркова. Омладина Београда ни на послу. обнове не заостаје за својим старијим друговима. Новоподигнути паркови биће дело њихових руку.

порушених и оштећених згра-

(7 чешће дижу се скеле. око да. На њима је човек са ми-

стријом, Слаже цигле и баца малтер '

на саграђени зид. Пролазници могу

. на по а, мерамваја, и мотиком чисти коров. На клупама _ ДО јуче била од бомбе изрована руп- да чују његову песму, Данас се она „талих кола, тра. ја, У Е ђаци преврћу листове својих књига. чага, сутра ће пешаци – несметано разликује од песме певане пре десепродаваца, преплећу се, одје- пролазити преко глатког асфалта, Р

так година у време великог штрајка зидара, јер "скела више није трула, јер човек-радник данас зида за себе п своје другове бољи живот у чврстој, гранитној згради,

. НЕКОЛИКО РУКУ УПРЛО СЕ НА

аланина ПА а. а .-2

#3125.

ПОЛУГУ ИСПРАВЉАЈУЋИ ТРАМВАЈСКУ ШИНУ

еоград се обнавља, Не стаје рушевина, и пр љавштине, а на њихо во место долази нови, лепши, чистији и сјајнији Београд.. А. у плаве пролетње вечери симфонија, рада престаје губећи се постепено. Звук ма шина, замире, хука улица. се стишава, и Београд тоне у сан. Тада се над градом по. ново распе мирис процвета« лог воћа и цвећа, који опија, човека-радника и доноси му потребан крепак сан и нову снагу за сутрашњи напорни дан на обнови, у

Брана ВУЧКОВИЋ

НОВЕ- СИЈАЛИЦЕ УМЕСТО СТАРИХ;

ПОКВАРЕНИХ, „;

| во о

го ~ ~

Правилна расподела просторија |

Београда

66 „Улепшавање | аи Управитељ школе у Дечанској улици уселио се

У зграду забавишта, а деца су смештена у сутерену, поред свињца, у коме управитељ тови свиње.

— Чу ли, Миливоје, подруму! — Гле! Неваспитана балавурдија, већ би хтела лепе ста-

да се деца жале што су смештена у

СКЕЛА ВИШЕ НИЈЕ ТРУЛА. ЧОВЕК: РАДНИК ЗИДА ЗА СЕБЕ И СВОЈЕ | · ДРУГОВЕ.

— Баш ће бити леп овај Београд кад излепимо на свим

фасадама ове плакате, И' КАЛДРМА ИЗМЕЂУ ТРАМВАЈСКИХ “

ШИНА ОПРАВЉА СЕ

ин пиши миша Ме

бентво и апмевогтпаци!а „20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Њејодаог фФрошта Србије Одговорни уредник Танасије Млазеновић. Чек, рачун 62317, Поштански фах 53

плове!